Takav zakon mogao bi da ometa rad nezavisnih medija koji javnosti pružaju tačne informacije, dao je ocenu Stejt department srpskog predloga zakona o agentima stranog uticaja koji nije ni usvojen u Srbiji, nije čak ni u proceduri izrade, tek je predat Skupštini Srbije u formi predloga.
Zakon je u formi predloga tek predat Skupštini Srbije, učinili su to poslanici Pokreta socijalista Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, ali američki državni organi kategorički odbacuju i samu pomisao na njega.
Licemerstvo takvog oglašavanja pokazuje to što američka vlada, manjim ili većim delom, finansira više medija ili medijskih projekata u Srbiji, državnim novcem. Sa velikom sigurnošću se može pretpostaviti da baš na svoje medijske investicije misli kada pominje nezavisne medije. Sa sve pohvalom da pružaju tačne informacije, što je postao naročit kvalitet medija u čiju odbranu staje strana vlada.
Jedan od najvećih medijskih projekata "nezavisnog novinarstva" koji finansira američka vlada jeste mreža Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP) koji obuhvata 71 medijsku organizaciju. Za sebe kažu da su najveća nezavisna mreža istraživačkog novinarstva, da raskrinkavaju državnu korupciju na četiri kontinenta, pa je istraživanje o njima koje je vodio francuski "Medijapart" time zanimljivije.
Kako su nedavno objavili, OCCRP je itekako zavistan od državnog novca američke vlade, koja obezbeđuje više od polovine njihovog budžeta, odobrava imenovanja na čelnim pozicijama u OCCRP-u, ali ih i hvali da pomažu spoljnu politiku Amerike.
OCCRP ima svoje članove na celom eks-ju prostoru, medije koji takođe naročito ističu svoju nezavisnost i beskompromisno novinarsko istraživanje. U Srbiji deo OCCRP-a su Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), u Crnoj Gori to je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), u Severnoj Makedoniji Istraživačka reporterska laboratorija, na tzv. Kosovu "Kohu", u Hrvatskoj i Sloveniji portali "Oštro", a u Bosni i Hercegovini Centar za istraživačko novinarstvo (CIN).
Osim crnogorskog MANS-a, koji u svom godišnjem finansijskom izveštaju nije naveo donatore, već samo ukupan iznos donacija, i severnomakedonskog portala koji nema na svom sajtu podatke o tome, svi drugi članovi OCCRP-a nabrojali su ko ih finansira. Uglavnom bez iznosa sredstava.
Primetno je da kod većine ovih medija gotovo polovinu ili značajan deo finansija čini novac iz državnog budžeta zapadnih zemalja plasiran preko različitih državnih agencija poput američkog USAID-a, nemačkog GIZ-a ili ambasada (Amerike, Delegacije Evropske unije, Holandije, Švedske). Drugi deo, gotovo bez ostatka, dopunjavaju donacije raznih fondacija i nevladinih organizacija, poput američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša ili Fondacije braće Rokfeler, koje su ili osnovale zapadne zemlje ili su direktno povezane sa njihovim interesima.
Nezavisni, a finansirani državnim, stranim novcem ili novcem krupnog biznisa preodevenog u fondaciju ili nevladinu organizaciju, to je zaista neki novi nivo slobode medija.
Kako je počelo
Sarajevski CIN za sebe navodi da je prva takva organizacija osnovana na Balkanu koja se bavi "istraživačkim novinarstvom, s ciljem da pruži proverene i istinite informacije". Osnovan 2004. u Sarajevu, gde je dvehiljaditih novinarske obuke vodio suosnivač OCCRP- a Dru Salivan, CIN na svom sajtu navodi da ima čak i ISO standard kada je u pitanju izveštavanje.
Radi se o sertifikatu Inicijative novinarskog poverenja, uspostavljenom na inicijativu još jednog bastiona "nezavisnog" novinarstva – Reportera bez granica. U sopstvenom godišnjem izveštaju za 2023, ova novinarska organizacija navela je da čak 54 odsto novca koje primaju čine donacije iz državnog sektora zemalja Zapada. Finansijeri se, gle čuda, poklapaju.
Sledeća od današnjih OCCRP-ovih članica osnovana je na Kosovu i Metohiji ili "Kosovu", kako oni kažu. U pitanju je prištinska Organizacija za demokratiju, antikorupciju i dostojanstvo "Kohu" pokrenuta 2005. godine, za koju ne treba biti preveliki optimista da u svojim istraživanjima korupcije, kriminala i slabosti pravosuđa, preterano pažnje poklanja otimanju imovine Srba, nezakonitim hapšenjima i policijskoj torturi nad njima.
"Kohu" nema ISO standard, poput bosanskog CIN-a, ali ima strateške dokumente. Strategiju rada 2022-2027. na 14 kucanih strana širokih margina i Strategiju rada 2023-2028. za svoj portal "Preportr" (15 stranica) u kojoj se izlaže kako nameravaju da povećaju prisutnost na Fejsbuku i Instagramu, dođu do mlađe publike…
U poslednjem strateškom dokumentu, "Kohu" se pohvalila saradnjom sa KRIK-om, valjda bratskom organizacijom iz OCCRP-a.
