Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje: Zašto živimo pet godina kraće od evropskog proseka?
Loš kvalitet života, zdravstvena zaštita, stres i veliki broj radnih sati, samo su neki od uzroka kratkog životnog veka u Srbiji, smatraju stručnjaci
Dok prosečni životni vek u zemljama EU za period od 2021. do 2023. godine iznosi 80,6 godina, u Srbiji je taj prosek kraći za više od pet godina i kod ukupne populacije iznosi tek 74,8 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U zavisnosti od toga koga pitate, dobićete različit odgovor na pitanje zašto živimo pet godina manje od evropskog proseka - ali većina će se složiti da je glavni "krivac" loš kvalitet života.
Demograf Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku za RT Blakan je potvrdila da se u Srbiji živi kraće navodeći da je jedan od razloga za to nizak životni standard u odnosu na zemlje EU.
"U zemljama zapadne Evrope razvijeniji je sistem zdravstvene zaštite, neguju se zdravi stilova života i zdrave navike, a sprovode se i preventivne mere za očuvanje zdravlja i rano otkrivanje bolesti koje mogu da budu lečene, a koje ako se ne otkriju na vreme dovode do smrtnosti. Naravno, svaki smrtni ishod utiče na smanjenje očekivanog trajanja života", navodi ona.
Španija i Japan zemlje su sa najduže očekivanim trajanjem života, dodaje naša sagovornica i naglašava da očekivano trajanje života zavisi od nivoa smrtnosti u svakoj starosnoj grupi.
"Mi imamo smrtnost koja ne bi trebalo bude tako visoka, koja potom utiče na smanjenje broja stanovnika i očekivano trajanje života. Ako u nekoj starosnoj skupini bude veća smrtnost, može da dođe do poremećene strukture u očekivanom trajanju života muškarca i žena. Kod nas i dalje uglavnom umire starija populacija, pa kada uspemo u nameri da smanjimo generalnu smrtnost koja je veća u odnosu na evropski prosek onda ćemo uticati na produženje očekivanog trajanja života", objasnila je ona.
Docent sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Milica Vesković Anđelković za naš portal konstatuje da do starenja stanovništva dolazi zbog produženog životnog veka sa jedne strane i manjeg rađanja sa druge strane.
"Statistike pokazuju da je životni vek kod nas kraći, pre svega zbog načina života. Stres koji se kod nas značajno oseća već 30 godina, doveo je do porasta broja srčanih udara i drugih oboljenja. Na drugom mestu uzročnika smrtnosti su maligne bolesti, a zagađenost vazduha i nepoštovanje ekoloških standarda imaju određenu ulogu u njihovom nastanku, kao i konzumiranje alkohola i cigareta", nabraja prof. Vesković.
Ona naglašava da je važan i stepen razvoja medicine koji ne ide u korak sa razvijenim zemljama, a životni vek u Srbiji se nije produžio, kao što je to slučaj u zemljama Zapadne Evrope.
"Zato je tamo smanjena stopa smrtnosti osoba srednjih godina i odojčadi u odnosu kod nas", podvlači ona.
Dr Petar Bulat iz beogradskog Instituta za medicinu rada kaže da je posredi kompleksno pitanje u koje treba uvrstiti i segmente kvaliteta radne sredine i dinamike rada.
"Ali tu ima mnogo faktora, na prvom mestu je kvalitet zdravstvene zaštite. Kod nas se mnogo radi kada se pogleda broj radnih sati i dana, radimo više od evropskog proseka. Zbog ekonomske situacije mnogi rade dva posla ili produženo, a sve to utiče na zamor i brže propadanje, a ne treba zanemariti i pitanje genetike", navodi on.
Zaključuje da se u bogatim, prosperitetnim društvima duže živi i zbog: boljih uslova stanovanja, manje stope nezaposlenosti, siromaštva i kriminala, veće sigurnosti, bezbednosti i poštovanja građanskih prava, boljih odnosa u zajednici i porodici, kvalitetnije ishrane itd.
