Građani Srbije imaju najpovoljnije mišljenje o Rusiji, dok je najnepovoljnije mišljenje o NATO-u, pokazuju istraživanja "Ipsosa" koje je ekskluzivno uradio za Jutarnji program RTS-a. Skala ocena koju je "Ipsos" koristio je petostepena, pa su se tako građani opredeljivali između povoljnog i nepovoljnog.
Generalni direktor "Ipsosa" Predrag Kurčubić predstavio je i rezultat istraživanja u kojem je mišljenje građana, osim prema Rusiji, povoljno i prema Kini i Mađarskoj. Više pozitivnih poena imaju Austrija i Italija.
Sa druge strane skale, osim o NATO-u, građani nepovoljno mišljenje imaju i o Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, Francuskoj, Evropskoj uniji i Nemačkoj.
"Sigurno postoji određena doza emocija, ali verovatno postoji i neka vrsta percepcije koja se zasniva na informacijama koje građani dobijaju putem medija, društvenih mreža. U igri su malo i istorijski odnosi. Rusija i Kina su najpovoljnije ocenjene već duže vreme", objašnjava Kurčubić.
Ipak, ni o jednoj državi ne postoji tako nepovoljan stav kao prema NATO-u – 74 odsto ispitanih građana.
"Uglavnom je nepromenjiv odnos prema ovoj organizaciji. Procenat povoljnih ocena je retko kad bio dvocifren", objašnjava Kurčubić.
Od 2008. godine naklonost je u poslednjih 16 godina porasla prema Rusiji i Kini.
"Trendovi rasta krivulje se prepoznaju u događajima koji utiču na javno mnjenje. Kada vidite crvenu liniju koja označava broj povoljnih ocena prema Rusiji, svaki od ovih vrhunaca predstavlja neki značajan bilateralni događaj između dve zemlje. Bilo da su to posete Putina ili Medvedeva ili da je to vojna parada", objašnjava generalni direktor "Ipsosa".
On navodi da "zelena oštrica" na skali pokazuje rast tokom isporuke vakcina za vreme kovida. U isto vreme, kada je Kina isporučila vakcinu 'sinofarm', mišljenje o EU i zemljama Zapada je palo.
Pozitivan trend rasta prema EU se pokazuje od januara 2023. godine.
"Tokom 2022. godine pretpostavka je da su srpski građani bili nezadovoljni zbog dešavanja povodom rata u Ukrajini", objašnjava Kurčubić poslednje trendove.
Svaki treći protiv EU
Da građani ove nedelje moraju da se izjasne o članstvu u Evropskoj uniji – za ulazak u EU bi bilo 45 odsto građana, a protiv ulaska 30 odsto.
"Uvek imamo više ljudi koji bi glasali za ulazak u EU nego onih koji imaju povoljno mišljenje o EU. To govori da ljudi imaju neki racionalan pristup i vide benefite odlaska u Evropsku uniju", objašnjava Kurčubić.
Broj neodlučnih, odnosno onih koji odbijaju da se izjasne ili je neodlučno čini 12 odsto. Krivulja podrške za članstvo u Evropskoj uniji pokazuje konstantan pad, uz manje skokove podrške.
Izrazito negativan stav prema EU bio je kada je počeo rat u Ukrajini.
"To je jedini trenutak od 2008. godine kada je bio veći broj građana koji bi na potencijalnom referendumu glasali protiv ulaska u EU", rekao je generalni direktor "Ipsosa".
Sadašnji pokazatelji su da obe krivulje beleže pad.
"Čini se da podrška dugoročno gledano ima potencijal rasta. Oscilacije su brojne i zavise od mnogih događaja koji se dešavaju u Briselu", objašnjava Kurčubić.