Krvava cena Šengena: Kako je Hrvatska zaslužila ulazak u zonu 1. januara?

Da će to dodatno povećati izazove za našu državu, najbolje znaju iz Uprave granične policije

Skoro deceniju po pristupu Hrvatske u evropsku porodicu, komšijska država 1. januara pristupa i Šengenskoj zoni. 

Kada u Novoj godini budu uklonjene 73 rampe na kopnenim prelazima ka Sloveniji i Mađarskoj, granica sa Srbijom važiće za spoljnu granicu Evropske unije.

Da će to dodatno povećati izazove za Srbiju, najbolje znaju iz Uprave granične policije, odakle su uvereni da se situacija na terenu ipak neće znatno promeniti.

Prema izveštajima iz civilnog sektora, samo prošle godine bilo je oko 50.000 tzv. "pušbekova" iz Rumunije ka našim granicama, a šengenski kodeks zabranjuje "pušbekove" - nasilje i kršenje ljudskih prava - upravo onih stavki na koje su izbeglice koje beže od užasa rata i neizvesnosti svakodnevno ukazivale.

"Sada kada odete bilo gde u Vojvodinu, Sombor, Šid, možemo da pričamo sa ljudima koji su doživeli neprijatno iskustvo sa graničnom policijom Hrvatske, da ga tako najblaže nazovemo i nažalost od marta 2016. na evropskim granicama je došlo do suspenzije vladavine prava i ljudskih prava. Kada u obzir uzmete cenu ili stvari koje je Hrvatska u poslednjih sedam godina radila, onda vidite da je cena Šengena krvava. Mislim da je najilustrativniji slučaj pogibija Madine Hoseini – devojčice koja je u jednom od takvih incidenata izgubila život", za RTS kaže pravnik Nikola Kovačević.

Šengen zona, inače, obuhvata 22 države članice EU, a pripadaju joj još i Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island.

Bugarska i Rumunija i ovog puta ostale su van ovog elitnog kluba, iako su u "šengenskom predvorju" duže od Hrvatske.  

"Posle 2013. i 2014. godine sa migrantskom krizom situacija je veoma složena u Evropi i to utiče na situaciju Bugarske i Rumunije, mada je granica Bugarske i Turske mnogo značajnija za EU", objašnjava Nikolaj Krastev, novinar iz Bugarske.

Najveću korist od Šengena imaće hrvatski građani i privreda, jer se skoro 80 odsto trgovinske razmene ostvari sa zemljama te zone.

"Hrvatska je visokoturistička zemlja, pogotovo za evropske goste je dostupna automobilom i ako se manje čeka, manje se stvaraju gužve, jasno je da će više ljudi dolaziti", navodi Jasmin Klarić, urednik portala "telegram.hr" za RTS.