Srbija i Balkan
Veliki ispit za vladu Mickoskog: Ko, zašto i da li "udara" Albancima na jezik u Severnoj Makedoniji
Sednica Ustavnog suda sa ovom temom trebalo je da bude održana 2. oktobra, ali je tada otkazana zbog "osetljivosti situacije sa ukidanjem balansa"
Ustavni sud Severne Makedonije počeće za šest dana raspravu o sudbini albanskog jezika u ovoj državi, preneo je juče portal "Kljan Makedonija".
Ovo je, inače, albanska interpretacija tačke koja će se uskoro naći pred Ustavnim sudom države. Zvanično, ova instanca raspravljaće na 32. sednici, 11. decembra u 9.30 časova, "o ustavnosti i zakonitosti Zakona o upotrebi jezika".
Sednica Ustavnog suda sa ovom temom trebalo je da bude održana 2. oktobra, ali je tada otkazana zbog "osetljivosti situacije sa ukidanjem balansa".
Pred Ustavnim sudom biće brojne inicijative koje osporavaju Uredbu o proglašenju i sam Zakon o upotrebi jezika, koji su objavljeni u "Službenom vesniku Republike Makedonije" broj 7/2019. Među podnosiocima inicijativa su građani, udruženja, političke stranke, među kojima je i VMRO, kao i univerzitetski profesori, a ukazuju na proceduralne i materijalne aspekte neustavnosti.
Sam premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski, za čiju je vladu ovo prvi veliki ispit, podsetio je ovih dana da je Zakon o jeziku na proveri, odnosno u fioci Ustavnog suda već pet godina i da se upravo u mandatu njegove vlade ova tema vraća na dnevni red.
Pred Ustavnim sudom biće navodi da "Zakon nije usvojen dvotrećinskom većinom", kao i da ga prethodno nisu razmatrala nadležna skupštinska tela. Navodi se i da je "Zakon objavljen bez potpisa predsednika Republike, što je sve, po mišljenju inicijatora, kršenje Ustava".
Predsednik Ustavnog suda Severne Makedonije Darko Kostadinovski ranije je najavio sednicu na kojoj će se raspravljati o ukidanju tri člana iz Zakona o primeni jezika. Inicijativu predsednika US da se ova tema stavi na dnevni red podržali su i vladajuća VMRO premijera Mickoskog, ali i albanska koalicija VLEN, koja je deo vladajuće većine u Severnoj Makedoniji, uz naznaku da je ova albanska koalicija obezbedila da se ne ukine čitav zakon, već samo neki njegovi članovi.
Priča je iznova pokrenuta i posle nedavnog sastanka premijera tzv. Kosova i Severne Makedonije, Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog, kada je Kurti rekao da u Severnoj Makedoniji "ne postoji zakon o upotrebi albanskog jezika", da ga "nije bilo ni u prošlosti", kao i da "u Makedoniji postoji zakon o upotrebi jezika u kome se pominje brojka od 20 odsto, ali to nije posebno za albanski jezik nego za upotrebi jezika uopšte".
Oni koji pomenuti zakon osporavaju smatraju da se njime "proširuje obim upotrebe jezika nevećinskih zajednica van okvira predviđenih Ustavom, što dovodi do pravne nejasnoće i potencijalnih nejednakosti". Posebno se osporavaju članovi koji se odnose na upotrebu jezika u sudskim, upravnim i obrazovnim procesima, kao i oni koji predviđaju osnivanje Agencije za primenu jezika zajednica.
Tako Zakon o upotrebi jezika predviđa da se pored makedonskog i albanski jezik koristi u svim institucijama i postupcima građana pred organima državne vlasti na svim nivoima.
Pomenuti zakon dva puta je izglasan u Sobranju Makedonije – 11. januara i 14. marta 2018. ali je tadašnji predsednik države Đorđe Ivanov oba puta odbio da potpiše Ukaz o njegovom proglašenju. Zakon je sredinom januara 2019. objavljen u "Službenom glasniku", ali samo sa potpisom predsednika parlamenta Talanta Džaferija, dok je na mestu gde je trebalo da stoji potpis predsednika Ivanova ostavljena je fusnota se objašnjenjem da je on odbio da to učini.
Džaferi je 14. 1. 2019, tada u ulozi predsednika Sobranja, u kasnim večernjim satima na svom fejsbuk profilu, objavio da je Zakon o upotrebi jezika poslao u "Službeni glasnik".
"Sa ovom objavom, albanski jezik postaje drugi službeni jezik u Makedoniji, a predsednik Sobranja moći će da plenarne sednice vodi na albanskom jeziku", objavili su tada mediji u Skoplju, a Džaferi je to kasnije i činio.
Objavljeno je i da "zakon obavezuje sudove, javna tužilaštva, kao i sve druge organe, tela i institucije da omoguće korišćenje, upotrebu i primenu bilo kog od službenih jezika i njihovih pisama u svojim postupcima".
U zakonu je, sa pozivom na Peti amandman, na Ustav Makedonije, predviđeno i da "drugi jezik" koji govori najmanje 20 procenata građana, može da se koristi u službenoj komunikaciji. U tom trenutku, ovaj cenzus u Makedoniji ispunjavali su samo pripadnici albanske nacionalnosti. Ovaj cenzus u početku je važio samo na lokalnom nivou, uglavnom u opštinama u zapadnoj Makedoniji, ali je kasnije proširen i na Sobranje, na druge državne institucija, a zahvaljujući zakonu iz 2018. albanski je postao drugi službeni jezik u državi.
Iz opozicione VMRO – DPMNE tada je zaprećeno krivičnom prijavom protiv Džaferija i direktora "Službenog glasnika". Najavljena je inicijativa Ustavnom sudu za preispitivanje ustavnosti zakona, a VMRO je pozvala sve institucije na centralnom i lokalnom nivou da bojkotuju sprovođenje Zakona o upotrebi jezika.
Još jednom je reagovao i tadašnji predsednik Ivanov ocenom da potez Džaferija pruža osnov sa krivično gonjenje. Džaferi je uzvratio da "ne oseća nikakvu odgovornost", da Ivanov krši Ustav države, a sa tim stavom Džaferija saglasila se i Vlada Severne Makedonije.
"Makedonski jezik i njegovo ćirilično pismo je službeni jezik na celoj teritoriji Republike Severne Makedonije i u njenim međunarodnim odnosima… Zakon ne navodi potpunu dvojezičnost niti na celoj teritoriji Republike, niti u svim oblastima pravnog poretka. U međunarodnim odnosima, odbrani, centralnoj policiji i monetarnoj policiji, makedonski jezik je jedini zvanični jezik u Severnoj Makedoniji, što je utvrđeno Zakonom o upotrebi makedonskog jezika iz 1998. godine", istakli su iz vlade.
Iz Demokratske unije za integraciju (DUI), koja je sada u opoziciji, a koja je pre šest godina odigrala jednu od glavnih uloga oko usvajanja Zakona o upotrebi jezika, sada stiže upozorenje da će, ako neko dirne u albanski jezik – "trgovi u Skoplju biti puni".
"Ne znam kako da vas upozorim. Mi ne pravimo krizu, ne destabilizujemo državu, ali ako država želi destabilizaciju, upozoravam vas: dirajte albanski jezik, dirajte dostignuća Albanaca, nemate nikakvu garanciju od mene", rekao je Ali Ahmeti, predsednik DUI.
Mickoski je izjavio ovih dana da "niko u Severnoj Makedoniji nije protiv albanskog jezika" i da je to veštačka tema koju pojedinci, "senke iz prošlosti", pokušavaju da nametnu, jer nemaju drugu temu.
