Iako je svakim danom sve jasnije da Ukrajina i NATO gube u sukobu sa Rusijom, koji nanosi ogromnu štetu čitavoj EU, neke manje zemlje bloka i dalje pokušavaju da iz tog sukoba, koji ih mnogo košta, izvuku bar neku korist.
Ali i to je, kao što pokazuje slučaj Slovenije, osuđeno na neuspeh.
Slovenački premijer Robert Golob najavio je na ovogodišnjoj proslavi Dana nezavisnosti i jedinstva (kojim se evocira plebiscit održan 23. decembra 1990. na osnovu kojeg se Slovenija jednostrano otcepila od Jugoslavije juna 1991.) da državi i Evropskoj uniji predstoje "teška vremena".
Pokušao je da umiri birače obećanjem da će njegova vlada pripremiti zemlju za nadolazeću krizu.
Prema Golobovim rečima, geopolitička situacija Sloveniji ne ide na ruku, globalna tržišta se klimaju, zato očekuje da će državu naredne godine "zadesiti udarci". A ako nastupi "zima" u međunarodnim odnosima i na krhkim svetskim tržištima, kaže on, slovenačka vlada će učiniti sve da privredi "skroji odelo po meri u vidu razumnih mera".
U istom stilu je slovenački premijer i pre godinu dana pokrenuo sličnu "razumnu" inicijativu kako bi očvrsnuo zbog nemačke deindustrijalizacije sve bolesniju domaću privredu. Sve u skladu sa izrekom da, kada privreda u Nemačkoj kine, slovenačka, isprepletana sa nemačkom – dobije zapaljenje pluća.
Ukratko, ljubljanski mediji su povodom velikih obećanja premijera Goloba podsetili i na njegovu prethodnu inicijativu koja se ticala pokretanja proizvodnje municije za režim u Kijevu. Slovenačko ministarstvo odbrane (MORS) je potom ispitalo sve aspekte pokretanja te vrste proizvodnje.
Tim povodom se Slovenija prijavila i za učešće u češkoj inicijativi za obezbeđivanje municije za Ukrajinu u okviru koje je ove godine izdvojila milion evra.
MORS je prionuo realizaciji poverenog mu zadatka i objavio javni poziv slovenačkim kompanijama da pokrenu proizvodnju municije, pre svega za potrebe sopstvene odbrane, ali i za "zajedničku odbranu u okviru NATO alijanse" i Ukrajinu.
Interesovanje za tu vrstu posla pokazalo je 40 slovenačkih preduzeća. Zatim je MORS pokrenuo proveru lanaca snabdevanja reprodukcionog materijala i potrebnih komponenti za proizvodnju municije, a koje nije moguće proizvesti u Sloveniji ni nabaviti od slovenačkih dobavljača. U pitanju su barut, fitilji, upaljači i slični mehanizmi.
MORS je uz to proučio i ekološke i bezbednosne aspekte pokretanja proizvodnje municije, kao i problematiku skladištenja i s tim povezane kompromise sa lokalnim zajednicama.
Slovenački vojni stručnjaci su ubrzo utvrdili da je od početka rata u Ukrajini situacija na tržištu nabavke kritičnih komponenti veoma neizvesna, zbog čega je praktično "nemoguća izrada poslovnog modela sa zadovoljavajućim stepenom ekonomske sigurnosti".
"Takođe, što se tiče lokacije industrije baruta i fitilja, što spada u kategoriju hemijske industrije, pojavili su se ne baš lako rešivi problemi, posebno u pogledu dugotrajnog dobijanja potrebnih saglasnosti i dozvola", navodi se u saopštenju MORS.
Uz sve nevolje koje su već bile na vidiku, proizvodnja granata velikog kalibra nije moguća bez stranih licenci, "zbog čega bi bilo teško dostići prag rentabilnosti, a kamoli odgovarajući nivo očekivanog profita".
Analiza je ujedno pokazala da bi "finansijski ulog Slovenije i pojedinih subjekata privatnog sektora trebalo da bude izuzetno visok", što bi "u nestabilnom okruženju, kakvo je danas tržište ključnih materijala – baruta i specijalnih komponenti - predstavljalo preveliki poslovni rizik".
Drugim rečima, ograničenja koja su na izvoz ključnih komponenti za proizvodnju oružja usvojile Kina, Rusija i druge zemlje, omele su i ambiciozno osmišljenu slovenačku proizvodnju municije za Ukrajinu.
Slovenačka privreda će tako, uprkos apetitima 40 domaćih preduzeća da pokretanjem proizvodnje municije i same izvuku profit iz ukrajinskog rata, morati da nađu drugi izlaz iz krize koju je zakuvala EU. Ono što je izvesno, jeste da je slovenačka proizvodnja oružja za Ukrajinu – neslavno propala.