Srbija i Balkan
Sarajevski pogled na srpsku istoriju: Albanska golgota, suluda odluka komande srpske vojske
Po mišljenju profesora Miloša Kovića, zaključak posle ovakve intrperetacije srpske istorije iz Sarajeva jeste da neki ljudi u Sarajevu prosto ne razumeju Srbe i Srbiju
Sa nadnaslovom "Pokolj kakav svijet nije vidio" i naslovom "Vojno zapovjedništvo srpske vojske donijelo je suludu odluku, nastradalo je 240.000 ljudi, a glavnog krivca i danas slave", a u rubrici "Jeste li znali", sarajevski portal "Slobodna Bosna" danas se, ničim izazvan, bavi istorijom Srbije s početka prošlog veka.
"Albanska golgota srpske vojske, nezabilježeno stradanje jedne vojske u novijoj historiji, započela je suludom odlukom vojnog zapovjedništva, a ključnu ulogu imao je i kralj Petar o kojem u Srbiji i danas pišu hvalospjeve i snimaju filmove uzdižući ga u junaka", navodi se na početku teksta a dalje sledi dosta detaljan opis albanske golgote, epopeje srpske vojske s kraja 1915. i početka 1916. godine.
Uz tekst priložen je i zvanični trejler filma "Kralj Petar Prvi", kao i link ka jednom od stranih dokumentarnih filmova na ovu temu. Tekst se završava citatom francuskog maršala Žozefa Žiofrea da "povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno" nadilazi po strahotama sve što je u historiji kao najtragičnije zabilježeno".
Iako u ovom zaista interesantnom čitanju srpske istorije "Slobodna Bosna" krivicu za smrt 240.000 ljudi svaljuje na srpsko vojno rukovodstvo i kralja Petra, nikako na austro-ugarsku i nemačku vojsku koje u to vreme već čine brojne zločine u okupiranim delovima Srbije, do kraja teksta nema odgovora na pitanje šta su Srbi drugo mogli da urade u tom trenutku, možda da polože oružje i da se predaju, ili da sa cvećem na Drini, Savi i Dunavu, u Beogradu, dočekaju okupatorsku vojnu silu? Možda nešto poput onoga što se desilo u Zagrebu aprila 1941. kada su grad ušli Nemci?
"Ovakav pogled na albansku golgotu nije iznenađenje s obzirom na to da dolazi od onih koji nastavljaju ideološke tradicije vojske Franje Josifa. Očigledno je da su ideološki preci onih koji daju ovakve ocene bili u vojskama koje su 1914. i 1915. napadali Srbiju, pa 1941. godine Jugoslaviju, tako da ovakvo tumačenje zaista ne čudi", kaže u razgovoru za RT Balkan istoričar, profesor dr Miloš Ković komentarišući ovaj sarajevski pogled na srpsku istoriju.
Profesor Ković autor je, pored ostalih i knjige "Jedini put" u kojoj se detaljno bavi albanskom golgotom, odnosno povlačenjem Vojske Srbije preko Albanije i Crne Gore 1915. na 1916. godinu.
"To je, zaista bio jedini put i to je pesnik bolje razumeo od čitavog niza pisaca. Reč je o tome da takav put proizlazi iz tradicije srpskog naroda, a to je opredeljenje za nebesko carstvo", kaže profesor Ković.
Po rečima našeg sagovornika i odličnog poznavaoca ovog dela srpske istorije, srpska vlada bila je u tom trenutku svesna činjenice "da Srbiji gotovo podjednaka opasnost preti od saveznika kakva joj je pretila i od neprijatelja".
"Naime, da je srpska vlada prihvatila kapitulaciju 1915. godine Srbija bi prošla onako kako je prošla Crna Gora 1918, ne bi imala pravo glasa na kraju rata, onda kada se odlučivalo o ratnim ciljevima i o nacionalni interesima zaraćenih strana. Dakle, Srbija je morala da zadrži vojsku pre svega i da sačuva svoju vladu, da sačuva krunu, da bi mogla da odlučuje o svojoj sudbini onda kada se bude odlučivalo o rezultatima rata", kaže Ković.
