Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležili su veliki praznik dan Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa i utemeljivača srpske crkve i prosvete. U drugačijim okolnostima nego prethodnih godina, kada se izveštavalo o sečenju slavskog kolača u školama, đačkim priredbama i svetosavskim akademijama, ovaj Savindan prolazi u atmosferi studentskih blokada. Protestima studenata pridružili su se i drugi čija je školska slava Sveti Sava: srednjoškolci i prosvetari.
U prazničnim besedama više arhijereja srpske crkve, ove godine više nego prethodnih, ističe se poziv na jedinstvo i naročito naglašava pomiriteljska uloga Svetog Save koji je mirio zavađenu braću Vukana i Stefana. To je, moglo bi se reći, glavna poruka indirektno upućena i studentima i vlasti i Srbima ma gde danas bili.
Između sečenja slavskog kolača studenata Univerziteta u Beogradu u navečerje velikog praznika u Hramu Svetog Save, prozivki što SPC nije podržala studente u prozapadnim medijima, prekidanja Svetosavske akademije u Matici srpskoj, počela je na Savindan dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande na koju su pozvali akademci.
U navečerje praznika iz Hrama Svetog Save u Beogradu besedom se obratio patrijarh srpski Porfirije koji je poručio da je Sveti Sava mirio svoju braću Hristom i pozivao na to da treba jedni druge da slušamo, da razumemo da smo jedni drugima potrebni i da niko nije višak.
"Ja želim svoj deci Svetog Save zaštitu i smirenje, ljubav i slogu, a naročito to želim našoj deci i omladini, da imaju zaštitu Svetog Save, da imaju njegovo smirenje, krotost, ljubav prema Hristu i prema bližnjima, kako njima tako i svima nama koji osećamo sebe da jesmo deca Svetog Save", rekao je patrijarh Porfirije.
Na Savindan studentima je stigla i jedna poruka iz Patrijaršije u kojoj se ukazuje na postojanje "paralelnih univerzuma" jer dok jedni na pretprazničnom bdeniju u Hramu Svetog Save slušaju besedu patrijarha Porfirija, druga grupa nasilno prekida Svetosavsku akademiju u Matici srpskoj "u nameri da nametne svoj antisvetosavski, antihrišćanski i antisrpski narativ i koncept života".
Na studentima je, kako se ističe, da odluče u kom univerzumu žele da žive.
O jednom od ta dva univerzuma govorio je u prazničnoj besedi u Sabornom hramu u Novom Sadu i vladika bački Irinej koji je osudio incident od prethodne večeri na Svetosavskoj akademiji u Matici srpskoj. Kako je rekao, Savindan nije samo školska slava, već i slava čitavog našeg naroda, osim onih "izroda" koji su upali u Maticu srpsku.
"Ono što nisu uradili nikakvi okupatori otkako postoji Matica srpska, to su sinoć na našu žalost i sramotu uradili izrodi potekli iz našeg naroda, da oskrnave ovu svesrpsku slavu, svetog oca našeg Savu. Neće im poći za rukom, kao što nije pošlo za rukom ni njihovim prethodnicima. Preći ćemo preko svih tih ružnih događaja, ne mrzeći nikoga, ne revanširajući se nikome, ali moleći se Gospodu da zabludele vrati na put istinskog života i spasenja", rekao je vladika Irinej.
Arhijereji koji sabiraju srpski narod "preko Drine" takođe su pozivali na jedinstvo i mirenje. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije u svojoj besedi u crkvi Svetog Save u Tivtu istakao je mirenje kao jednu od misija Svetog Save.
"Sveti Sava je bio poslan svome srpskome narodu da ga u veri utvrdi, da ga duhovno i kulturno i u svakom drugom pogledu uzdigne... učeći ih da prevazilaze svoje međusobne nesporazume, da budu, kao što je govorio naš patrijarh Pavle 'uvek ljudi', da uvek mogu sa bližnjima svojim da se nađu u miru, slozi i ljubavi i da sve međusobne probleme kao ljudi rešavaju", rekao je mitropolit Joanikije.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije takođe je u navečerje praznika, u besedi na liturgiji u Sabornom hramu u Zvorniku, istakao da je veoma bitno za Srbe da žive u međusobnoj ljubavi i da srpski narod može pretrpeti velike nevolje ako ne bude jedinstven.
"Da budemo svetosavci, da se mirimo međusobno, jer Sveti Sava je došao u Srbiju da miri zavađenu braću imajući sa sobom mošti Svetog Simeona Mirotočivog. Nama trebaju svetinje da nas objedinjuju, da nas mire jedne s drugima", poručio je vladika Fotije.
