Predsednik Srbije ponovo nudi savetodavni referendum: Šta ga moralno, a šta pravno obavezuje?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo je ponudio mogućnost da građani sude o tome koliko poverenje uživa daju na savetodavnom referendumu. On je pozvao opozicione stranke da prikupe 67 potpisa i obećao da će se, ukoliko mu narod uskrati podršku na tom izjašnjavanju, povući sa mesta šefa države. 

Poziv na ovakvo "sučeljavanje", a koji je već predlagao nakon što ga je opozicija pozivala na političku odgovornost zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu početkom novembra, sada je usledio kao odgovor na istraživanje NVO Crta, u kom se navodi da je ogromna većina građana za njegovu smenu. 

"Ako su ovi navodi Crte tačni, za mene je nemoguće da opstanem na mestu predsednika Srbije i zato je potrebno da opozicione stranke predaju samo 67 potpisa, a imaju ih preko 80, za održavanje savetodavnog referenduma o predsedniku Srbije", naveo je Vučić na Instagramu i dodao da je "legitimitet najvažnija stvar u politici, a da suverenitet uvek proističe iz narodne volje". 

Poslanici vladajuće većine na ovo su odgovorili ponudom od 100 potpisa opoziciji za pokretanje referenduma, navodeći da je to demokratska prilika da ispune svoj cilj i "sklone sa vlasti Aleksandra Vučića". 

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić saopštila je da čeka 67 potpisa opozicije, ali da još nije stigao nijedan. 

"Pitanje na savetodavnom referendumu bi bilo - 'da li ste za pokretanje postupka za razrešenje predsednika', a predsednik je sam juče već rekao. On će istog dana podneti ostavku, ukoliko se na referendumu 50 odsto građana plus jedan glas od izašlih izjasnilo da nema poverenje u njega", rekla je predsednica skupštine.

Koje su dometi savetodavnog referenduma i šta može da usledi ukoliko građani na listiću zaokruže većinski "da"?

Vučić: Ovako ili onako, savetodavnog referenduma će biti

Ustav Republike Srbije ne predviđa mogućnost razrešenja predsednika države putem referenduma, ali u svom opsegu Narodna skupština ima pravo da pred građane iznese pitanje od najšireg značaja iz svoje nadležnosti. U ovom slučaju bi značilo - da parlament na ovaj način, može da se konsultuje sa građanima o pitanju poverenja u predsednika. Odluka naroda ne bi imala pravnu težinu, ali bi dovela do moralne političke odgovornosti predsednika Republike.

Profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladan Petrov za RT Balkan ističe da bi sud građana, u zavisnosti od toga kakav bi bio, mogao eventualno da dovede do toga da predsednik Srbije podnese ostavku, ali da "skor" na glasačkim listićima na savetodavnom referendumu ne mogu da ga razreše funkcije.

"Postavila se dilema u javnosti već nekoliko puta, da li predsedniku Republike može prestati mandat odlukom građana na savetodavnom referendumu? Odgovor je - ne. To nije jedan od osnova po kome predsedniku prevremeno može prestati mandat, ali kroz mišljenje građana bi mogao da utvrdi da li još uživa njihovu političku podršku", navodi prof. Petrov.

Ipak, pojašnjava prof. Petrov, ovakav tip referenduma omogućava Skupštini odlukom većine od ukupnog broja narodnih poslanika, iznese jedno pitanje iz njene nadležnosti koje je od šireg značaja, a da bi jedno takvo pitanje moglo da bude pitanje odgovornosti predsednika Republike imajući u vidu dešavanja prethodnih meseci.

"Ukoliko bi većina od izašlih građana glasala za pokretanje postupka za razrešenje predsednika Republike, to bi bio jasan indikator predsedniku Republike da on više ne uživa političku podršku građana, što bi bio razlog za njegovo podnošenje ostavke", rekao je prof. Petrov.

Postoje samo dva načina po Ustavu da predsedniku pre vremena prestane mandat i to su osnovi predviđeni članom 117. i članom 118. Ustava. Prvi je ostavka predsednika Republike, a drugi je razrešenje predsednika Republike.

"Skupština ima nadležnost da pokrene postupak za razrešenje predsednika Republike, ali da bi ona donela konačnu odluku o razrešenju, prethodno bi Ustavni sud morao da utvrdi pravnu odgovornost predsednika Republike", ističe prof. Petrov.

Za iniciranje postupka za razrešenje potrebna je najmanje podrška jedne trećine poslanika, a potom bi se odluka donosila većinom od ukupnog broja poslanika. Zatim bi, taj predlog išao na Ustavni sud, koji ima rok od 45 dana da se izjasni da li je predsednik povredio Ustav. Naposletku, to mišljenje se vraća skupštini i ona o njemu odlučuje najjačom, dvotrećinskom većinom o tome da li će predsednik Republike biti razrešen.

Kako propisuje Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, mišljenje građana na savetodavnom referendumu utvrđuje se glasovima većine izašlih i nije pravno obavezujuće. Zahtev za raspisivanje referenduma o pitanju iz nadležnosti skupštine može da podnese većina od ukupnog broja svih tribuna Narodne skupštine