Profesor naglašava da je u tom trenutku bilo dovoljno signala iz savezničkih zemalja, podataka da neke od velikih sila, Francuska i Britanija recimo, nisu dovoljno spremne da vode računa o interesima srpskog naroda.
"Osim toga, takva odluka proizilazila je iz cele herojske zavetne tradicije srpskog naroda, opredeljenja za zemaljsko carstvo u svakodnevnom život, ali onda kad se odluka morala donositi, u kritičnim situacijama, nepodeljenog opredeljenja za nebesko carstvo a to je carstvo istine nasuprot carstva laži. To je carstvo podviga, nasuprot kukavičluka i straha, to je carstvo pravde, nasuprot carstva sile. U takvim istorijskim situacijama srpski narod se nepogrešivo opredeljivao za pravu stranu", naglašava profesor.
Da li pogled istoričara "Slobodne Bosne" implicira da su Srbi još 1914. a 1915. posebno trebalo da stupe u ropstvo, da bi to bio ispravan put, a ne "suluda odluku" koju su doneli?
"Taj tekst je pisan veoma pažljivo i veoma marljivo. Vidi se da ga je pisao neko ko je veoma zainteresovan za junačke tradicije srpskog naroda. Međutim, u uvodnom delu teksta izriču se veoma neobični vrednosni sudovi, koji čak odudaraju od ostatka teksta koji opisuje junačku epopeju srpskog naroda. Mora se reći da je u takvim kritičnim trenucima, i 1914. i 1915. i 1941. i 1991. godine srpski narod nepogrešivo stajao na strani istine i pravde, suvereniteta i slobode, dok su oni koje očigledno predstavlja list 'Slobodna Bosna' nepogrešivo stajali na strani jačega, na strani sile, što im je i 1918. i 1941. a tako će biti i sada, donelo dugoročni istorijski poraz", kaže profesor Ković.
Po njegovoj oceni i tekst u "Slobodnoj Bosni" na fonu je revizije istorijskih događaja iz prošlog veka kojoj u ovim vremenima svedočimo.
"Oni koji su se borili za kajzera Vilhelma, Adolfa Hitlera, Benita Musolonija, odlično su znali za kakve se ideje i ciljeve bore i oni i dan danas nastavljaju borbu za te ciljeve. Istoriografija je dala svoj sud o svemu što se dešavalo od 1914. do 1918. godine, ovo što se danas radi su naknadna promišljanja i prilagođavanje istoriografskog narativa današnjim političkim potrebama. A današnje političke potrebe su novi pohod na Istok, pohod koji je počeo napadom na Srbe a nastavio se pohodom na Rusiju. To je u dlaku ponavljanje onoga što se događalo 1914. – 1918, odnosno 1941. – 1945. Ovo što se sada događa nosi zaista snažna sećanja na ono što se dešavalo 1914. i 1941. i nije neobično da se u susedstvu srpskog naroda obnavljaju narativi iz 1914. i 1941. godine. Ponavljam to su narativi ideoloških naslednika onih koji su se borili u armijama Franje Josifa, Adolfa Hitlera i Ante Pavelića", kaže Ković.
Po mišljenju profesora Kovića, zaključak posle ovakve interpretacije srpske istorije iz Sarajeva jeste da neki ljudi u Sarajevu prosto ne razumeju Srbe i Srbiju, ne razumeju Srbe iz 1915. godine koji su krenuli putem albanske golgote i solunskog vaskrsenja i ne razumeju Srbe iz 1941. i Srbe iz 1991.
"Jednostavno potrebno je da se na prošlost gleda u dužim istorijskim intervalima i tada će se razumeti da su Srbi u prelomnim trenucima istorije Evrope stajali na pravoj strani. I danas je tako, a to što neko to ne želi da razume, prosto je njegova stvar", zaključuje Ković.
