Znaju "strani agenti" da država zna ko su: Zašto se onda plaše da ne sazna javnost?

Tajni agenti koji rade u Srbiji, za državne institucije su javni. To su podaci o tome ko ih finansira, u kojim su organizacijama i udruženjima, kako su došli, ko ih je doveo i da li predaju završne račune i plaćaju porez. 

Zato se postavlja logično pitanje, zašto je, čim je na pisarnicu Skupštine Srbije došao Predlog Zakona o registru agenata stranog uticaja, koji su podneli poslanici Pokreta socijalista, u odbranu "demokratije", skočila i "kuka i motika".

Šta je sporno, ako savesno plaćaju porez i žive i rade po zakonima Srbije? Jer, dokument, koji su predložili parlamentarci Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, ne predviđa nikome zabranu rada, već samo, prema članu 1. "osnivanje Registra neprofitnih organizacija osnovanih u Republici Srbiji koje se finansiraju u pretežnom delu od strane stranih subjekata, ili koje na drugi način pomažu strani subjekti radi političkog uticaja, delovanja i vršenja drugih političkih aktivnosti, i mogu se u skladu sa ovim zakonom odrediti kao agenti stranog uticaja".

I možda u tom "grmu leži zec". Znaju strani agenti da država zna za koga rade. Ali, znaju i da javnost to ne zna. A, njihov osnovni posao je da kroje stavove javnosti. Ako ljudi budu znali ko ih plaća, onda je veliko pitanje da li će moći da utiču na njihove stavove. 

U Predlogu poslanika Pokreta socijalista se navodi da se pod agentom stranog uticaja podrazumevaju udruženja i neprofitne organizacije, koje u pretežnom delu finansiraju, ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva.

"Pod finansiranjem se podrazumeva da je u poslednjih godinu dana, udruženje ili neprofitna organizacija od subjekata iz stranih država primila više od polovine ukupnih sredstava. Pod stranim subjektom podrazumeva se vlada, organi druge države ili strana politička stranka, fizičko lice koje nema državljanstvo Srbije i prebivalište u Srbiji ili pravno lice koje je organizovano, registrovano ili osnovano po propisima druge države ili ima sedište u drugoj državi", navodi se u dokumentu. 

Agent stranog uticaja, prema predlogu je i neprofitna organizacija koja se bavi političkim delovanjem ili političkim i drugim aktivnostima usmerenim na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta Srbije, kršenje Ustava, raspirivanjem nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti.

Brisel reagovao zbog Zakona o stranim agentima u Srbiji: Mora da bude u skladu sa EU vrednostima

"Političko delovanje organizacija podrazumeva učešće u predizbornoj kampanji, prikupljanje sredstava, finansiranje kandidata i stranaka i sprovođenje političke aktivnosti u svrhu ostvarivanja uticaja na formiranje javnog mnjenja radi postizanja političkih ciljeva", piše u predloženom tekstu.

Takođe, precizirano je da politička aktivnost označava aktivnost prema institucijama ili izabranim predstavnicima Srbije u cilju formulisanja politike, političkog ili javnog interesa Srbije. Naglašeno je da statut, delovanje i aktivnosti neprofitnih organizacija ne mogu biti suprotni ustavnom poretku.

"Političkim delovanjem, u smislu ovog zakona, ne smatra se delovanje u oblasti nauke, kulture, socijalne i zdravstvene zaštite, sporta, zaštite potrošača, zaštite prava nacionalnih manjina i lica sa invaliditetom, zaštite životne sredine, borbe protiv korupcije kao i delovanje u okviru Ustavom zagarantovanih sloboda i prava", navodi se. 

Predviđeno je da se istupanja predstavnika agenata stranog uticaja, štampani i video-materijal koji se objavljuju u medijima ili mrežama, moraju imati oznaku da je organizacija upisana u registar agenata stranog uticaja koji će da vodi Ministarstvo pravde.

U registar se upisuju naziv i sedište osnivača, podaci o osnivačkom aktu i rešenju o upisu, podaci o statutu, organi neprofitne organizacije, odluka o izboru lica ovlašćenog za zastupanje. Upisani podaci su javni i Ministarstvo pravde je dužno da obezbedi uvid svim zainteresovanim državnim organima, organizacijama i punoletnim državljanima u skladu sa ograničenjima koja propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Naš izbor

Beogradska NATO konferencija: Lapsus organizatora ili objava "rata" srpskim vlastima

Organizacije moraju da dostave polugodišnji i godišnji finansijski izveštaj sa naznakom uplatioca, visine sredstava, izraženih u novcu ili drugoj vrednosti, kao i izveštaj o trošenju. Ministarstvo pravde ove podatke dostavlja Poreskoj upravi.

Inspekcijski nadzor je predviđen jednom godišnje, a može se uraditi i vanredno po predstavkama građana, na predlog državnih institucija ili na zahtev nadležnog odbora Narodne skupštine.

Ukoliko neprofitna organizacija postupa protivzakonito, Ministarstvo dostavlja predlog nadležnom sudu za zabranu obavljanja rada i podnosi prijavu protiv odgovornih lica u skladu sa odredbama krivičnog zakonodavstva Republike Srbije.

Iako predloženi zakon još nije ni došao do dnevnog reda, stigla je poruka da su Sjedinjene Američke Države zabrinute zbog implikacija koje bi predloženi zakon o stranim agentima u Srbiji mogao da ima na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja. Odgovorio im je potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin rekavši da je Pokret socijalista predložio Predlog Zakona o stranim agentima na usvajanje našoj Skupštini polazeći od iskustava FARA zakona donetog i primenjivanog u SAD. I umesto da, navodi Vulin, podrži tako pozitivnu praksu, Stejt department pokušava da spreči donošenje zakona blizanca u Srbiji. 

Ali, izgleda da je ono što je na Zapadu dozvoljeno, u Srbiji zabranjeno. I toliko o brizi za demokratiju.