Mirjana Vasović u "Relativizaciji": Na protestima prepoznajem uvezene simbole

O simbolima i parolama studentskih protesta i pobunama u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija, novinarka Ljiljana Smajlović razgovarala je sa profesorkom Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u penziji Mirjanom Vasović u autorskoj emisiji "Relativizacija". Vasovićeva, napominje autorka na početku, predavala je psihologiju političkog ponašanja i socijalnu psihologiju. 

Vasovićeva je objektivan posmatrač, istakla je autorka, ne samo zato što je to profesija, nego zato što nije politički angažovana i nije aktivista. Ona je podsetila na to da je Vasovićeva rekla da je istorija Srbije duže od dva veka istorija pobune ili protiv tuđinske vlasti, ili nedemokratskog poretka.

Pobune i protesti koji obeležavaju politički život Srbije poslednjih nekoliko decenija, od pada Berlinskog zida do pada nadstrešnice u Novom sadu su, međutim, u funkciji stavljanja glave u tuđinski jaram, kulturnog samoponištavanja i rastakanja države.

"Pobune koje su bile karakteristične za srpski narod bile utemeljene u nekim tradicionalnim vrednostima: slobodarstvu, otporu tuđinu... Znalo se šta znači pokret za oslobođenje", navela je Vasovićeva.

Ona je precizirala da su se sa padom Berlinskog zida, ne samo naša populacija, već i narodi u postsocijalističkim zemljama, našli u vrednosnoj konfuziji. 

Istakla je da se vidi mešavina starih vrednosti i novih koje bi trebalo da budu put u demokratsko društvo. 

Profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji istakla je u tom kontekstu da je čitava ta propaganda protiv socijalističkih sistema bila protiv autoritarne države i da su one srušene sa padom Berlinskog zida, a ostao je sentiment da je put u demokratiju put protiv poretka. 

Ističe da se jedan veliki deo elite priklonio uzorima koji su nekritički preuzeti spolja.

Istakla je da su negirali su nacionalnu državu, a želeli su da uđu u neke zajednice koje su nadnacionalne ali i suprotstavljene nacionalnim interesima.

Vasovićeva je rekla da je aktuelna pobuna pobuna privilegovanih i da tu nije reč samo o eliti (akademskoj i političkoj, odnosno delu opozicione političke elite), već i onih dobrostojećih koji su nekada bili dobro uhlebljeni u socijalizmu. 

Ne snalazeći se dobro u vrednosnoj promeni, ističe Vasovićeva, oni formiraju stavove, tako što ih kupe usput. 

"Običan narod je utemeljen u tradicionalnim vrednostima i ne zanima ga da se poredi sa demokratskim svetom. Ta elita ima osećaj da ima misiju u društvu, misiju dobra u borbi protiv zla", navodi Vasovićeva. 

Govoreći o tome koje stereotipe prepoznaje u simbolima protesta, Vasovićeva je rekla da se radi o uvezenim simbolima i da je krvava šaka podseća na otporašku pesnicu. Parola "Ruke su vam krvave" je suviše jaka za nesreću koja se desila, dodala je.

Upitana na kojoj bi strani bila da je u koži nekog svog kolege, ona je rekla da na Fakultetu političkih nauka postoje velike političke podele i da je struja koja na neki način manipuliše studentima jača.

Ocenjuje da studenti koji učestvuju u blokadi, imaju nemušte ciljeve. 

Sprovođenje blokada sa idejom "narod nije dovoljno besan, pa ga treba razbesniti", ističe ona, je suštinska manipulacija sa ciljem da bi se narod pobunio. 

Dodaje i da je devedesetih godina isto tako elita, buduća elita, kao što su studenti, pokrenula proteste, šetnje, pobune, a da se narod pridružio kasnije.