Slavenko Terzić u "Relativizaciji": Ni do jednog važnog nacionalnog cilja nismo mogli bez Rusije

Istraživački centar "Levada", koji Rusi smatraju agentom stranog uticaja, a na zapadu njegove analize važe za najrelevantnije, kaže da je u novembru poverenje Rusa u budućnost bilo veće nego ikad pre. Takođe, svojim životom bilo je zadovoljno 54 odsto stanovnika Rusije, a najzadovoljniji su oni mlađi - do 24 godina starosti. Odakle ovakav optimizam u zemlji koja je duže od dve godine u sukobu sa nekada bratskim narodom i susedom?

Istoričar i bivši ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić, u emisiji "Relativizacija" Ljiljane Smajlović, objašnjava da je razlog delom "homogenizacija naroda oko rukovodstva u trenutku kada je zemlja u opasnosti".

"Verujem da je određeni procenat izjašnjavanja posledice i toga. Dakle, Rusi vode jedan rat za svoju bezbednost i vide da je ceo zapadni, takozvani slobodni i demokratski svet, protiv njih. I to na jedan vrlo rusofobski način, bez jake i čvrste argumentacije. A to onda mobiliše ljude", objašnjava Terzić.

Sličan slučaj, podseća gost Ljiljane Smajlović, desio se i posle Krimskog rata 1856. godine, kada je cela Evropa s Turskom ratovala protiv Rusije.

"Do tog momenta je postojala jedna otvorenost prema Evropi i njenim idejama. A onda se postavilo i političko, geopolitičko, filozofsko, moralno i književno - literarno pitanje - jesmo li mi Evropa, ili Evropa nas ne prihvata? Kakav je naš odnos prema Evropi? Ceo jedan slavenofilski pokret nastao je na tom razmišljanju", dodaje istoričar.

Zadovoljstvo životom u Rusiji, naročito mlađih, Terzić objašnjava i "rusofobijom zapadnog sveta" i izjalovljenim "očekivanjima Zapada da će sankcijama materijalno uništiti Rusiju" i tako Putina skloniti s vlasti.

Ali za razliku od Rusa, tek je 30 odsto Amerikanaca, građana najjače sile na svetu, zadovoljno je svojim životom. Upravo su nedavni izbori na kojima je trijumfovao Donald Tramp pokazali bes prema eliti, medijskom, sudskom i svakom drugom poretku. Kako u Rusiji, zemlji koja bi trebalo da je uništena velikim sankcijama, raste optimizam i poverenje?

"Rusija se i pre ovog rata, a naročito posle koraka koji su vodili ka širenju NATO, okretala istoku. A glavnu krivicu snosi Zapad jer su Rusi mnogo otvoreniji prema Zapadu nego Zapad prema njima. Ruska politička elita, pa čak i ruski privrednici i intelektualci se više okreću Istoku. Sergej Karaganov, jedan od Putinovih savetnika, ima koncept velike Azije. Smatra da će Rusija, Kina, Indija, Iran, pa čak i Turska biti deo tog velikog ekonomskog, kulturnog, duhovnog i geopolitičkog prostora”, priča Terzić.

Ima li neke poetske pravde u tome što "Levada" kaže da je najveće nezadovoljstvo u Rusiji vladalo u junu 1992. godine, kada je dve trećine Rusa bilo nezadovoljno, dok je sada ono na istorijski niskom pragu – samo 12 odsto?

"Kao istoričar bio sam i u sovjetsko vreme u Rusiji, bio sam i u vreme Jeljcina i tada je zaista bio potpuni haos. Beskrajni redovi, nestašica na sve strane, nasilje, prostitucija... To je bio jedan strašan, ne samo politički nego i duhovni i moralni pad ruskog društva. Sadašnje poverenje vidim kao poverenje pre svega u predsednika Putina. Vidi se jedna duhovna i kulturna obnova. A tu je i Putinovo nastojanje da očuva socijalnu politiku i da pomaže siromašnije slojeve", zapaža Terzić.

Dobre odnose ruske crkve i muslimanskog sveta, sagovornik Ljiljane Smajlović vidi kao rezultati viševekovnog zajedničkog života.

"Na kraju, carska Rusija, pa i Sovjetski Savez je emancipovao te narode, obrazovao ih je, stvorio im institucije. I odatle veza sa Kazahstanom, sa Azerbejdžanom. Uz to, Rusi imaju dobre odnose sa Pakistanom, Avganistanom, Libanom... Dakle, Rusija se sve više okreće azijskim izvorima i političke i duhovne misli, iako je ruska kultura deo evropske civilizacije", priča Terzić.

U razgovoru sa Ljiljanom Smajlović Terzić se prisetio i davnog susreta u Sofiji sa dr Piterom Voltenom, ekspertom NATO-a, koji je zastupao tezu da Alijansa sada ima novu, civilizacijsku ulogu. A ta uloga, dodaje, sastojala se u tome da podupire širenje demokratije i evropskih vrednosti na Istok.

"Rusija nije napadala Evropu, ali je imala iskustvo sa Napoleonom, Krimskim ratom, pa čak i Berlinskim kongresom, Prvim svetskim ratom, Hitlerom... Zato Rusi imaju u dubljim slojevima svoje istorijske svesti to da opasnost dolazi iz Evrope", ističe Terzić.

Novoizabrani predsednik Donald Tramp je imenovao generala Kelija Keloga za izaslanika za Ukrajinu. Kelog je rekao da je Putin "samo iz psiholoških razloga upotrebio eksperimentalnu balističku raketu kako bi zaplašio protivnike, ali se ne sigurno ne bi usudio da započne nuklearni rat". Blefira li Putin?

"To je tipičan zapadno-američki način mišljenja. Amerika misli da je ona ceo svet. Mislim da Putin ne blefira. Pitanje Ukrajine, pitanje Krima je važno za opstanak Rusije. Gotovo siguran sam u to da će Rusija upotrebiti sva sredstva da zaštiti svoje interese", dodaje.

Gost "Relativizacije" Ukrajinu vidi kao jednu potpuno novu tvorevinu, a Majdan kao obračun sa svim onim što je rusko. 

"Majdan je obračun sa ruskom inteligencijom i ruskim narodom u Ukrajini. Majdan je bio put za širenje unije u Ukrajini. Cela ova priča o Ukrajini ima i religioznu dimenziju. Ona se obično ne komentariše i ne vidi, ali je verski faktor vrlo bitan u istoriji. Čak je na Majdanu, pored šatora bila podignuta improvizovana unijatska kapela. Videli smo otimanje crkava po Ukrajini, zatvaranje vladika... Ukrajina je jedna potpuno nova tvorevina koja se sastoji iz različitih istorijskih celina", ističe Terzić.

Podršku koju Rusija ima među Srbima ovaj istoričar ne vidi kao iznenađenje i podseća da se odnosi dve zemlje temelje na viševekovnoj tradiciji.

"I moja i istraživanja drugih naučnika govore da je Rusija bila jedina velika sila koja je podržavala Srbiju. Taj odnos bi se mogao svesti na jednu frazu - sa Rusijom je nama ponekad bilo teško, u istorijskom pogledu, ali bez nje nismo mogli ostvariti nijedan važan nacionalni cilj", zaključuje Slavenko Terzić.