Bliži se treća godišnjica Specijalne vojne operacije u Ukrajini i dok se veći deo sveta nada da bi dolazak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država mogao nešto da promeni u stavu američke administracije kako bi došlo do okončanja sukoba, sve više se govori o tome da li će doći do sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i novoizabranog američkog predsednika Trampa. U vezi s tim, u srpskoj javnosti razmatra se i da li bi Beograd mogao biti mesto sastanka.
O tome su u "Danu uveče" na RT Balkan govorili novinar i dugogodišnji dopisnik "Politike" Miroslav Stojanović i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga, ambasador Milisav Paić.
Jedina izvesnost u celoj ovoj neizvesnosti jeste da će do susreta Putina i Trampa sigurno doći, ali pitanje je trenutka kada će se to dogoditi, smatra Miroslav Stojanović.
"Obe strane poslale su pozitivne signale sa svoje strane. Moskva je, doduše, dosta uzdržano reagovala čekajući da prvo dođe do inauguracije, što je i očekivano. Ali, očigledno je da je iza scene već živa diplomatska aktivnost da se pripremi taj susret koji će imati istorijske razmere", rekao je Stojanović.
On ocenjuje da je nerealna ideja da bi to bila nova Jalta, kako dodaje za to treba bar tri učesnika.
"Ne može se isključiti Kina u takvoj situaciji, ali to se neće desiti sada", dodao je Stojanović.
Do susreta dvojice predsednika neće doći tako brzo kako se očekuje, smatra Milisav Paić.
"Prvo nije završena svečanost inauguracije, a posle toga predstoji formiranje njegovog kabineta, svi njegovi kandidati za vodeća mesta moraju da prođu kroz kongresnu proceduru da bi bili potvrđeni na tim mestima", istakao je Paić.
Kako je dodao, sam susret može da ima samo simboličan značaj.
"Može da znači upoznavanje sa pozicijama dve strane. Međutim, moglo bi da bude mnogo više otvorenih pitanja između Vašingtona i Moskve nego što je Ukrajina. Tramp najavljuje pripajanje Grenlanda, Kanadu kao 51. državu SAD, polaže pravo na Panamski kanal... Te izjave unose nespokojstvo i vrsta su imperijalnih najava koje bi dovele do novog prestrojavanja sveta i međunarodno priznatih granica", naveo je Paić.
Sukob u Ukrajini ne može lako da se reši onako kako Tramp zamišlja, dodao je Paić, i naveo da primer Trampovog "olakog" pristupa predstavlja i Vašingtonski sporazum, koji je nazvao vrstom diplomatske katastrofe.
"Tramp izuzetno ceni Putina, voleo bi na neki način da je kao on. Njihov lični odnos može da igra veliku ulogu, ali on kao predsednik predstavlja interese cele SAD", rekao je Paić.
Govoreći o tome ko bi mogao da bude domaćin susreta, Miroslav Stojanović osvrnuo se na ponude da to budu Srbija ili Švajcarska.
"Ideja je dobra, za Srbiju bi to bilo dobro jer je u pitanju događaj koji bi imao planetarni odjek. Međutim, ja sam dosta podozriv oko toga i nisam preveliki optimista", naveo je Stojanović.
On je dodao da misli da ni Švajcarska neće biti domaćin jer je organizovala dve neuspešne konferencije o Ukrajini bez Rusije.
"Pre bih mislio da bi Mađarska mogla da ima neku vrstu prednosti kao domaćin susreta jer imaju dobre lične kontakte i sa Moskvom i sa novim predsednikom SAD", rekao je Stojanović.
Milisav Paić naglasio je da Srbija ima dobre i razvijene odnose i sa Moskvom i Vašingtonom, ali i sa Kinom koja je postala treća strana u svetskim pitanjima.
"Srbija bi mogla da bude najoptimalnije mesto za održavanje sastanka. Mislim da najave da bi to mogle biti neke druge evropske zemlje nemaju nikakvu težinu jer Tramp nema neko mišljenje o Evropi u političkom i vojnom smislu", rekao je Paić.
On je istakao i da bi takav skup u Beogradu nama doneo mnogo koristi, kao i da bi privukao pažnju sveta, ali i finansijskih, ekonomskih krugova i medija.