Krvavi Nikoljdan u Jošanici: Godišnjica jednog od najstrašnijih zločina rata u Istočnoj Bosni
Naredba je, po dostupnim svedočenjima, glasila – "Idite u Jošanicu, ni dete u bešici ne smete ostaviti živo".
Više od 600 naoružanih vojnika koji su krenuli na selo u kome su se tog jutra jedni spremali da slave, lome slavski kolač, drugi da idu na slavu, predvodio je Zaim Imamović koji je tri godine kasnije, krajem rata, poginuo.
Na Dujmovskim brdima kraj Sarajeva podignut mu je spomenik, kao junaku, odlikovan je posthumno "Zlatnim ljiljanima", jedna kasarna u Pazariću nosi ime po njemu.
Vojska, a među onima koji su upali u selo bilo je mnogo komšija iz susednih, u Jošanici je za par sati pobila 56 meštana Srba, u stvari, to je više bio masakr nedužnog naroda, staraca, dece, žena. Tog dana, 18 zaseoka Jošanice izbrisano je sa karte, narod je pobijen, kuće zapaljene, stoka pobijena. Ni kamen na kamenu nisu ostavili. Jednom meštaninu napadači su glavu odsekli motornom testerom, drugi su na najstrašnije načine ubijani hladnim oružjem, mnoge žrtve izgorele su u svojim kućama.
Među ubijenima bila je 21 žena, troje dece mlađe od 11 godina.
Danka Tanović imala je samo dve, Dražen Višnjić sedam godina, njegova sestra Dragana 10. Istog dana ubijeni su Draženovi i Draganini majka Olga (31), otac Dragoljub (39), stric Milan (33), baka Zorka (64) i deda Vukadin Višnjić (64). Među ubijenima bili su i Dankini majka, baka, prababa, tetka i ujak. Radu Pljevaljčeviću koji je tog dana ubijen bilo je 90 godina.
U Jošanici je na Nikoljdan 1992. ubijeno 16 Višnjića, devetoro članova familije Kulić, po pet u familijama Grujičić i Blagojević, zatim četvoro Davidovića, po troje Jegdića, Pljevaljčića i Stojanovića, dvoje Mićevića i Ivanovića, te po jedan član iz porodica Škipina, Stevanović, Jagodić i Tanović.
Klanje i silovanja u selu trajali su nekoliko sati dok su dogorevale kuće meštana. Još desetak ljudi je ranjeno, najgore su prošli oni meštani koji su, nadajući se da će izvući žive glave, bežali prema Jošaničkoj reci. Tamo su ih čekale zasede.
Medicinski tehničar u penziji Slavko Đorđević novinarima je svedočio da su njegovog zeta sekli nožem.
"Od stopala do gluteusa nekoliko rezova mišića su napravili, a razbili su mu čelo, šake i stopala da ne bi mogao da beži. Razbijali su nekim predmetima lobanje i sekli preko lica i nosa, odsecali uši", ispričao je Đorđević.
Više od tri decenije posle zločina, u Sudu BiH trenutno se vodi postupak protiv 13 bivših komandanata i pripadnika Armije BiH. Među optuženima su Ferid Buljubašić, Ahmed Sejdić. Letos je državno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Amela Isića, državljanina BiH i Švedske zbog sumnje da je učestvovao u ubistvima u Jošanici.
Tužilaštvo je saopštilo da je Isić kao pripadnik bataljona "Vatra", Višegradske brigade tzv. Armije BiH osumnjičen da je direktno učestvovao u ubistvima više žrtava u napadnutom selu. Navedeno je da se tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, organizovanje grupe ljudi i podstrekivanje na činjenje krivičnih dela genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina i povrede zakona ili običaja rata.
Po izjavi Tužilaštva, navode optužnice dokazivaće oko 160 svedoka, stručni veštak, a najavljeno je i više stotina dokaznih predmeta.
Grupa od 13 optuženih komandanata i vojnika kojima je suđenje u toku trebalo bi da se suoči sa iskazima oko 400 svedoka. Mnogi od zločinaca u međuvremenu su preminuli, pa je nepovratno propuštena prilika da se suoče sa pravdom.
Očekuje se da će suđenje trajati godinama, porodice žrtava otvoreno sumnjaju da će ovaj sudski proces doneti pravdu, pravičnu kaznu zločincima, a satisfakciju i mir njima i dušama njihovih stradalih srodnika.