I dok je većina arhijereja upućivala poruke koje bi mogle, ali i ne moraju, da se odnose na one na blokadama, ali i na one van blokada, episkop bihačko-petrovački Sergije bio je direktan kada je u besedi na liturgiji u Drvaru o Savindanu rekao da ono što se danas dešava u Srbiji nije dobro, kako je istakao.
"Ne da branimo mi vlast, nikakvu vlast ne treba rušiti, svaka vlast je od Boga dana, već treba svi da se molimo. Ali oni ne idu da se mole, upale sveće za te stradale, a trebalo bi baš danas u Beogradu da odu u Hram Svetog Save... Uvek će biti iskušenja i stradanja i kad je dobro i kad stradamo, uvek treba da se molimo", rekao je episkop Sergije koji je takođe podsetio kako je Sveti Sava mirio zavađenu braću, ističući da nam je danas preko potreban mir u dušama našim.
I vladika zapadnoamerički Maksim, u besedi o Svetom Savi na liturgiji u Hramu Svetog Save u Berlinu u navečerje praznika poručio je da je srpski svetitelj bio mirotvorac, ali kao osobinu kojom najviše podseća na Hrista izdvojio je prisustvo u odsustvu, kako je istakao.
"Sveti Sava je napustio očev dom odlazeći na Svetu Goru, a onda napušta i Svetu Goru i postaje ponovo akter na svetskoj sceni, propoveđu i harizmom spaja suprotnosti unutar svog naroda, postaje mirotvorac. Taman kada postaje veoma poznat, Sava se najednom povlači, kao što je Hrist rekao svojim učenicima dobro je za vas da ja odem. Sveti Sava napuštanjem arhijerejskog trona pokazuje kako je ponekad dobro dopustiti i dati prostor bližnjima, a ne stalno svojim prisustvom činiti njih neslobodnim, tj. prinuđenim da nas uvažavaju i poštuju", rekao je vladika Maksim.
Episkop zapadnoamerički, inače, bio je gost vladike diseldorfskog i sve Nemačke Grigorija. Za razliku od vladike Sergija, episkop Grigorije je otvoreno podržao studente naglasivši da "biti čovek danas u Srbiji u najmanju ruku znači stati uz našu decu".
U autorskom tekstu za nedeljnik "Radar" objavljenom, doduše, na jedan drugi hrišćanski praznik, Božić, on je naveo da na studente gleda kao na "pravednike koji dolaze da spasu sebe i nas", ali i da je "licemerno i kukavički bodriti ih i aplaudirati sa strane" i očekivati da oni sve iznesu sami na svojim plećima. Da li je božićna poruka ovog teksta bila da svi koji ne podržavaju studente nisu ljudi, kako je to protumačio u jednom komentaru u medijima profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić ili da će i i vladika na ulicu da ne bi bio licemer i kukavica, vreme će pokazati.
Vladika Grigorije pomenuo je u ovom tekstu i patrijarha Pavla, želeći da nas podseti da je on podržao studente u protestima devedesetih godina prošlog veka. Toga su se setili i današnji studenti u blokadi, oni sa Filozofskog fakulteta. koji su mu, nakon 28 godina, zahvalili na pismu podrške koje je uputio ondašnjim akademcima koji su protestvovali protiv režima Slobodana Miloševića. Možda će biti potrebno još 28 godina da se neki novi studenti izvine blaženopočivšem patrijarhu što je bio izviždan na protestu u martu 1991. Patrijarh Pavle, koji je pozvao studente da se raziđu plašeći se za njihovu bezbednost i svoje probleme iznesu na nekom bezbednijem mestu, posle toga se izvinio uvređenima, ali oni nisu učinili isto ne smatrajući valjda svoj čin u najmanju ruku neprimerenim.
Deo medija, većinom opozicionih, na ovaj dan često podseća da je patrijarh Pavle 1997. sa svetosavskom litijom stao uz studente i probio policijski kordon koji je danima stajao u Kolarčevoj ulici. Kordon se, u stvari, povukao nekoliko sati pre početka litije, oko četiri sata ujutru, a litiji u kojoj je prema tadašnjim izveštajima medija bilo više od 100.000 građana, nešto posle 7.30 sati na Terazijama se pridružilo oko 5.000 studenata. Da li je patrijarh Pavle bio na čelu crkvene litije, građana ili studenata, danas i nije važno, stao je tada, kao što je uvek činio, na čelo naroda.
Tužno je što se on danas, iako i sam svojevremeno izviždan, a od episkopa koji se danas poziva na njegovu "revolucionarnu" prošlost teran u prevremenu penziju, koristi kao argument za napad na srpsku crkvu i njenog poglavara. Kakva god bila srpska crkva i njen poglavar, patrijarh Pavle je svakako poslednji koji bi ikada išao protiv nje. I u tome se ogledala ona njegova rečenica koju danas tako često citiraju: "Budimo ljudi".