Posle burnih događaja u Podgorici, 26. decembra 2019. godine, i u noći između 26. i 27, Skupština Crne Gore, poslanici DPS-a i satelitskih stranaka, izglasali su Zakon o slobodi veroispovesti, dok su poslanici Demokratskog fronta noć proveli u zatvorskim ćelijama.
Bio je to uvod u tešku krizu koja je zahvatila Crnu Goru, istovremeno i u neviđenu pobunu, opštenarodne litije koje će za koji dan biti pokrenute, državu će preplaviti slogan "Ne damo svetinje", a sve će se završiti osam meseci kasnije padom režima Mila Đukanovića na parlamentarnim izborima 30. avgusta 2020. godine.
Zakon koji je bio okidač za pobunu, predviđao je, pored ostalog, da država postane vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine, ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo.
Verujući narod u Crnoj Gori to je odmah prepoznao kao nameru vlasti da – otmu svetinje od SPC i predstave ih kao vlasništvo države, odnosno kao još jedan korak u zaokruživanju nametnutog montenegrinskog identiteta.
Režim Mila Đukanovića namerno je izabrao kraj decembra te godine kao termin izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti. Računalo se da je u samoj Podgorici manje ljudi, da je narod zaokupljen novogodišnjim i predstojećim božićnim praznicima, da nema kritične mase za veće proteste, da će sve proći "ispod radara".
U svemu su se, međutim, preračunali. Desila je opštenarodna pobuna kojoj se režim, prosto rečeno, nije nadao.
Već tokom dana, 26. decembra, sveštenici i narod pokušali su, dok je u Skupštini još trajala žestoka rasprava oko predloga zakona, da iz pravca sabornog hrama u novom delu Podgorice probiju do Skupštine. Zaustavljeni su, međutim, na Blažovom mostu, par stotina metara od Skupštine koja je već u to vreme bila pod opsadom policije, okolo su bile postavljene zaštitne ograde.
U samoj Skupštini poslanici tadašnjeg Demokratskog fronta predvođeni Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem čitavog dana pokušavali su da ubede kolege iz vladajuće većine da sednu za sto sa episkopima SPC, da se dogovore oko zakonskih rešenja, a oni će to odmah prihvatiti. Predveče, došlo je do sastanka Duška Markovića i mitropolita Amfilohija, ali dogovora da se usvajanje zakona odloži makar do iza Božića nije bilo.
Sa skupštinske govornice Andrija Mandić pozvao je narod širom Crne Gore na okupljanja i proteste, na odbranu svetinja. U Beranama se okupilo više stotina ljudi, blokiran je most na Đurđevića Tari gde je policija pretukla vladiku Metodija, u Podgorici blokade su postavljene na Zlatici i Donjoj Gorici, narod se okupio i u Zeti...
Pred glasanje, dok se spremalo hapšenje poslanika DF-a, njihovo fizičko uklanjanje iz Skupštine, poslanici Demokrata, URE, Ujedinjene Crne Gore i Demosa napustili su salu jer nisu hteli da učestvuju u glasanju i da na taj način daju legitimitet DPS-ovom zakonu.
"Da, sukobićemo se. Ako ne odustanete od ovoga, sukobićemo se. Vi ste izazvali ovo. Šta je vama trebao ovaj zakon? Napali ste Crkvu i sada se pitate što vi ljude ne pustite da žive. Zašto su episkopi i sveštenici na ulicama? Evo vladika Joanikije sav umotan sedi na ulici. Napali ste Crkvu. Molili smo vas, preklinjali, da ovo ne radite. I kažem vam – da, sukobićemo se", rekao je Andrija Mandić tokom rasprave u Skupštini.
U međuvremenu odbačena su tri amandmana Mitropolije crnogorsko-primorske i ostalih eparhija SPC u Crnoj Gori koji su predloženi kao minimum "radi mira i bratske sloge", prethodno i svih 270 amandmana opozicije. Pred ponoć poslanici DF-a počupali su skupštinske mikrofone, umešala se policija. Premijer Duško Marković je napustio zgradu Skupštine, poslanici DF-a verbalno su se sukobili sa predsednikom Skupštine Ivanom Brajovićem.
Pre rasprave mitropolit Amfilohije pokušao je ličnim obraćanjem da odgovori poslanike vladajuće većine od izglasavanja zakona, izrazio je "nadu da će u ovom važnom trenutku imati odgovornosti pred Bogom i građanima Crne Gore".
