Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Milovan Drecun, ističe da je najavljena izgradnja turske fabrike municije na Kosovu i Metohiji protivna Rezoluciji 1244.
On je naglasio da na osnovu tog vojno-tehničkog sporazuma, privremene institucije samouprave ne mogu da pokušavaju da pokrenu namensku industriju.
"Plan je da do 2027. godine mogu da iz sopstvene proizvodnje podmire potrebe tzv. kosovskih snaga bezbednosti koje od 1. januara naredne godine ulaze u treću fazu reorganizacije, odnosno transformacije u nekakvu vojsku Kosova, za tom streljačkom, pešadijskom municijom, i da mogu da uđu u projektovanje dronova. Dakle, da imaju određenu autonomiju s nabavkom municije", naglašava Drecun.
Ukazuje da je sva ta municija potrebna za tzv. kosovske snage bezbednosti, koje i mimo prvobitnog plana treba do 2027. godine da imaju oko 5.500 više pripadnika.
Međutim, kaže da ne treba zaboraviti da postoje i druge oružane formacije kao što su policijska služba, specijalne parapolicijske jedinice i da sve njih treba podmiriti municijom.
Za početak, treba da podmire pešadijske jedinice.
"Oni 2027. planiraju da uvedu i služenje obaveznog vojnog roka, što će svakako povećati potrebu za tom municijom. Koncept sveobuhvatne odbrane koji je Priština usvojila kaže da će do 2030. godine, između ostalog, biti obučeno 50.000 građana Kosova i Metohije za rukovanje vatrenim oružjem", objašnjava Drecun.
Nabavka oružja i sistema u trećoj fazi
Podseća da su privremene vlasti u 2023. godini povećale budžet na više od 200 miliona evra, a da je za ovu godinu smanjen na 150 miliona, ali da će se u narednom periodu videti koliko od tog novca ide na kupovinu naoružanja.
Međutim, ukazuje da pored budžeta, postoji Fond za bezbednost i donacije.
"U toj trećoj fazi nabavljaju vazduhoplovna sredstva, odnosno helikoptere, zatim trupnu protivvazduhoplovnu odbranu, onda sredstva za protivoklopnu borbu, zatim dronove koje već imaju – 'bajraktare'", precizira Drecun i dodaje da sumnja da će se turski dronovi proizvoditi na KiM zbog komleksnosti sistema.
Ukazuje i na informaciju da turski oficiri obučavaju pripadnike tzv. KSB-a za granične patrole.
"To je vezano opet za ono što sam čuo u komandama NATO-a, nezvanično, da ima razmišljanja, nekih indicija da su neki u NATO-u spremni da prihvate stav Prištine da bi KSB trebalo da imaju zajedničke patrole sa KFOR-om uz administrativnu liniju. U okviru toga je upravo ovo premeštanje infrastrukture KSB-a sve bliže istočnom delu administrativne linije prema centralnoj Srbiji i severnom delu", kaže Drecun.