Trampov izaslanik za specijalne misije: Da li će se Grenel baviti i Kosmetom?

Viđen kao "vatrogasac" za mnoga svetska žarišta, o čijem se angažovanju u novoj američkoj administraciji mnogo spekulisalo, stari "specijalac" – Ričard Grenel, stavljen je u "hitnu službu" za najvrelije tačke na svetu, uključujući i Venecuelu i Severnu Koreju. Iako njegov opus posla nije do kraja obelodanjen, ovo imenovanje odmah je upalilo "lampicu i alarm" da bi predsednikov izaslanik za specijalne misije, mogao da se ponovo aktivira na žarištima koje je ostavio da plamte na Balkanu. 

U trenutku kada se od nove Trampove administracije očekuje da gasi požare i učestvuje u postizanju primirja na mnogim svetskim frontovima, postavlja se pitanje da li bi bivši izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine, arhitekta "Vašingtonskog sporazuma" i kritičar Aljbina Kurtija, mogao da se ponovo uključi i u rešavanje pitanja Kosova i Metohije, kao i gde je na agendi nove administracije i Grenela pozicioniran naš region? 

S obzirom na to da je poslednjih godina Grenel postao veliki kritičar prištinskog rukovodstva, kao i odnosa Amerike prema njemu, za koji je smatrao da mora da bude čvršći jer ne ispunjava dogovore na koje se obavezao, albanski mediji već su počeli da se bave time da li će Grenel imati uticaja i "na tzv. Kosovo i Srbiju, kao i na suzbijanje ruskog uticaja".

Naš izbor

Ričard Grenel: Ko je srpski gost u Beloj kući

"Pošto je Grenel igrao ključnu ulogu u prethodnim pregovorima Kosova i Srbije tokom Trampove administracije, vrlo je moguće da će se vratiti u ovaj region. Zamrznuti konflikt i nedostatak konačnog sporazuma između dve zemlje i dalje su značajan izazov za evropsku stabilnost. S obzirom na tekući sukob između Ukrajine i Rusije, Grenel bi mogao da preuzme posredničku ulogu u podršci američkim interesima i ograničavanju ruskog uticaja", navodi se u tekstu "Albanijan posta".

Takođe, i u Rojtersovoj analizi Grenelovog daljeg puta, kako napominje izvor blizak Trampu, Grenel će se fokusirati i na tenzije na Balkanu.

Iako se od Grenela mnogo očekuje, sagovornici RT Balkan smatraju da će Trampov saradnik od najvećeg poverenja, na mapi imati druge prioritete, a da će se po pitanju KiM, angažovati u slučaju eskalacije. Ipak, postoji nada da će on imati više sluha za interese Srbije, ali da bi srpska strana svakako morala da bude pripremljenija za pregovaračke pozicije da bi mogla pravovremeno da reaguje.

Osvrćući se na Grenelov izbor, ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da je on osoba koja poznaje region Zapadnog Balkana i neko s kim Srbija može da razgovara.

"On je jedan od predsednikovih ljudi, uživa njegovo poverenje, Tramp ga gleda kao zvezdu u usponu. Tako da ne čudi zašto je za njega napravljen poseban resor. Iako imamo različite polazne tačke, imaćemo nekog s kim želimo da razgovaramo", rekao je Đurić za RTS. 

Politički analitičar Ivan Miletić ukazuje na to da zemlje koje se prevashodno, navode kao mogući Grenelov opus, zemlje visokog prioriteta, a da Balkan generalno nije prioritet u politici SAD jer je dijalog premešten na Brisel.

"Videćemo kako će nova administracija da funkcioniše. Tramp će se verovatno fokusirati na ono što realno može da uradi u ovom mandatu ili da smanji rizike. Trenutno nisu definisani neki posebni rizici na Balkanu da bi se Grenel zainteresovao ili imao kapacitete da radi ovde, ali sve će zavisiti od politike Srbije. Ako Srbija zna da je on čovek od akcije, onda mora da inicijativa dođe sa naše strane, da ne čekamo da se Grenel seti nas, jer će se on setiti nas kada bude bilo kasno, odnosno kada bude izbila neka kriza", ističe Miletić za RT Balkan. 

