Srbija i Balkan
Drecun: Lajčak za sobom ostavlja mnogo obećanja, a malo toga realizovanog
Najveća prepreka za postizanje bilo kakvog sporazuma Beograda i Prištine u narednom periodu je osnovni Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, smatra predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove
Odlazeći specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak ostavlja mnogo obećanja, a malo toga realizovanog, što se pre svega, odnosi na Zajednicu srpskih opština, smatra predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun.
On ocenjuje da Lajčak ostavlja nešto što će u narednom periodu biti velika prepreka postizanju bilo kakvog dogovora sa Prištinom, a to je, kako je naveo, osnovni Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
"Kažem takozvani zato što nije potpuno jasna situacija. Zapad tretira taj osnovni sporazum kao da je postignut, a (Aljbin) Kurti traži potpisivanje od strane predsednika (Aleksandra) Vučića tog navodnog sporazuma. Tadašnja premijerka Ana Brnabić je poslala pismo EU u kojem ih obaveštava da za Beograd nisu prihvatljive dve ključne tačke tog sporazuma", rekao je Drecun.
On je ukazao da je najveći problem tog sporazuma taj što tretira Kosovo kao državu, što je za Srbiju apsolutno neprihvatljivo.
"I tu je nemoguće postići bilo kakav dogovor, ma koliko nas EU pritiskala time što je ubacila taj osnovni sporazum u pregovaračko Poglavlje 35. I sada je veliko pitanje, ako EU bude nastavila da insistira na realizaciji toga, da li će Priština biti ohrabrena ili obeshrabrena da razgovara o drugim pitanjima? Mislim da će biti ohrabrena da ne razgovara, nego da samo jednostranim potezima nameće svoja rešenja i da, kako Kurti kaže, dovrši reintegraciju severa Kosova", smatra Drecun.
On smatra da će danski diplomata Peter Sorensen, koji će 1. februara najverovatnije naslediti Lajčaka, biti tehničko lice koje će pokušati da realizuje dijalog Beograda i Prištine sledeći instrukcije koje dobija od zvaničnika na ključnim pozicijama u EU, kao i da je od toga kako će se Sorensen ponašati prema jednostranim potezima Prištine, mnogo značajnije kako će se administracija američkog predsednika Donalda Trampa ponašati prema sporazumu iz Ohrida.
"To za sada ne znamo. Tramp se u predizbornoj kampanji nije izjašnjavao o kosmetskom pitanju, ali je tvorac Vašingtonskog sporazuma koji je postignut mimo dijaloga kojim je rukovodila EU. Ostaje da se vidi da li će Tramp nastaviti sa realizacijom tog sporazuma, da li će ga inovirati, promeniti", rekao je Drecun.
Na pitanje da li će se Trampova administracija baviti pitanjem KiM, Drecun je rekao da je Balkan periferno pitanje za američku spoljnu politiku, ali da neće biti prepušteno konkurentskim silama, čak ni EU da rukovodi ključnim procesima.
