EU bi mogla da prekine pregovore sa Crnom Gorom

Ukoliko se do kraja januara ne uspostavi funkcionalan Ustavni sud, a parlamentarna većina oformi novu Vladu na temelju izmena Zakona o predsedniku, Evropska unija (EU) bi mogla da razmotri zaustavljanje evropskih integracija Crne Gore, poručili su savezni ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksandar Šalenberg i ministarka inostranih poslova Slovenije Tanja Fajon, koje je visoki predstavnik EU Žozep Borelj ovlastio da u njegovo ime posete Crnu Goru.

Oni su se sastali sa predsednikom Milom Đukanovićem, predsednicom Skupštine Danijelom Đurović i premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem, nakon čega su održali konferenciju za medije.

"Potrebno je uspostaviti funkcionalan Ustavni sud i imenovati četvoro sudija. Taj postupak, koji bi morao da se završi najkasnije do kraja januara, treba započeti ovog petka. To je ključno da bi se Crna Gora iskopala iz najgore institucionalne krize poslednjih godina", rekla je Fajon.

Crnogorski Ustavni sud je mesecima bez kvoruma, jer nakon odlaska u penziju nekih sudija ima tri od ukupno sedam članova. Takođe, Vlada premijera Dritana Abazovića je i dalje u tehničkom mandatu, iako joj je 20. avgusta izglasano nepoverenje.

Parlamentarna većina sa 41 od ukupno 81 poslanika, koju čine Demokratski front (DF), Demokrate i Građanski pokret URA, nisu u zakonskom roku dostavili predsedniku Đukanoviću potpise podrške za svoj predlog novog mandatara, tvrdi predsednik Milo Đukanović. Takođe, sa predsednikom Crne Gore nisu obavljene konsultacije za mandatara, što je u koliziji sa Ustavom ove zemlje.

Stoga je Đukanović odbio da dodeli mandat njihovom kandidatu Miodragu Lekiću, a parlamentarna većina je predložila izmene Zakona o predsedniku, kojim se njegove nadležnosti u oblasti imenovanja mandatara prenose na Skupštinu.

I pored ocena iz EU, Sjedinjenih Država i Venecijanske komisije - savetodavnog tela Saveta Evrope, da je reč o neustavnoj izmeni, Zakon je po drugi put usvojen u Skupštini.

Šalenberg je kazao da njihovu posetu Crnoj Gori prati jasno upozorenje, ali i jasno ohrabrenje i dodao da se rešenja ne mogu nametati spolja.

Novinare je zanimalo kako bi EU reagovala ukoliko bi parlamentarna većina oformila Vladu na temelju izmena Zakona o predsedniku.

Promena Zakona o predsedniku, rekla je Fajon, je jako upitna i ozbiljno će razmotriti saradnju sa Vladom koja bi bila formirana na osnovu takvog zakona.

"Ako Crna Gora ne napravi funkcionalne institucije i izađe iz ove političke krize, sa urgentnim Ustavnim sudom, to znači da bi u Briselu u januaru ili februaru mogli razmatrati kako da se ceo proces možda i zaustavi", upozorila je Fajon.

Šalenberg je dodao da je reč o Zakonu "koji je u najmanju ruku sumnjiv".

"Mislim da nastaviti na temelju tog zakona, pre nego što se o njemu izjasni funkcionalni Ustavni sud, bilo bi u najmanju ruku loše, i mogu samo da preporučim da se to ne radi", ocenio je Šalenberg.

Nakon razgovora sa evropskim izaslanicima, Đukanović je ocenio je da je poseta Šalenberg i Fajon "poslednji alarm za buđenje Crne Gore ukoliko želi da sačuva svoju evropsku budućnost".

Premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović je nakon susreta sa Fajon i Šalenbergom pozvao na hitan odabir sudija Ustavnog suda. Opozicione partije, predvođene Đukanovićevim DPS-om, zalažu se za raspuštanje Skupštine i organizovanje prevremenih izbora.

Do sada su organizovana i četiri masovna protesta u Podgorici, čiji su zahtevi opoziv izmenjenog Zakona o predsedniku, dijalog i deblokada Ustavnog suda i raspisivanje vanrednih izbora.