"Da nećete podržati taj predlog zakona koji grubo diskriminiše Pravoslavnu mitropoliju crnogorsko-primorsku i druge eparhije Srpske patrijaršije u Crnoj Gori koje je pre osam vekova osnovao Sveti Sava. Ovako formulisan Predlog zakona ne zaslužuje da bude razmatran u Skupštini Crne Gore", stajalo je pored ostalog u mitropolitovom obraćanju.
Dok se spremalo glasanje, Andrija Mandić je rekao da su poslanici spremni da poginu za Srpsku pravoslavnu crkvu. Ubrzo je u prostorije poslaničkog kluba Demokratskog fronta upala policija, svi poslanici su pohapšeni. Dok su poslanici DF-a bili pritvoreni u Centru bezbednosti u Podgorici, u sali Skupštine DPS i satelitske stranke (SD, Liberalna partije, Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa) oko tri ujutru izglasali su sporni zakon. "Za" je bilo 45 poslanika. Na ulicama Podgorice jake policijske snage privele su 20-tak građana.
Mitropolija crnogorsko-primorska pozvala je kasnije te noći građane da se raziđu ali da se spreme za nove proteste, zakon je ocenjen kao diskriminatoran i neustavan, u mitropolit Amfilohije rekao je da su Crnoj Gori "umrli pravda i pravo".
Do meteža je došlo i u Skupštini Srbije gde su poslanici Dveri istakli transparent – "Srbijo, zašto ćutiš"?
Ispred ambasade Crne Gore u Beogradu okupila se grupa građana, nosili su srpske zastave, a zatraženo je da ambasador Crne Gore u Srbiji bude proglašen nepoželjnom osobom.
Ujutru, 27. decembra, svi poslanici DF-a, osim Andrije Mandića, Milana Kneževića i Miluna Zogovića pušteni su na slobodu, ovoj trojici na teret su stavljena krivična dela sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje kao i napad na službeno lice.
Isto dana uveče, u Nikšiću je protestovalo oko 100 građana, došlo je do sukoba naroda i policije, priveden je Marko Kovačević. Okupljeni su skandirali – "Ne damo svetinje".
Mandić, Knežević i Zogović pušteni su iz pritvora 28. decembra, Zogović je objavio snimak napravljen mobilnim telefonom kako poslanici tokom privođenja pevaju u marici, pokazujući da se ne boje režima.
Tih dana u Podgorici, Zeti, Nikšiću, Bijelom Polju, Beranama, drugim gradovima Crne Gore, došlo je do masovnih okupljanja naroda, protesta zbog izglasavanja zakona, povremeno je dolazilo i do sukoba sa policijom.
Grupa intelektualaca iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH, njih 88 objavili su 30. januara apel u kome pozivaju da se "osudi ugrožavanje mira u Crnoj Gori i regionu od strane Beograda". Među potpisnicima bili su Latina Perović, Stjepan Mesić, Nikola Samardžić, Filip David, Andrej Nikolaidis, Dinko Gruhonjić...
Narodni bunt nije međutim zaustavljen. Širom Crne Gore pokrenuti su molebani, litije. Trećeg januara 2020. ispred crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Bijelo Polju okupilo se 10.000 ljudi. Tog dana, u Pljevljima je šesti dan zaredom održan moleban a zatim i litija. Građani Žabljaka okupili su se po mećavi i velikoj hladnoći da bi protestovali protiv usvajanja zakona. Narod se okupio u Andrijevici, Šavniku, Baru, Herceg Novom, Plužinama, Mojkovcu, Podgorici, Danilovgradu.
Dan kasnije, 4. januara 9.000 intelektualaca iz regiona potpisalo je Apel za odbranu SPC u Crnoj Gori.
Vladika Joanike, 12. januara je u intervjuu "Novostima" rekao da je spreman da sa vernim narodom brani svetinje kao i preci, od otimanja i skrnavljenja, ako bude trebalo i svojim životima. Istog dana uveče širom Crne Gore održane su, u nekim gradovima i 11 po redu litije, ovog puta najmasovnije. Ulicama crnogorskih gradova išle su reke ljudi uzvikujući "Ne damo svetinje". Velika litija bila je u Baru, zatim u Podgorici, Beranama, Bijelom Polju, Herceg Novom... Velika litije krenula je i iz Kuča, pešice prema Podgorici.
Krajem januara, policija je uhapsila 16 osoba, među uhapšenima bila je 68-godišnja Ratka Knežević, majka jednog od lidera DF-a Milana Kneževića.
I narednih dana, nedelja, bujica naroda kretaće se ulicama crnogorskih gradova u krsnom hodu, noseći krstove, crkvene zastave, uzvikujući "Ne damo svetinje".
Finale će biti 20. avgusta kada je na parlamentarnim izborima pao režim Mila Đukanovića.