Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil izjavio je danas da nema najave da će biti uvedene sankcije protiv Naftne industrije Srbije, ali da postoji zabrinutost SAD jer je to jedina rafinerija u Srbiji, a koja se nalazi u ruskom većinskom vlasništvu.
Kako je rekao za RTS, kada su Rusi kupili NIS, u Vašingtonu je zbog toga postojala zabrinutost.
"Rusija nastavlja da vodi rat protiv Ukrajine, što je varvarski, jer ovo je 21. vek, a to i dalje traje. Postoji zabrinutost da NIS u ruskim rukama finansijski pomaže Moskvi u ratu u Ukrajini. To treba razmotriti", izjavio je Hil.
Podsetimo, Hil je već ranije optužio Rusiju da od preuzimanja NIS-a nije investirala u Srbiju, na šta je ruska ambasada reagovala objavom dve fotografije: NATO bombardovanja rafinerije u Pančevu i fotografijom kako rafinerija izgleda danas nakon ruskog preuzimanja.
Prema njegovim rečima konačna odluka o NIS-u ni na koji način neće uticati na srpsku privredu.
"Videćemo šta će biti ishod. Želim da vas uverim da ni na koji način konačna odluka neće uticati na srpsku privredu. Veoma smo zainteresovani da Srbija nastavi da ima veoma uspešnu privredu, dobru stopu rasta koja je postignuta i želimo da se to nastavi", istakao je Hil.
Govoreći o svetskoj izložbi EKSPO27, ambasador Hil je rekao da su se SAD obavezale da obezbede fondove za ozbiljan paviljon te zemlje na Svetskoj izložbi.
"Za Srbiju je to istorijski trenutak i mi želimo da učestvujemo u tome", zaključio je Hil.
Na pitanje o evrointegracijama Srbije Hil je rekao da nije na njemu da govori o Evropskoj uniji i koga treba da prime, ali da Srbija može mnogo da ponudi u pogledu svojih ekonomskih dostignuća i činjenice da ima veoma aktivnu diplomatiju širom sveta, uključujući i na globalnom jugu.
"I mislim da Evropa i SAD treba da budu svesne činjenice da Srbija ima dobre odnose u tom delu sveta i mislim da treba da učinimo više sa Srbijom i nadam se da će Evropska unija doći do tog zaključka. Inače, tu je uvek pitanje kritičnih minerala za koje znam da u Srbiji postoji problem sa litijumom, a u ostatku Evrope je to pitanje kritičnih sirovina, tako da Nemačka sprovodi rudarske operacije tog tipa, druge evropske zemlje i Sjedinjene Američke Države to rade takođe. Tako da postoji mnogo pitanja koja mogu Srbiju da približe Evropskoj uniji. Iskreno, svako ko je bio u Srbiji deset minuta zna da je ovo evropska zemlja", zaključio je Hil.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da SAD razmišljaju da uvedu sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva, te da će o tome morati da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Hil pobrkao pitanje Kosova i Metohije sa američkim investicijama
Hil je napomenuo da je činjenica da Srbija i SAD imaju različite stavove o Kosovu i Metohiji, ali da ne smeju da dozvole da ih ta činjenica ometa u drugim stvarima.
"Moramo se saglasiti da se ne slažemo u nekim stvarima. Mislim da je jedna od najvažnijih stvari koju možemo uraditi nastavak ekonomske saradnje. Već ste vodeća zemlja u pogledu investicija u oblasti tehnologije. Zapošljavamo mnogo mladih Srba i Srbija je naš vodeći partner u pogledu trgovine u regionu i to je veoma važno, ali odnos se ne može zasnivati samo na ekonomiji, mora se zasnivati i na političkom razumevanju i da vidimo šta možemo da uradimo zajedno", rekao je Hil zaboravljajući da nijedna investicija ne može da zameni ubijene i prognane Srbe s Kosova i Metohije.
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Hil je rekao da je SAD drago što je Srbija podržala proces dijaloga.
"Veoma je teško, ali moram reći da Srbija dolazi pripremljena na ove razgovore. U tim razgovorima se ponekad ne postiže napredak, ali mislim da niko ne krivi Srbiju zbog toga što proces ne vodi boljem razumevanju. Ja smatram jednim od centralnih stubova procesa dijaloga pitanje prava Srba koji žive na Kosovu", rekao je Hil.
Napomenuo je da pitanje Zajednice srpskih opština apsolutno ključno, zaboravljajući da kaže da je Amerika aktivno učestvovala i učestvuje u narušavanju teritorijalnog integriteta Srbije što je i dovelo da masovnog iseljavanja Srba na Kosovu i Metohiji koji su zbog toga prinuđeni da traže organizovanje u vidu ZSO.
"Podržali smo to otkako je prvi put dogovoreno pre oko 12 godina i to mora biti implementirano. Iako su to ljudi čuli hiljadu puta i frustrirani su činjenicom da to nije primenjeno, to ne znači da ne treba govoriti o tome. Mislim da moramo biti veoma fokusirani na to da se to pokrene", istakao je Hil.