Miletić ipak, napominje da koliko god mi verovali da je Grenel naklonjen Srbiji, jer je imao ohrabrujuće izjave i stavove, ne treba zaboraviti da on ima dobre odnose i sa drugim igračima na Zapadnom Balkanu. 

"Radio je i na donacijama i investicijama iz Albanije, ne treba zaboraviti da on ima dobre odnose sa Tiranom, ne radi se samo o nama. Naročito, nema dobre odnose s Kurtijem, to je tačno. Jedino što može u tom slučaju može da se desi, jeste neka intervencija s obzirom na to da predstoje izbori u februaru, pa da umesto Kurtija, 'izbije' neka druga figura. Što bi na zapadu rekli, 'nisko voće' koje može da se ubere. Mislim da im je to lakše, nego da ostave Kurtija da nastavi da kreira krize i da onda umesto da se bave Iranom, brinu o nekom Kurtijem. Ipak, Amerika nema neki tajni plan za Srbiju, ona nikad ništa ne donosi. Ona radi sa regionalnim partnerima koji njoj nešto donose. Pogotovo, Tramp kao biznismen razmišlja o tome zašto ste vi dobri za Ameriku, a ne zašto je ona dobra za vas", navodi Miletić.

Nekadašnji šef diplomatije SRJ Vladislav Jovanović napominje da će Grenelovo angažovanje na Balkanu zavisiti od toga čemu će novi predsednik dati prednost.

"Zavisiće od toga da li će to biti samo one zemlje koje neposredno dodiruju Ameriku i njeno shvatanje bezbednosti ili će u tu korpu takozvanih opominjujućih kriznih žarišta, dodati i Balkan. Trampa pre svega, interesuju Kina, Rusija, čak i Kanada i Meksiko, njima nagoveštava ekonomske mere. On će se koncentrisati na odbranu uskog američkog nacionalnog interesa, a videćemo kakve će poteze vući ka drugim kontintentima i zemljama", objašnjava Jovanović za RT Balkan. 

Jovanović ističe da će ono za šta se Grenel može sačuvati, jeste da bude "čovek u rezervi" ukoliko dođe do neočekivanih zaoštravanja na Balkanu.

"To bi moglo doći ukoliko bi neke snage koje se za sada javno ne eksponiraju, ali se naziru u postupcima na Balkanu, Srbiji, Republici Srpskoj, dovele do nekog usijanja. Onda bi se Tramp setio Grenela, da je on već imao ulogu vatrogasca. Za sada Grenel nema vidljivu aktivnost na Balkanu, ali je sigurno rezervni igrač ukoliko bi potezima njegovih zapadnih saveznika, došlo do nekog katastrofičnog zaoštravanja na Balkanu i neželjenih situacija za Ameriku, u kojima bi ona morala da interveniše. On bi bio u tom slučaju, bio voljan i zainteresovan kao poznavalac situacije na Balkanu da se uključi. Doduše, Tramp nijednog drugog do sada nije video kao svog nadzornika na Balkanu", navodi Jovanović.

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin vidi veći njegov angažman kada je reč o sporazumima.

"Kada govorimo o dijalogu Beograda i Prištine, o implementaciji sporazuma koji su potpisani, onda možemo očekivati veću njegovu umešanost i generalno kada imamo situaciju kakva jeste na Kosovu i Metohiji, a to je stalno podizanje tenzija od strane prištinske administracije. U tom slučaju se može očekivati da neko ko je zadužen za specijalna područja od strane američkog predsednika, bude dosta aktivniji", ističe Miškeljin za "Kosovo onlajn" i podseća da "Grenelovim imenovanjem neće biti zadovoljni svi oni koji to nisu očekivali, a pre svega, prištinska administracija i Aljbin Kurti". 

S druge strane, docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić ističe za Tanjug da ukoliko Grenelov mandat bude uključivao i Balkan, verovatnoća da će aktuelizovati ideju "pominjanog razgraničenja teritorije KiM" ostaje minimalna.

Pronalaženje trajnog i održivog rešenja će navodi, biti izazovno, i jedan od prvih koraka u tom pravcu morao bi da bude zahtev za formiranje Zajednice srpskih opština – što neće biti moguće bez odlučujućeg uticaja SAD.