Cvijanović: Povratak na izvorni Dejtonski sporazum je jedino rešenje za BiH
Srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović istakla je da je jedino realno i demokratsko rešenje u BiH povratak na izvorni Dejtonski sporazum, koji su prihvatili predstavnici svih njenih naroda, a da onda kroz dijalog, bez brutalnog mešanja bilo koga, domaće institucije samostalno urede odnose u BiH.
U intervjuu za Atinsko-makedonsku novinsku agenciju "Amna", Cvijanovićeva je naglasila da Dejtonski sporazum jeste zaustavio tragični sukob, ali je istovremeno jasno i precizno odredio raspodelu nadležnosti i način funkcionisanja institucija na svim nivoima vlasti u BiH, prenosi RTRS.
Govoreći o tvrdnjama da je Dejtonski sporazum prevaziđen, Cvijanovićeva je ocenila da problem sa Dejtonskim sporazumom nije u tome što je prevaziđen, već što nije dobio šansu da zaživi u praksi.
"Ni mastilo na peru kojim je potpisan nije se osušilo, u trenutku kada je krenula njegova nasilna i protivpravna revizija. To su najčešće radili visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini koji su sebi, opet protivpravno, pribavili diktatorska ovlašćenja, urušavajući demokratske temelje i poverenje između različitih etničkih grupa u BiH", naglasila je Cvijanovićeva.
Ona je upitala čemu uopšte izbori, institucije i predstavnici naroda, ako će odluke u BiH donositi neizabrani stranci koji nikome ne polažu račune za svoje postupke?
"Osim toga, intervencionizam te vrste je u suprotnosti sa demokratskim načelima, pa time i procesom evropskih integracija. Rezultat te politike je ustavnopravni i politički haos, u kojem ustav u mnogim oblastima predviđa jedno, a u praksi se sprovodi nešto sasvim drugo", pojasnila je.
Ona je rekla da se njena politika, kao i politika Republike Srpske svodi na dosledno uvažavanje Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH koji je njegov aneks četiri i ništa manje i ništa više od toga.
"To je jedna sasvim legitimna i legalistička pozicija koja ne podrazumeva nikakve podele, već intenzivan dijalog predstavnika različitih etničkih grupa i konsenzus u odlučivanju, baš kako i predviđa najviši pravni i politički akt u BiH", objasnila je.
Izazovi nisu bezbednosne, već političke prirode
Na tvrdnju grčke agencije da je BiH gotovo tri decenije nakon rata i dalje opterećena etničkim podelama, Cvijanovićeva je odgovorila da to što se naziva etničkim podelama, ona bi nazvala demokratskim pluralizmom različitih etničkih grupa, karakterističnim za konsocijativne demokratije, upitavši zašto je to dozvoljeno i normalno u jednoj Belgiji, koja je članica EU, a u BiH se predstavlja dramatično.
Na pitanje da li deli mišljenje sa onima koji izražavaju bojazan da je BiH trenutno najopasnije žarište tenzija na Balkanu, ona je rekla da se ne slaže sa ovom konstatacijom, i da se svaka zemlja suočava sa određenim izazovima, pa tako i BiH koja je po mnogo čemu specifična.
"Postoji mnogo kompleksnih izazova u BiH, ali oni nisu bezbednosne, već političke prirode. Zbog toga ne smatram opravdanim, niti korisnim bombastične medijske napise koji predimenzioniraju unutrašnje probleme u BiH, ili im daju neku bezbednosnu konotaciju, jer je štetno, a uostalom i netačno", pojasnila je predsedavajuća Predsedništva BiH.
Odgovorila je i na to kakva je situacija sa migracijama u BiH, istakavši da je, generalno, BiH većinom tranzitna zemlja, a gotovo nikada krajnja destinacija migranata.
"Zbog toga se trudimo da za njih obezbedimo sve neophodne humane uslove, ali smo isto tako jasno rekli da na teritoriji Republike Srpske ne posedujemo odgovarajuće kapacitete za njihov smeštaj. Mislim da je važno da na svim nivoima vlasti ispoštujemo sve bezbednosne i humanitarne standarde, kao što smo radili i u prethodnom periodu, uz uvažavanje činjenice da BiH ipak nije njihov cilj, već samo usputna stanica", rekla je Cvijanovićeva.
