Albanci na Kosovu i Metohiji vraćaju se svom prvobitnom identitetu i predislamskoj veri predaka: katoličanstvu, izveštava "Njujork tajms" opisujući kolektivno krštenje u katoličkoj crkvi Svetog Avrama u Lapušniku, u Drenici.
Kažu to je "pokret za povratak", Albanci, većinski katolici, koje su pokrstili Turci u svojoj najezdi u 14. veku, vraćaju se svojoj veri. I dok opisuju kolektivno krštenje u pre nekoliko godina sagrađenoj crkvi u Drenici, gde iznad prestone ikone Isusa Hrista lebdi albanski dvoglavi orao, novinari beleže reči jednog od prisutnih. Katoličanstvo je "izraz albanskog identiteta i dokaz da Kosovo pripada Evropi", kaže on.
To što ni Evropa, u međuvremenu, više nije hrišćanska, i ne smeta toliko. Nije ni Kosovo.
Poput Evrope koja bi radije stala u zaštitu crnih ptica svih vrsta nego hrišćana, i onih 1,7 odsto katolika na KiM ima svoje shvatanje katoličke vere prađedovske. Tako su crkvu iz teksta podigli na "svetom mestu": lokalitetu gde su se vodile borbe između pripadnika OVK i srpskih snaga bezbednosti i u mestu gde se nalazio jedan od zloglasnih logora za Srbe.
Tu je i topla ljudska katolička priča Marina Sopija (67) koji kaže da je bio "katolik iz ormana" generacijama: "danju smo bili muslimani, a noću hrišćani". Nešto kao doktor Džekil i mister Hajd, samo sa ormanom.
Za autentično albansko katoličanstvo kosovskog stila, u tekstu se nude i istorijski dokazi: natpis koji su arheolozi otkrili na mozaiku rimske crkve iz šestog veka nadomak Prištine "a koji sugeriše da su rani Albanci, ili narod povezan sa njima, bili hrišćani". Doduše, francuski arheolog koji radi na tom lokalitetu Kristof Godar, za isti tekst istog "Njujork tajmsa" kaže da se ne sme nametati moderni koncept nacije drevnim narodima, "to nije istorija, već moderna politika".
Nema u tekstu njujorškog lista ni slova one istorije u kojoj se Omanskoj imperiji na Kosovu i Metohiji suprotstavila pravoslavna, hrišćanska vojska kneza Lazara, ništa o zemlji drevnih srpskih pravoslavnih manastira kojima ne treba proizvoljno tumačeni natpis iz šestog veka da bi se znalo čiji su i ko ih je podigao. Pa ni od zapitanosti kako to da Srbi na Kosmetu pod Turcima nisu postali većinski muslimani, već su ostali pravoslavni i pod onom, i pod ovom najezdom.
Zato što je to moderna politika, lepo je objasnio francuski arheolog ono što se američki novinari prave da ne znaju.
Ipak, pravoslavce i Srbe nisu zaobišli. Ima ih na dva mesta u članku. Kada se konstatuje da su "islam i hrišćanstvo na Kosovu imali uglavnom miran suživot – dok pravoslavni vojnici i nacionalisti paramilitarnih bandi iz Srbije nisu počeli da spaljuju džamije i izbacuju muslimane iz njihovih domova 1990-tih".
I na drugom mestu, gde istoričar sa znamenitog prištinskog univerziteta, fabrike modernog tumačenja istorije, Durim Abdulahu kaže da je "Srbija, većinski pravoslavna, pomogla osnivanje pokreta povratka kao vid sejanja razdora na Kosovu". Ali, kao "objektivni" medij "Njujork tajms", sav profesionalan, dodaje da nema dokaza da Srbija promoviše konverziju Albanaca u katoličanstvo. Gle, čuda, nema dokaza za tvrdnje za koje se ne zna jesu li smešnije ili apsurdnije. Nadilaze čak i albansku katoličku crkvu iz šestog veka.