U poglavlju koje se bavi finansijskom strategijom (spakovanom u četiri kraća pasusa), otvoreno se navodi da je većina donatora usredsređena na specifične ciljeve zemlje koji su povezani sa vladinim nastojanjima da se uskladi sa politikom EU i procesom EU integracija.
Pa se potom kao mogući donatori nabrajaju ambasade Norveške, Finske, Amerike, NED, EU, ali se pominje i mogućnost zajedničkog apliciranja sa drugim medijima za sredstva. A među tim medijima navodi se i BIRN. Medij takvog imena postoji i radi u Beogradu kao još jedan verodostojni istraživački glas, pouzdan koliko i evropske dobre namere.
Istraživački novinari i EU integracije
I beogradski CINS čije je osnivanje i razvoj "OCCRP snažno pomogao… i to čini i danas" bavi se, između ostalog, promocijom evropskih integracija.
Na njihovom sajtu, u spisku donatora, kao jedini koji se odnosi na ovu godinu navodi se projekat "Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP" za koji je donator bila Beogradska otvorena škola (BOŠ). Iznos sredstava se ne navodi.
BOŠ za ovaj projekat navodi da "ima za cilj da na osnovu povećanja uticaja istraživačkih medija i civilnog društva doprinese unapređenju procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji i razvoju demokratskog društva".
Dakle, program ima klasični politički cilj, pristupanje određenom bloku zemalja, i to onom koji ga i finansira.
Možda je čak i BOŠ uvideo koliko bi apsurdno bilo u celom tom kontekstu takve medije nazvati "nezavisnim", pa ih zove "istraživačkim". Iako nije jasno šta istražuju, ali s kojim ciljem – evo to je objašnjeno.
Što se ovog projekta tiče, s ciljem pristupanja Evropskoj uniji. Što podrazumeva, rečima šefa diplomatije EU Kaje Kalas, "normalizaciju" odnosa s Prištinom i sankcije Rusiji.
Samo oštro
Jedan od najmlađih članova OCCRP-a sa eks-jugoslovenskog prostora je portal "Oštro", osnovan u martu 2018. U Ljubljani, a koji od 2021. ima svoju podružnicu i u Hrvatskoj.
"Oštro nije na prodaju... Beskompromisan je i radikalno transparentan medij. Ne oglašava. Nikom ništa ne duguje", piše na sajtu i slovenačke i hrvatske podružnice.
Za razliku od drugih partnera iz OCCRP-a, "Oštro" je uz spisak donatora objavio i iznose donacija. Tako se iz te liste može videti već očita činjenica da ne žive od svojih čitalaca, kao ni brojni drugi mediji, doduše, jer pojedinačne donacije pojedinaca i preduzeća čine svega oko dva odsto izvora prihoda.
Slovenački "Oštro" je među retkim OCCRP članovima koje su među donatorima prikazale i matičnu državu.
Prošle godine jednu od najvećih uplata dobili su od Ministarstva kulture Slovenije (58.707 evra), uz napomenu da je 26.947 evra od toga dobijeno po uspešno sprovedenoj tužbi u vezi sa javnim konkursom za sufinansiranje medijskih programskih sadržaja u 2020.
Najviše sredstava, 65.000 evra, slovenački "Oštro" dobio je od fondacije sa sedištem u Amsterdamu "Lajmlajt", osnovane 2021, a koju finansiraju, kako se navodi na njihovom sajtu, internet preduzetnik Džon Kaspers i Hartvig fondacija.
Takođe, prošle godine slovenački "Oštro" dobio je 45.673 evra od "Mete" i 36.310 evra od "Gugla" za njihove programe borbe protiv dezinformacija i proveru činjenica. Da li je "beskompromisno" da internet portal dobije deset odsto svog godišnjeg budžeta od vlasnika najpopularnijih društvenih mreža (Mete) koje plasiraju i vesti ili od verovatno svetskog broj jedan internet pretraživača? I da nikom ništa ne duguje.
Hrvatski "Oštro" ima posebnu rubriku koja se bavi lažnim vestima. Radi se o međunarodnom projektu u okviru kojeg novinarski timovi istražuju "dezinformacione ekosisteme".
U ovoj rubrici ima četiri teksta, od kojih jedan sa naslovom "Telegram, utočište za dezinformatore" u podnaslovu objašnjava da "širitelji dezinformacija... koriste i alternativne kanale poput Telegrama. Tako izbegavaju ograničenja zbog kršenja pravila zajednice koja sprovodi Fejsbuk". Čiji je vlasnik Meta, jedan od finansijera slovenačkog portala.
Zlobnici bi rekli da se Telegram još uvek nije setio da uključi novinare u svoje "partnerske projekte", što je konkurencija učinila, ali to su samo zli jezici.
Osim o "ruskom" Telegramu, tu je i članak o kineskom TikToku i širenju "dezinformacijskih narativa" na ovoj mreži. Konačno, iz iste rubrike, tu je i tekst zavodljivog naslova "Uz dezinformacije o klimi, Kreativno društvo gura rusku propagandu" koji ćete morati da pročitate da biste saznali da je organizacija iz naslova, u stvari, zabranjena u Rusiji.
Ali, eto, i takvi guraju "rusku propagandu".