Karapandžin i Obrknežev u "Danu uveče": SAD ne žele da Rusi drže bilo koji deo NIS-a

Ukrajina će biti finansirana najmanje do 2027. godine, a ovo je odluka koju je javnosti saopštio šef Pentagona Lojd Ostin nakon sastanka u Nemačkoj. Ukrajini, međutim, to nije dovoljno pa traži raspoređivanje NATO trupa na svojoj teritoriji, a prema rečima Vladimira Zelenskog, Velika Britanija je navodno to podržala. Odlazeća administracija se trudi da mu oteža početak mandata pa su poslednjim paketom sankcija udarili na ruske energetske migrante, među kojima je Gasprom, a upravo je Gasporom većinski vlasnik NIS-a. 

O ovim, ali i drugim temama, govorili su u "Danu uveče" na RT Balkan pukovnik u penziji Stevica Karapandžin i politički analitičar Nebojša Obrknežev.

Govoreći o tome što je usvojena odluka da Ukrajina bude finansirana do 2027. godine, što znači da će sukob trajati još dve godine i o kakvoj je poruci reč, Karapandžin je ocenio da treba sačekati još dve nedelje i da je poruka mnogo više u tom sistemu koji se zove strateško komuniciranje. Iz reakcija evropskih zvaničnika na Trampove izjave o Kanadi, Grenlandu, Panamskom kanalu ocenjuje svako bi se tu zapitao o čemu se radi o ocenjuje da te reakcije liče na zbirku aforizama. 

Treba sačekati, ocenjuje, odluke NATO, kao i da niko ne zna kakve su namere novoizabranog predsednika SAD. 

Karapandžin navodi da mi prisustvujemo jednom tektonskom političkom prekomponovanju sveta. 

O tome da li Evropa može da iznese finansijski udarac, i da su vlade u Nemačkoj i Austriji u kolapsu, Obrknežev navodi da SAD koriste resurse drugih država, članica NATO. 

Pomenuo je da vidimo da je Slovenija najviše dala svog oruđa Ukrajini, kao i da 11 zemalja ne ispunjava ovaj finansijski deo da dva odsto procenta BDP daje za naoružanje, odnosno NATO. 

Ističe da SAD nisu tako jaka zemlja po pitanju samih energenata, već imaju određena skladišta gde uzimaju sa raznih delova sveta, Bliskog istoka, utiskuju tu naftu i gas, pa prodaju po mnogo većim cenama. 

Karapandžin ističe da je nakon dva meseca SVO shvatio da se ne može razumeti ni iz aspekta struke šta se dešava na bojnom polju, ako se sukob ne posmatra iz ugla geopolitike. 

Pukovnik u penziji podsetio je na to da je na Majdanu intervencijom spolja srušen pravno-politički sistem jedne države (Ukrajine) i da se postavlja pitanje koliko je ona suverena. 

U geopolitičkom ratu, rekao je Karapandžin, predmet rata nije Ukrajina kao država, nego budućnost svetskog poretka i dodaje da je ovo rat vrednosti. 

Ciljevi zaraćenih strana, kako je rekao, koje se javno ne iznose, vezani su aspekte geopolitike. 

Cilj je i da se Evropa ekonomski obori i dodaje da je Balkan polje nadmetanja geopolitičkih sila i da mora biti potpuna dominacija SAD. 

Karapandžin kaže, između ostalog, da se Grenland pominje zato što se sa istočne strane ove ruske teritorije nalazi Aljaska. 

Govoreći o tome što je Zelenski tražio da NATO pošalje svoje trupe u Ukrajinu i da li je tako nešto moguće, Obrknežev ocenjuje da se tako nešto neće desiti i da ukoliko se to desi, onda idemo u sveopšti rat. 

Politički analitičar ističe da je Makron prošlog marta izašao sa inicijativom sa evropskom vojskom, navodi, i dodaje da on to povezuje sa NATO vojskom. 

Sam Zelenski, kaže, on bi to želeo, kao i mnogo sredstava u pogledu oružja i oruđa. 

Obrknežev navodi da NATO trupe, da tamo prisustvuju, taj sukob bi uzeo ozbiljne razmere. 

Obrknežev je napomenuo da je pitanje ko se sve bori u Ukrajini, ali i da Zelenski primećuje da stvari na frontu ne idu po planu, ocenivši da je Rusija u ozbiljnoj ofanzivi. 

Sa strane gledišta Zelenskog, navodi on, ide se do poslednjeg Ukrajinca. 

Obrknežev govoreći o američkim sankcijama, navodi da je Evropa pogođena obustavom isporuke gasa i ocenjuje da SAD ne žele da Rusi drže bilo koji deo NIS-a. 

Ocenjuje se da se sankcije indirektno odnose i na Srbiju.