Kultura
Na Mećavniku večeras otvoren "Kustendorf": Festival koji 18 godina pokušava da ukine crveni tepih
Pošto povremeno bude reči kako mi stalno nešto dobijamo, sada smo videli šta smo mi dali srpskoj kulturi, ovde, usred ničega, poručio je na Mećavniku Emir Kusturica dok su se na platnu ređale scene sa prethodnih festivala, sa licima slavnih svetskih stvaralaca
U dvorani "Prokleta avlija" na Mećavniku večeras je otvoren 18. po redu filmski festival "Kustendorf", a zbog dana žalosti u Srbiji izostao je spektakl kakav je publika godinama unazad navikla da gleda na otvaranju festivala. Dvorana u Drvengradu večeras je bila prepuna, a posle otvaranja publika je imala priliku da pogleda film "Zlato ili blato" Feja Longa, pobednika festivala u Pekingu.
Do subote uveče ljubitelji filma videće na Mećavniku 26 filmova u četiri programske celine kao i filmove mladih stvaralaca iz Rusije, Meksika, Francuske, Danske, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije. Mladi filmski stvaraoci biće u prilici i da na radionicama razgovaraju sa starijim, iskusnijim kolegama.
Bilo je večeras na Mećavniku, na trenutak i emotivno kada je Dunja Kusturica, Emirova ćerka, u čast punoletstva festivala, idejnom tvorcu i osnivaču Kustendorfa, svom ocu uručila crveno jaje čuvarkuću, simbol života i trajanja, a Kusturica je posle tog gesta zaplakao na sceni.
"Došli smo do 18. rođendana. To se dešava u vremenu kada smo zajedno sa Donaldom Trampom konstatovali da je bolje biti zdrav nego bolestan. On je, osim toga, registrovao i da je Amerika od juče zemlja žena i muškaraca, a ja se nadam da će i Srbija ubrzo postati zemlja žena i muškaraca, uvažavajući sve zakone koje mogu i drugi da imaju, uključujući i egalitarizam koji u Srbiji oduvek imamo", rekao je večeras na Mećavniku na otvaranju festivala Emir Kusturica.
Osnivač Kustendorfa podsetio je i da ovaj festival već 18 godina pokušava da ukine crveni tepih, sve uz pomoć ekipe ljudi koja ga je nosila u srcu.
"To je paradoks zvani profesionalni amaterizam, sastavljen od ljubavi i onih stvari koje su neophodne da bi filmovi bili prikazani kako dolikuje. Šta smo pokušavali? Od sredine 20. veka autoritet stvaralaca počinje da se gubi, tako je bilo i u Srbiji. Kad takvog autoriteta nema, onda dobijate gradove – rugobe na planinama i na obalama mora. Sve što je bilo u moći umetničkog autoriteta, narušeno je zbog odnosa novca i stvarnosti. Kao što je rečeno u jednom filmu: 'Brate, kad imaš problem koji ne možeš da rešiš parama, ti ga rešiš sa mnogo para'. Nažalost, tako uglavnom i biva", rekao je Kusturica.
Tako dolazimo, nastavio je slavni režiser, do pitanja jednog Čehovljevog junaka koji konstatuje da je bolje biti kraj tople peći nego napolju, kad je hladno.
"Ako je sunce prejako, najbolje je u hladovini. I tako dolazimo do ključnog pitanja, da li je bolje biti živ ili mrtav? Ima li života za vreme života? To je ključno pitanje ostvarivanja smisla. Takvo je i pitanje, ima li Boga? To nije naučno pitanje, iako smo u fazi kada se sve dokazuje naukom. Zbog toga je zahuktala civilizacija, u brzini kakva do sada nije dosegnuta, počela da koči. Pošto je brzina bila velika, pitanje je ko će ostati u tom vozu a ko će ispasti", dodao je Kusturica dok su se na velikom platnu iza njega ređale scene sa prethodnih festivala, sa licima poznatih, svetskih filmskih autora koji su poslednjih 18 godina bili na Mećavniku.
"Pošto povremeno bude reči kako mi stalno nešto dobijamo, sada smo videli šta smo mi dali srpskoj kulturi, ovde, usred ničega", zaključio je Kusturica.
I zaista, poslednjih osamnaest godina gosti Kustendorfa na Mećavniku, bila su brojna čuvena imena svetskog filma. Od Nikite Mihalkova, Andreja Končalovskog , Alekseja Balabanova do Džima Džarmuša, Monike Beluči, Matea Garonija, Džonija Depa...
Na ovogodišnjem Kustendorfu biće obeležena i dva vredna jubileja Emira Kusturice, 40 godina od filma "Otac na službenom putu" i 30 godina od filma "Andergraund". Za oba filma Kusturica je nagrađen "Zlatnom palmom" u Kanu.
O nagradama festivala odlučivaće međunarodni žiri koji čine flimska glumica i teoretičarka Ksenija Zelenović, italijanski režiseri Edoardo De Angelis i Đakomo Abruceze, dok će o nagradi "Vilko Filač" odlučiti direktori fotografije iz Francuske i Italije, Mišel Amatje i Vladan Radović.
Gosti festivala biće autori filmova u programskoj celini "Savremene tendencije", Bogdan Murešanu, Mehdi Barsaoui i Karan Tedžpal kao i glumac Juri Borisov, koji će predstaviti aktuelnog kanskog pobednika.
