Evropska ekonomija i privreda suočavaju se sa velikim nedaćama. Već posrnule, dobijaju nove pretnje preko Atlantika od Donalda Trampa - odnose se na povećanje taksi i carina.
Ali nisu to jedine njegove poruke - poslednja ideja mu je da utiče na najveće izvoznice nafte da cenu ove sirovine smanje kako bi time naštetio ruskoj poziciji u trgovini. Da li će u tome uspeti ostaje pitanje, ali da su ekonomski potresi mogući - deluje više nego izgledno.
Ne sme se izostaviti ni Kina kao vodeća ekonomska sila i njene potencijalne reakcije na trgovinske sukobe.
O tome da li će carinski ratovi dovesti do raskola među saveznicima, može li Evropa odgovoriti izazovima koji su pred njom i kako će retorika iz Vašingtona uticati na odnos sa Rusijom i Kinom u emisiji RT Balkan "Dan uveče" pričaju
Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, i prof. Mihailo Rabrenović, stručnjak za menadžment javnog sektora.
"Arapskom OPEK-u se pridružila Rusija koja nije zvanično član i od tog momenta oni kontrolišu cene. Tome treba dodati jednu širu sliku, da se odnos SAD i Saudijske Arabije promenio poslednjih par godina. Ranije, Saudijska Arabija je morala da se obaveže da svoju naftu i gas može da prodavaće isključivo za dolare. Od 2017. to više ne poštuju, a pre nekoliko meseci su najavili da neće sa Amerikom produžiti ugovor koji ističe u junu. Može se reći da je Bliski istok konsolidovan i da nema instrumentarija kojim bi Amerika to promenila", rekao je Bušatlija.
Sagovornici emisije "Dan uveče" saglasni su da, iako su Trampovi stavovi jasni, treba videti da će se reprizirati onaj Tramp iz prvog mandata, koji nije uradio sve što je namerio, ili će želeti da dokaže da je političar čvrste ruke. Bušatlija podseća da novi američki predsednik najavio širenje industrije nafte, ocenjuje da će najveća žrtva Trampovog izbora biti Evropska unija, ali i da ova Amerika oni ona Amerika.
"Od 248 godina koliko su država samo osam ili devet godina nisu ratovali ni na svojoj ni na tuđoj teritoriji. Zato je američka ekonomiji - ratna. To se vidi na primeru sukoba u Ukrajini. Dobar deo vojnog budžeta se popunjava tako što se odobrava naoružanje, budući da oni ratuju sa svojih pedesetak vazala protiv Rusije. Amerika nije slična onoj s početka ovog veka. Pokazala je sve svoje slabosti koje se ne mogu popraviti", ističe Bušatlija.
A svojim politikama, dodaje, doveli su do dedolarizacije koja je sada uzela maha. Dolar, koji je postao 1971. zamena za zlato, slabi i daleko je od ubitačnog oružja kojim su nekada kontrolisali čitav svet.
"Neke zemlje su držale dolare u rezervama da bi mogle da plaćaju robu, sada se to promenilo. Unutra BRIKS-a, i ne samo tamo, postoje dogovori o plaćanju u nacionalnim valutama i taj sistem se vrlo brzo razvija. Ali ne tako da stvara neki novi dolar, nego nalazi način da se sve valute koje nisu konvertibilne koriste. Kina i Rusija su u razmeni smanjile plaćanje dolarom na deset odsto. Dolar ne može da nestane, ali slabi", objašnjava Bušatlija.
Stručnjak za menadžment javnog sektora Rabrenović kaže da Evropi nije lako da se odbrani od američkih ekonomskih pretnji i da unutar briselskog carstva vlada strah zbog neizvesnost u kojoj će meri Tramp da primeni sve ono što je najavio.
