U opštini Gračanica u kojoj je prema popisu iz 2011. godine živelo 7.209 Srba i 2.474 Albanaca, Albanci su prema poslednjem popisu, iz 2023. godine – većina. Sada je u ovoj opštini 8.623 Albanaca i 8.560 Srba. Albanaca je više za šezdeset troje. Za 13 godina, od popisa do popisa, broj Albanaca u Gračanici povećan je za 248 posto, a broj Srba samo za 18 odsto.
Na ove podatke utiče i činjenica da se Priština širi prema Gračanici, ali i sve brojniji podaci da Albanci kupuju imanja Srba, prave kuće, naseljavaju se i polako menjaju etničku strukturu ove sredine. U opštini Novo Brdo 2011. godine bilo je 3.524 Albanaca i 3.122 Srba, sada je Albanca 3.801 dok je Srba ostalo tek 606.
U opštinama Mališevo, Junik, Mamuša i Elez Han kako Albanci zovu Đeneral Janković i u kojima 2011. slovom i brojem nije popisan ni jedan jedini Srbin, sada ih je popisano impozantnih – dvanaestoro. U Mališevu šestoro, u Juniku jedno, Mamuši dvoje i u Đeneral Jankoviću čak – troje. U Uroševcu je 2011. na popisu bilo 32 Srba, sada ih je 23. U Dečanima je pre 13 godina na popisu bilo troje, verovatno se radio monasima manastira, sada je popisano tek dvoje Srba.
U Glogovcu je 2011. bilo dvoje, sada je, na popisu, u rubrici Srbi broj – 0.
U Štimlju na pretposlednjem popisu bilo je 49 Srba, sada nema nijednog. Kačanik je odnekud zabeležio porast broja Srba i to za 600 posto, 2011. u toj opštini bio je jedan Srbin, sada ih je – šestoro.
Broj Srba porastao je i u Podujevu, sa 12 na 15. U odnosu na 1981. godinu, prema rezultatima popisa 2024. broj Albanaca na Kosovu i Metohiji povećan je za 228.227 i u plusu je za 18,6 odsto, dok je broj Srba smanjen za 172.846, odnosno, u minusu je za 82,5 posto.
Prema rezultatima poslednjeg popisa, s proleća ove godine u Prištini uz 222.898 Albanaca živi, navodno, i 770 Srba. Otkuda takav podatak, objašnjenja za sada nema. Ono što je činjenica jeste da u Prištini ne živi više od desetak Srba.
Zvanična statistika kaže i da je broj Srba u Đakovici između dva popisa pao sa 17 na 15. Broj onih koji tamo stvarno žive daleko je manji i od tih 15.
Dragica Gašić jedina srpska povratnica u taj grad izložena je stalnim provokacijama, maltretiranju, kamenovanju, razbijanju vrata i prozora, ne može bezbedno ni da siđe do prodavnice po namirnice, dok komšije Albanci sa njom ne komuniciraju.
U Južnoj Mitrovici uz skoro 65 Albanaca popisano je i 18 Srba. Ni ovaj podatak nije najjasniji, godinama već jedina srpska porodica za koju se zna da živi u Mitrovici južno od Ibra je porodica sveštenika smeštena u parohijskom domu uz crkvu Svetog Save.
Popis 2024. godine, kao što se i očekivalo, samo je još jedan pečat na tragediju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Potvrda je i podatak da je od rata 1999. godine narednih godina od 437 mesta u kojima su živeli Srbi očišćeno 312 sela i naselja.
Početkom prošle godine, uoči najavljenog pa tada odloženog popisa, novinar i publicista Živojin Rakočević, koji živi u srpskoj enklavi Gračanica za RT Balkan opisivao je da se "život Srba u enklavama južno od Ibra u protekle dve decenije pretvorio u grčevitu borbu za opstanak u, najvećoj mogućoj meri, u seoskim sredinama".
"U svim sukobima i nesrećama dvadesetog veka gradovi su bili, koliko toliko, sigurna mesta za preživljavanje. Srbi i svi ostali su u dvadeset prvom veku, u gradovima Kosova i Metohije doživeli potpunu katastrofu i svaki segment njihovog života je fatalno pogođen. Mirovne snage su pružile minimalnu zaštitu za 80ljudi, koji su se sklonili u seoska geta i izgubili svaki pojam o mogućnosti da se vrate u grad", rekao je tada Rakočević.
U međuvremenu, za poslednje dve godine, i sever Kosova i Metohije pretvoren je u jedan veliki geto pod okupacijom i opsadom kosovske policije.
Srbi na severu i ove godine su u najvećem broju bojkotovali popis. Glavni razlog, nisu želeli da učešćem u popisu daju legitimitet odluci Prištine da ne dozvoli popis Srba koji su u poslednjih dve i po decenije proterani sa Kosmeta.
Iz godine u godinu, za poslednje dve i po decenije, polako ali sigurno, sav život Srba na Kosovu i Metohiji, i lični, privatni, društveni, kulturni, ekonomski, dobio je sva obeležja života u getima.
"U getima se dešavaju tri procesa: iseljavanje sa KiM uzrokovano pritiscima i besmislom; pomeranje stanovništva unutar geta – iz ugroženih sela sa ruba teritorija seobe prema malo većim sredinama; rađanje kao opšte iznenađenje – u getima se rađa najveći broj srpske dece. Samo jedno selo kod Obilića, za koje gotovo niko nije čuo, ima više dece nego Crna Trava, Trgovište, Šavnik ili Plužine", reči su Živojina Rakočevića.
Nad getima, nastavlja Rakočević, "leži senka privremenosti i stalna pretnja koja se razvija od "sitne" institucionalne represije do ranjavanja dece na Badnji dan".
"Geto nije budućnost, ali ovih dvadeset godina i sada on je jedinamogućnost da se sačuva jedna zajednica koja je faktički bila osuđena na nestanak. Ona čuva i baštini, i u njenom vlasništvu sunajznačajnija ostvarenja naše srednjovekovne civilizacije. Mi ovde čuvamo, često svojim životima, srpski Notr Dam – Visoke Dečane, ili Bogorodicu Ljevišku – srpsku Sikstinsku kapelu", kaže Rakočević.
Poslednji popis na Kosovu, uz bojkot Srba na Severu, pokazao je da je na ovoj teritoriji tek 2,3 posto pripadnika pravoslavne vere.
U izveštajima međunarodnih medijskih agencija nema ni slova otome zašto se i kako desilo pa je broj Srba sa skoro 13 kolikoih je u starom srpskog gradu Prizrenu živelo pre rata, pao na 202 koliko ih je popisano ove godine, odnosno na daleko manji broj, manje od 80 koliko ih stvarno sada živi u selima oko Prizrena.
Kosovska agencija za statistiku dala je pre par dana procenu da u četiri opštine severno od Ibra, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku živi oko 20 Srba a još 27.3 u opštinama Gračanica, Klokot, Novo Brdo, Parteš, Štrpce i Ranilug. Zvanična statistika govori da su 1961. godine Srbi činili 27 posto stanovništva Kosova, 1971 – 21 posto, deset godina kasnije 15 posto.
Aljbin Kurti pre par dana izneo je tvrdnju da je na Kosovu trenutno manje od četiri posto Srba.