Ako je suditi po današnjoj izjavi Aljbina Kurtija da je na Kosovu i Metohiji "ne 40 odsto Srba kako tvrdi Srbija", nego "samo četiri odsto", u južnoj srpskoj pokrajini danas ili 25 i po godina po dolasku međunarodnih snaga i od kako su Kurti i njegovi zavladali, ostalo je tek nešto više od 60.000 Srba.
"U Srbiji je više Albanaca, od Subotice do Preševa, nego Srba na Kosovu", rekao je Kurti.
Podatkom od koga bi se svaki premijer po standardima EU postideo, Kurti se u intervjuu za sarajevsku televiziju Hajat – pohvalio. Jer, ako je verovati Kurtijevoj statistici, od popisa iz 1991. godine do danas, za samo 34 godine, na Kosovu i Metohiji Srba je za dve trećine manje. I to u multietničkom, multikulturnom Kosovu, primeru evropske demokratije, kako je to nedavno ocenjeno iz Brisela.
Prema tom popisu, iz 1991. godine, u južnoj pokrajini Republike Srbije živelo je 194.190 Srba, danas, ako se broj popisanih na KiM na poslednjem popisu, od 1.586.659, pomnoži sa četiri podsto, ispada da ih je za tek koju stotinu više od 63.000.
Da za standarde EU, recimo, sve bude još strašnije, Kurti iznoseći podatak od četiri odsto Srba na KiM nije izrazio ni kurtoazno žaljenje, a kamoli ono stvarno.
Šta će, zaista, na sve to reći Brisel? Ili, možda, jedni standardi važe za Evropu, a drugi za Srbiju?
"Posetu Sarajevu Kurti je iskoristio da se pohvali kako je uspeo u svojoj nameri da etnički očisti Kosovo i Metohiju od Srba, pa je pominjao kako Srba ima sve manje. Naravno, zaboravio je da kaže da je Srba manje iz dva razloga. Prvi je teror koji sprovodi nad nedužnim srpskim narodom koristeći institucionalno nasilje za sprovođenje represije, a drugi je sprečavanje povratka raseljenih na svoja vekovna ognjišta otimanjem srpske imovine, zastrašivanjem ljudi i neosnovanim hapšenjima svih Srba koji ne žele da prodaju svoju očevinu", saopštila je danas Srpska lista komentarišući izjavu Kurtija.
Samo za vreme Kurtijeve druge vlade na Kosovu i Metohiji, za nepune četiri godine terora, broj Srba na Kosovu i Metohiji smanjen je za 15 odsto govore podaci zvaničnog Beograda saopšteni letos.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednom obraćanju iz 2019. godine naveo je da je na Kosovu i Metohiji 2017. godine živelo 94.998 Srba, od toga u četiri opštine na severu pokrajine 47,1 odsto, a južno od Ibra 52,8 odsto. Na poslednjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, Vučić je ponovio da, prema podacima srpskih institucija, na Kosovu živi ne više od 95.000 Srba.
Kurti je tada već započeo svoju vladavinu, pa ako se od 95.000 Srba koliko je tada procenjeno, oduzme 15 odsto, rezultat je da je na Kosovu Srba svakako manje od 80.000.
A podaci govore i da je samo od popisa 1981. godine do popisa 1991. godine, broj Srba na Kosovu pao je sa 210.000 na 194.000. Za tih deset godina broj Albanaca porastao je sa 1.226.000 na 1.596.000.
Tek podsećanja radi, podaci iz turskog katastarskog popisa iz 1455. godine čiji se original čuva u arhivi u Istanbulu, govore da je te godine na Kosovu Srba bilo 98 odsto, Albanaca tek jedan odsto. Iz veka u vek, broj Albanaca je rastao, 1871. bilo ih je 32 odsto, Srba 64 odsto, 1921. Albanaca 66, Srba 26 odsto, 1948. Albanaca 68, Srba 24 odsto, 1981. Albanaca 77, Srba 15 odsto, 1991. Albanaca 88 odsto, Srba tek 11 odsto. Dečanska hrisovulja iz 1330. godine koja sadrži detaljan spisak domaćinstava koja su popisana u Metohiji i severozapadnoj Albaniji potvrđuje da su te godine na ovom području samo tri od 89 naselja bila albanska, od 2.166 gazdinstava, samo 44 su bila albanska.
Nema ni statistike koliko se Srba, proteranih posle rata u više talasa sa Kosova i Metohije u međuvremenu vratilo svojim kućama. Krajem 2022. godine bilo je oko 200 zahteva za povratak.
One koji se vrate čekaju pritisci, kamenice, batine, napadi na imovinu, krađe... Zvanične statistike nema, jer Kosovo je zemlja sa koje se odlazi tiho.
"Ljudi odlaze noću, da niko ne zna i niko ne čuje. Stide se i od komšija, rodbine, prijatelja, ponajviše od sebe samih, a moraju da idu. Zbog dece, zbog budućnosti, zbog torture, pritisaka, straha, trpe, trpe i na kraju popuste i odu. Samo vidite da je stan u zgradi ili neka kuća u naselju tokom noći ostala prazna", kaže za RT Balkan jedan od Srba, sagovornika iz Severne Mitrovice.
Ranije je iseljavanje bilo masovnije iz opština na jugu KiM, poslednjih dve godine iseljavanje je masovnije sa Severa. Od kako su Kurtijevi specijalci preuzeli sever, postavili baze i patrole, kontrolne punktove po putevima, po naseljima pa hapse, prete, zastrašuju, broj onih koji odluče da odu stalno se povećava.
Statistika, ona poznata je zastrašujuća. U južnom delu Kosovske Mitrovice živi samo jedna srpska porodica, sveštenika koji živi u parohijskom domu. Od 40.000 Srba koliko je živelo u Prištini pre rata, ostalo je tek, kažu neki neprovereni podaci, njih desetak. U Đakovici – jedna jedina Srpkinja, Dragica Gašić, koja se vratila juna pretprošle godine i od tada je izložena stalnim pritiscima, napadima, zastrašivanjima..
U Peći, od 15.000 Srba, tek jedna starica. U carskom gradu Prizrenu, danas je jedva desetak Srba. Stali su po enklavama, bolje reći getima južno od Ibra, za poslednjih dve godine i Sever je okupiran, pretvoren u geto, samo mnogo veći nego oni na jugu.