"Činjenica je da postoji spoljno-trgovinski deficit, dakle da SAD više uvoze iz EU nego što izvoze. Tramp smatra da je to nepravično i nudi dva rešenja - da se uvedu carine, a ako to EU neće, onda da uvozite više nafte i gasa. Fon der Lajenova je rekla da je taj uvoz već na 50 odsto i da je malo prostor za poboljšanja. Svi ekonomski indikatori SAD, iako je ova zemlja džin, ne idu u dobrom smeru - povećava se deficit, obim studentskog kredita... Tramp je shvatio da ne može da poboljša situaciju preko noći povećanjem produktivnosti i zato poseže za političkim pritiscima. Zemlje EU su zapretile da će se okrenuti drugim tržištima, ali ni to nije lako", kaže Rabrenović.
Ni ekonomske prilike u EU nisu sjajne, zemlje se suočavaju sa recesijom, stagnacijom ili malim rast. Razlog tome je, prema oceni Rabrenovića, to što je EU kao trgovinska asocijacija, osnovana da se jača sloboda trgovine, kretanja kapitala, roba, usluga, a sada se ta ideja pretvorila u svoju suprotnost.
"Unija vodi sukob protiv jedne zemlje i uvodi joj sankcije. To je posledica nedostatka lidera i toga što su popustili šansu da postanu prava država kada nisu usvojili ustav. Americi je jedno vreme odgovaralo da EU jača, ali ne i da previše počne da raste, jer tada postajete rival a ne partner. Nemačkoj su oduzeli pravo na jeftine energente pod plaštom navodne zavisnosti, a sve da bi ova zemlja sada zavisili od skupljih energenata. Nemačka je najbolja primer kako zemlja brzo može da pokvari svoju perspektivu", rekao je Rabrenović i dodao da će procenjuje da će se SAD okrenuti u ekonomskom smislu Italiji, ali umereno.
Sagovornici emisije koja se emituje na televiziji RT Balkan saglasni su da, ako već moraju da se vode ratovim, da je bolje da oni budu carinski nego nuklearni.
"Čitav svet se promatra u okviru od dve tri godine, međutim 2018. analiza PWC je navela za narednu godinu deset prvih ekonomija. Iz Evrope je bila samo Nemačka, ali sa zvezdicom. Tada je od deset zemalja, sedam bilo sa Dalekog istoka, kao i Rusija. Narednu godinu Nemačka je završila u recesiji i od tada klizi. Nema govora da će EU da bude ekonomska sila i to je jasno nekoliko godina unazad, ali je ružno reći, kada skrivate ljude od kovida, da će to pospešiti recesiju ili sada im reći da ne mogu da se tuširaju dva puta dnevno jer treba da podržavaju jednu stranu u sukobu u komšiluku", kaže Bušatlija.
Sagovornici podsećaju i da su Rusija i Kina u poslednjih par godina uradili sve da "prenesu u svoju ekonomiju ono što ne mogu da kupe" i da se klatno ekonomije pomerilo.
"I sada kada neke druge zemlje mogu da budu konkurentnije, da proizvedu određenu robu i da je jeftinije prodaju, kažu - dosta smo se igrali globalizacije, sada ćemo da vam uvedemo sankcije", dodaje Rabrenović.
Bušatlija je objasnio i šta zapravo podrazumevaju carine - da su one zaštita vaše robe od strane robe.
"Ako proizvodimo nešto treba da ga zaštitimo, pa ćemo to učiniti tako što ćemo podići cenu uvozne robe. Ali šta to Amerika proizvodi što inače kupuje u Evropi? Teško je pronaći", dodaje.
Gde se u carinskim ratovima nalazi Zapadni Balkan i gde je tu Srbija? Možemo li da izvučemo neku korist?
"EU je, što se Srbije tiče, dominantan trgovinski partner i sve što se dešava kod njih može da se prelije i u našoj zemlji. Zato treba razmišljati o alternativnim strategijama za saradnju, da se ne drže sve jaja u istoj korpi i da se diverzifikuju partnerstva kako bi se očuvao obim privrednih aktivnosti i spoljno trgovinske saradnje. A to iziskuje napor", poručuje Rabrenović.