Srbija i Balkan
Vladika Irinej: Zapad ne shvata da zovući nas malim Rusima promoviše Rusiju kao veliku civilizaciju
Zaboravljaju da je Balkan, konkretno grčki etnički i kulturni prostor, prvobitna Evropa, a "vizantijski Komonvelt" i "ruski svet" – evropskiji od sveukupne "franačke Evrope", rekao je vladika bački Irinej u intervjuu za "Pečat"
Sa smirenjem, sa poverenjem u Boga, u godinama kada nekom izgleda da se zauvek mrači, da sa razvijenim barjacima stižu sva četiri jahača Apokalipse, okrenuti smo Gračanici, Pećkoj Patrijaršiji, Dečanima, jer znamo da tamo gde je stradanje najveće, tamo gde je krst raspeća, dolazi i spasenje, dolazi i vaskrsenje, rekao je vladika bački Irinej u Božićnom intervju za nedeljnik "Pečat".
Sledeće 2025. godine, obeležava se 850 godina od rođenja Svetog Save, što je prilika, kako je naglasio episkop Srpske pravoslavne crkve, da i mi, sledeći vrednosni izbor koji je pre osam stoleća napravio Sveti Sava, odgovorimo na pitanja koja su pred nama: kome verovati, šta uvažavati, za šta se boriti, a koje snage i vrednosti odbaciti.
"Ne vidim bitnu razliku u istorijskim okolnostima u kojima se opredeljivao Sveti Sava od onih u kojima se mi opredeljujemo. Mi, verujem i nadam se, nećemo pogrešiti jer i nas, kao i naše dedove i očeve, usmeravaju učenje i delo Svetoga Save", dodao je vladika bački.
Vladika Irinej konstatovao je da Zapad deklarativno teži slabljenju ili uništenju pravoslavlja, ali da i kod nas postoje različiti oblici fanatizma, kako je istakao.
"Oni su plod psihološke preosetljivosti, možda neizbežne u našim uslovima, ali i različitih masovnih medijskih i mrežnih obmana. Zato moramo biti terminološki jasni. Naime, termin Zapad ili, sada, kolektivni Zapad, u kontekstu borbe pravoslavlja i satanizma, možemo koristiti samo u odnosu na relativno uzak krug političkih i socijalnih elita. Ni na tren nameru za uništenje pravoslavlja ne možemo pripisivati običnom narodu, koji je na različite načine, kao i drugde, i sam žrtva svojih elita", rekao je vladika Irinej.
On je dodao da svaki susret sa hrišćanima Zapada ili duhovnim vođama islama, "fanatizovanim ili instruisanim grupama fanatika", daje, u našoj sredini, povoda da optužuju sve redom za izdaju pravoslavlja i srpstva, kako je naveo.
"Sa druge strane, jasno je da određene političke, ekonomske, privredne, verovatno i okultističke elite zemalja Zapada, neke otvoreno, a druge manje otvoreno, vode borbu protiv pravoslavne crkve", rekao je vladika bački.
Episkop Irinej osvrnuo se i na ukrajinski crkveni raskol podsećajući da je tamošnja tragična podela veoma brzo postala podela u vaseljenskom pravoslavlju. Podelile su se pomesne crkve na one malobrojne koje priznaju i one koje ne priznaju "Pravoslavnu crkvu Ukrajine", ali su se i unutar sebe crkve podelile jer su odluke o priznanju PCU donošene bez saglasnosti arhijerejskih sabora, pod pritiskom...
"Nade za rešavanje ovog problema, najvećeg u istoriji crkve od velikog raskola između crkava Istoka i Zapada u 11. veku do danas, i za vaspostavljanje mira i jedinstva među pomesnim pravoslavnim crkvama uvek ima", istakao je vladika Irinej.
On je dodao da smatra da bi izjava vaseljenskog patrijarha da su ga ukrajinski vođi raskola i najviši predstavnici ukrajinske vlasti doveli u zabludu da u Ukrajini svi jedva čekaju stvaranje "Pravoslavne Crkve Ukrajine", a onda poništavanje te tvorevine, vraćanje crkvenoga statusa kvo i rešavanje problema dijalogom ukrajinskih raskolnika i njihovih "patrona", sa Ruskom pravoslavnom crkvom i kanonskom crkvom u Ukrajini, kao i dijalogom na svepravoslavnom nivou, ne samo sprečila novi raskol, nego bi ujedno vratila Carigradskoj patrijaršiji pređašnji ugled.
"Dalje insistiranje na postojećem kanonskom besporetku imalo bi, siguran sam, nesagledivu katastrofalnu posledicu – dugotrajan raskol, možda i novo hiljadugodište raskola, ovog puta ne između hrišćanskog Istoka i hrišćanskog Zapada već unutar pravoslavnog Istoka, raskol koji bi nepopravljivo urušio misiju i svedočenje pravoslavlja u svetu i iz kojeg bi se rodila ne mala eklisiološka jeres. Ne dao Bog", istakao je vladika Irinej.
Pre mesec dana Kraljevska biblioteka "Blek dajmond" u Kopenhagenu u Danskoj digitalizovala je Miroslavljevo Jevanđelje, vest za koju vladika kaže da je primio sa zadovoljstvom i radošću.
"Uveren sam da će digitalna kopija Miroslavljevog Jevanđelja u dobroj meri raspršiti maglu stereotipa o 'Balkanu' i 'Balkancima', a osobito o nama Srbima, koje inače – jedni sa podozrenjem, drugi sa prezirom, treći sa podsmehom – mnogi u Danskoj i celoj Zapadnoj Evropi smatraju i nazivaju 'malim Rusima', ne shvatajući pritom da tako promovišu 'velike Ruse' i Rusiju kao veliku imperiju i civilizaciju", rekao je vladika Irinej.
Takvi u isti mah zaboravljaju da je Balkan, konkretno grčki etnički i kulturni prostor, prvobitna Evropa i kolevka "evropejstva", istakao je episkop.
"O kakvog li mističkog užasa: Balkan – mati Evrope (čak i reč Evropa je grčka, dakle neizlečivo balkanska), a 'vizantijski Komonvelt' i 'ruski svet' – evropskiji od sveukupne 'franačke Evrope', sa nekadašnjim centrom u Ahenu Karla Velikog, a danas sa centrom u Briselu", prokomentarisao je vladika Irinej.
Episkop bački je govorio i o poseti Srbiji kardinala Pjetra Parolina, drugog čoveka Svete stolice, rekavši da je njegova poseta potvrda prijateljskog i bliskog odnosa između Rimokatoličke Crkve, oličene u papi Francisku, kardinalu Parolinu i drugim ličnostima, i Srpske pravoslavne crkve, "kako u vezi sa pitanjem statusa Stare Srbije (Kosova i Metohije) tako i u vezi sa pitanjem krajnjeg opreza pri pokušaju kanonizacije kontroverznoga, za mene lično i opskurnoga, kardinala Stepinca".
Dve crkve treba zajedno da reaguju i na izazove posthrišćanskog, a sad već, nažalost, i antihrišćanskog, civilizacijskog miljea, kako je to formulisao vladika Irinej.
"Do daljnjega, razume se, ne možemo formulisati zajednički stav po dogmatskim pitanjima (dodatak Filioque u Simvolu vere, papska nepogrešivost i drugo), ali po navedenim ili njima sličnim pitanjima – i možemo i moramo", zaključio je episkop bački.
