Piculi nisu poznati detalji šta se zamera Beogradu: Želi da pomogne Srbiji da uvede sankcije Rusiji?

Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula najavio je da "možda može da pomogne Srbiji da nastavi svoj put ka članstvu u EU", a njegova "pomoć" očigledno bi se ogledala u uvođenju sankcije Rusiji, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata odbacio kao bespredmetno.

Picula je, naime, sinoć ocenio da bi za izlazak Srbije iz "stanja stagnacije na svom evropskom putu" i "dobijanja zelenog svetla" za otvaranje pregovora o Klasteru 3 od pojedinih članica EU, trebalo da se "uskladi sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom". 

"Bez obzira na sadržaj konkretnog klastera, iznad pregovora sa državom kandidatom uvek lebde političke procene koliko je ona usklađena s ključnim parametrima pregovora. U procesu evrointegracija Srbije postoje ozbiljne zamerke na opštu neusklađenost u ključnim parametrima sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU", kazao je Picula, evroposlanik Socijaldemokratske partije Hrvatske za televiziju Nova S.

Ovog puta Piculi "nisu poznati detalji" šta Hrvatska i druge članice EU spočitavaju Srbiji, međutim, pre mesec dana to su bili "deficit u vladavini prava, slobodi medija i dijalogu s Kosovom".

"Tada je sedam zemalja odbacilo predlog Mađarske (za otvaranje pregovora o Klasteru 3), a kao glavni razlozi su navedeni neusklađenost sa spoljnom politikom EU i sankcijama Rusiji, na neki način nejasna geopolitička opredeljenost Srbije i naravno problemi u vladavini prava i odnosima s Prištinom. Mislim da se za mesec dana ništa nije promenilo", rekao je on.

Na pitanje da li je moguće da EU otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom do kraja godine, Picula je kazao da je "vremena sve manje" jer bi Međuvladina konferencija, "ako je uopšte bude", trebalo da bude između 16 i 20. decembra.

Naveo je da je "dobro" što je Srbija članicama Evropske unije dostavila neformalni dokument sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku, kako bi podstakla odluku o otvaranju pregovora o Klasteru 3, ali je dodao da je "teško proceniti koliko je to moguće realizovati u kratkom roku i koliko to može da utiče na raspoloženje onih koji pregovaraju sa Srbijom".

Vučić iz Brisela: Traže da uvedemo sankcije Rusiji, ali nismo zainteresovani

Među koracima koje je Srbija u "non-pejper" dokumentu najavila za početak decembra, su revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), pokretanje procedure za izbor novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU i puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, javio je RTS, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu.

Picula je rekao da je zamah u politici proširenja EU, koji je nastao posle početka Specijalne ruske vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, "mnogo više zasluga geopolitičkih okolnosti nego zasluga zemalja kandidata".

"Međutim, pogrešno je računati da same geopolitičke okolnosti ne traže i visoku usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Jer, EU nije samo zajedničko tržište, nego i zajednica demokratskih vrednosti i zajednica podele rizika koji prete Uniji. Ako se neka zemlja ne slaže sa tim kompleksom, onda to sigurno ostavlja posledice na brzinu pregovora", ukazao je on.

Najavio je da će u svojstvu izvestioca EP doći u Srbiju u januaru ili februaru 2025. godine i da će se pored predstavnika vlasti videti i sa članovima opozicije, lokalnih zajednica, sindikata, medija, nevladinog sektora, poslovne i akademske zajednice.

Klaster 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) obuhvata osam poglavlja, od kojih je pet otvoreno pre nego što je uveden koncept klastera: Ekonomska i monetarna politika (Poglavlje 17), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29).

Na otvaranje čekaju tri poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Poreska politika (16) i Socijalna politika i zapošljavanje (19).

Inače, predsednik Vučić je u poslednjem razgovoru sa Kajom Kalas u Briselu rekao je da je ona insistirala na većoj usaglašenosti naše spoljne politike, pre svega, na uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, na nastavku dijaloga, većoj spremnosti za kompromis za Prištinom i ubrzanom rešavanju slučaja Banjska.

"Važno je da ispunjavamo uslove koji su postavljeni, ali da uvedemo sankcije Rusiji i priznamo nezavisno Kosovo, sva vrata bi nam bila otvorena, ali eto, nismo zainteresovani. Ja neću da menjam dosadašnju politiku, to smo uradili zato što smo smatrali da je to interes Srbije", rekao je Vučić.