Pet događaja u Srbiji koji su obeležili godinu za nama: Niko nikad kao Novak
Niko nikad kao Novak!
Ako bi se birao događaj godine koju ispraćamo stao bi u ovu rečenicu. Teniser Novak Đoković osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Parizu. To je bilo i jedino postolje na koje se 2024. popeo, ali i jedina kockica koja je falila da bi se čula rečenica sa tribina:"Sad si uzo' sve Novače".
I tako je 2024. i za ona sitničava džangrizala, koji su Ferederu ili Nadalu, davali prednost i govorili da Đoković nema olimpijsko zlato, Novak postao najveći. Bez dileme! Sa ponosom, kao da nam je iz rođene kuće, čitali smo vesti kako je iza sebe ostavio Karlosa Alkarasa, Lorenca Muzetija, Metjua Ebdina, Rafala Nadala, Dominika Kepfera i Stefanosa Cicipasa. Do zlata je došao bez izgubljenog seta, kao niko nikada pre njega u muškoj konkurenciji, a uz Serenu Vilijams u ženskoj. Ali, kao najstariji osvajač olimpijskog zlata među teniserima ikada. I taj je rekord uzeo usput.
Srbija je u 2024. bila zemlja izbora i to na lokalu, a pobedu je, osim u nekoliko opština, izborila koalicija oko Srpske napredne stranke. Dogodilo se i da je premijer lažne države Aljbin Kurti odlučio da protera dinar iz južne srpske pokrajine i tako nastavi sa namerom da protera Srbe. U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena je Rezolucija o Srebrenici, ali sa samo 84 glasa, što je tek 43 odsto zemalja sveta. Srbija je pokazala snažnu diplomatsku snagu ukazujući da je ovaj dokument politički i nema iskrenu želju da pomiri narode. Nažalost, 2024. pamtićemo i po tragediji - 15 ljudi je izgubilo život u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Ovo je, prema izboru RT Balkan, pet ključnih događaja koji su obeležili prošlu godinu.
Za RT Balkan, ali i naše čitaoce, gledaoce i sve koji podržavaju pravo da se svačiji glas čuje, poseban je 27. decembar 2024. kada je, pored portala koji postoji dve godine, počela da radi i televizija.
Kako smo se u avgustu radovali uz uspehe naših sportista i smejali spektakularnoj dodeli bronzane medalje srpskim košarkašima, koja je bila zalivena i "čašom i pesmom", u novembru smo tugovali.
Glavna vest je bio pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija 15 ljudi. Dvoje je teško povređeno i oni se i dalje oporavljaju. Usledila su hapšenja osumnjičenih, među kojima je bio i tadašnji ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. On je posle štrajka glađu, pušten iz zatvora. Prethodno je podneo ostavku, kao i Tomislav Momirović koji se povukao sa mesta ministra unutrašnje i spoljne trgovine, a bio je na čelu resora saobraćaja u perthodnom mandatu. Usledili su protesti opozicije, građana, studenata, blokade fakulteta, a jedan od zahteva je da se istraže detalji tragedije.
Navikli su naši građani da skoro svake godine glasaju, pa je tako bilo i 2024. Ovoga puta birala se lokalna vlast, uključujući Beograd i Novi Sad.
Lista oko Srpske napredne stranke ostvarila je ubedljive pobede u velikoj većini mesta i formirala vlast. Neizvesno je bilo u Nišu, gde je na kraju SNS iz pomoć jednog odbornika koji je išao na izbore kao manjinski predstavnik Rusa, formirao vlast. U Beogradu su izbore bojkotovale stranke Dragana Đilasa i Miloša Jovanovića, SSP i Novi DSS. U gradski parlament je ušao "Kreni promeni" Sava Manojlovića, a Branimir Nestorović je sa dobrim rezultatom svog pokreta potvrdio proboj na političku scenu. SNS je izgubila samo u Jagodini, Surdulici i opštinama gde stanovništvo čine manjine.
Nemačka je još jednom pokazala da nam je tradicionalni neprijatelj. U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, zajedno sa Ruandom podnela je Rezoluciju o Srebrenici u kojoj se opet, naravno, govori o navodnom genocidu Srbije. Dokument je prošao na način kako ne bi ni u jednom parlamentu na svetu. Brojali su se samo glasovi "za" i "protiv". Tom logikom i da je glasalo troje, a dvoje bilo za. Ali, Srbija je pokazala veliko diplomatsko umeće. Uz sve pritiske Zapada, na kraju je "za" glasalo samo 84 zemalja, 19 je bilo protiv, 68 uzdržanih. Ostatak, od ukupno 193 članice UN, nije glasao. To znači da je svega 43 odsto sveta bilo "za", a čak je i u Sarajevu primećeno da stvari nisu išle kako je zamišljeno. Uz Beograd je naravno, između ostalih zemalja, bila Rusija.
Premijer lažne države Aljbin Kurti nastavio je sa terorom nad Srbima. Glavna akcija je bila proterivanje dinara sa namerom na nametne evro. Srbe je izbacivao sa radnih mesta, nezakonito ih hapsio, srpska roba i dalje teško ide na KiM, a naš narod mora da pređe administrativnu liniju da bi podigao novac u Poštanskoj štedionici ili završio birokratiju u opštinama. Naravno, Zapad je Prištini kao i do sada čuvao leđa.
Srbija je tokom 2024. godine dobila i kreditni rejting, što je, uz zastavu izložbe Ekspo, koja je uručena Beogradu, bila glavna ekonomska vest godine. Rejting znači da će naša zemlja na međunarodnom tržištu kapitala moći jeftinije da se zadužuje, jer je ocenjena kao "klijent" koji može na vreme da izmiruje svoje dugove. Nastavljeni su svi infrastrukturni projekti, a otvorena je i nova deonica Moravskog koridora. Godinu za nama obeležio je i odlazak Bore Čorbe.
Videćemo u kakvom će ritmu biti 2025. Svi se nadaju lepim vestima. Možda je dobar znak što godinu počinjemo sa Novakom koji će opet, iz Australije, u pohod na titule...