Hoće li nas ostati za pod jednu šljivu: U Srbiji se svake godine rađa sve manje beba

Od januara do novembra 2024. godine u Srbiji je rođeno 55.169 beba, što je za 832 manje u odnosu na isti period prošle godine, odnosno za 1,5 odsto, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. To je novi negativni rekord i najmanje rođene dece od 1900. godine.

Zavod za statistiku: Rođeno manje beba nego prošle godine

Ovaj podatak možda jeste iznenadio širu javnost, ali ne i demografe. Oni kažu da pad nataliteta u Srbiji nije problem od juče, već decenijama unazad. Međutim, poslednjih godina postao je mnogo vidljiviji, te ni brojne populacione mere, koje država sprovodi, ne daju željene rezultate. Sa druge strane ima i onih koji smatraju da bi pad rođene dece bio sigurno veći da nije bilo podsticajnih mera države za rađanje.

Navode da je matematika jasna, broj žena u reproduktivnom periodu smanjuje se iz godine u godinu. 

Osim toga, poslednji popis stanovništva iz 2022. godine pokazao je da u Srbiji od 1.311.712 porodica s decom, najzastupljenije su porodice sa jednim detetom (54,3 odsto), slede porodice s dvoje dece (36,1 odsto), zatim porodice s troje dece (7,8 odsto), dok je udeo porodica sa četvoro i više dece manji od dva odsto.

Procene Ujedinjenih nacija su da će do polovine ovog veka u Srbiji živeti skoro 20 odsto manje ljudi nego danas, a njihova istraživanja su pokazala da je Srbija peta zemlja u svetu koja najbrže gubi stanovništvo.

Država je uvela brojne mere kako bi se popravila demografska slika. Povećan je iznos za roditeljski dodatak, subvencioniše se učešće za kupovinu prve nekretnine roditelja. Roditeljski dodatak za prvo dete sada iznosi 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne. 

Za treće dete mame i tate dobijaju 2.280.000 dinara, a novac se isplaćuje u 120 jednakih mesečnih rata plus 135.000 dinara jednokratno, a za četvrto dete je 3.180.000 dinara sa isplatom u 120 jednakih mesečnih rata.

Milica Vesković Anđelković iz Instituta za sociološka istraživanja kaže da nije važan samo ekonomski momenat za rađanje dece, već je važna i kasnija podrška sistema za odgajanje mališana, usklađivanje rada i roditeljstva. 

"To što se povećavaju davanja, možda kod najsiromašnijih slojeva društva može da utiče na odluke da se rodi veći broj dece. Kod ljudi u gradskim sredinama to ne možemo da očekujemo. Njima je važna podrška tokom odgajanja deteta, a to je ono što nedostaje- institucionalni sistem podrške. Nije sve u novcu, individualne potrebe su važne", navela je Vesković Anđelković za RT Balkan.

Drugi važan faktor na koji ukazuje je sve manji broj žena koje su u fertilnom periodu, koje mogu da rađaju, te je očekivano da se rađa manje beba. 

Do krova nad glavom uz državnu pomoć: Subvenciju za prvu nekretninu dobila 351 porodica

"Matematički je neizvodljivo da bude veći broj dece. Mi imamo negativan prirodni priraštaj još od devedesetih godina, pri čemu se broj rođenih beba u porodici smanjio još od sedamdesetih godina", rekla je ona.

Žene koje se odluče da rode, uglavnom rađaju po jedno dete. 

"Prirodno je da svako ima potrebu da se ostvari u ulozi roditelja. To je ta emotivna potreba koja se zadovoljava rođenjem jednog deteta. Nije nama  problem rađanje trećeg, četvrtog, petog deteta, mi nemamo dovoljno porodica sa dvoje dece. Na tome se mora više raditi", istakla je ona.

Rezultati popisa iz 2022. godine pokazali su da Srbija ima 1.410.619 žena koje su u fertilnom periodu, starosti od 15-49 godina. To je za 621.000 manje u odnosu na 1972. godinu kada je bilo 2.032.000 žena u reproduktivnom periodu.

Od januara do novembra 2024. godine u Srbiji je rođeno 55.169 beba, a umrlo je 89.486 ljudi, što znači da je naša zemlja za deset meseci izgubila 34.317 stanovnika. 

Negativan prirodni priraštaj u Srbiji (razlika broja umrlih i rođenih) prvi put je zabeležen u Vojvodini 1989. godine, a u Centralnoj Srbiji (bez podataka za Kosovo) 1992. godine. To znači da već tridesetak godina Srbija ima negativan prirodni priraštaj ili više umrlih u odnosu na živorođene svake godine.