Nije ugledni njujorški listi ni prvi, a neće biti ni poslednji, koji piše o drevnoj veri kosovskih Albanaca, katoličanstvu. Bio im je u Drenici u februaru 2023. i AFP, ali ne da piše o "pravednoj" borbi OVK, što su do skora radili, već da izveštava o preobraćanju u katoličanstvo. Jer treba nam jedan "stari" i "autentični" hrišćanski narod na Kosovu i Metohiji, a da nisu oni koji su stari i autentični: Srbi, pravoslavci.
I eto Albanaca iz prvih vekova hrišćanstva u srpskom Jerusalimu, čije će nemanjićke i druge svetinje od srednjovekovnih manastira na Kosovu i Metohiji, kako one ugrožene vodi Unesko, ako zatreba postati "rimokatolički srednjovekovni manastiri na Kosovu".
Nije slučajnost što se piše o pokatoličavanju Albanaca, kao što nije slučajno što je kardinal Anđelo Skola došao iz Milana da na samrtničkoj postelji prevede Ibrahima Rugovu u katoličanstvo ni to što je i Ramuš Haradinaj govorio o katoličkom poreklu svoje porodice, kaže za RT Balkan istoričar i naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Aleksandar Raković.
"Da sve to nije slučajnost, vidimo iz njihovih tvrdnji da su srpske pravoslavne svetinje koje potiču iz srednjeg veka nekada bile rimokatoličke albanske ili su Srbi na ruševinama rimokatoličkih, albanskih podigli svoje crkve. Ni jedno ni drugo nije tačno. Srpske srednjovekovne crkve su autentične na tim prostorima koji je bio pravoslavan", ističe Raković.
Kako dodaje, pravoslavni hrišćani su autohtoni na prostorima KiM, dok se Albanci pominju prvi put tek u 15. veku u okolini Đakovice.
"Pokazuju se njihove namere da preotmu naše crkve i manastire, da nas prikažu kao okupatore. Oni od tih namera neće odustati. Um čitavog tog albanskog pokreta ekspazionističkog prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi su Albanci rimokatolici, a ne oni koji su muslimani. Um svega toga nalazi se u redovima rimokatoličke jerarhije na KiM", napominje Raković.
On podseća da je oblast gde je podignuta crkva iz teksta, Drenica, bila poprište velikih sukoba tokom 1998. i 1999. godine, ali i da je to područje u etničkom smislu vrlo klimavo.
"Puno albanskih porodica u Drenici ima srpske korene, albanizovani su. Podizanje katoličke crkve baš tu ima simbolički značaj, ona će biti integrativni faktor za njih, posebno ako nastupa sa velikoalbanskih i ekspanzionističkih pozicija. Nešto slično se dešavalo u Novom Brdu gde je na pravoslavnom, srpskom crkvištu iz srednjeg veka prizrenski biskup služio rimokatoličku misu", naglašava Raković.
Naš sagovornik ističe da je siguran da će rimokatolička jerarhija Albanaca i dalje imati pretenzije prema srpskim svetinjama na KiM.
"Navodno oni nemaju podršku Vatikana, ali u to sumnjam jer oni su vrlo jasno ustrojena crkva, prema tome teško da ne postoji podrška nekog vrlo važnog. To ne mora biti rimski papa, ali to je jedan složen organizam gde se zna kako se upravlja i postoje uticajni kardinali, nadbiskupi, biskupi", ističe Raković.
Vatikan se neće izjašnjavati u korist SPC na KiM, ali se neće oglašavati ni protiv, dodaje on, napominjući da će istovremeno albanska rimokatolička jerarhija na Kosmetu da radi svoj posao.
"Takozvano vraćanje Albanaca rimokatoličkoj veri i te pretenzije na srpske pravoslavne svetinje i baštinu su jedan isti proces. Njima je albanstvo glavna vera i sve će pretpostaviti njemu", zaključuje Raković.