Rodić i Petronijević u "Danu uveče": Obojene revolucije nisu revolucije – to je prevrat

Kada narod izađe na ulice u nekoj zemlji, javnost se pita ko stoji iza njega, kada narod izađe na ulice u više država u isto vreme, rađa se sumnja da li imaju zajedničke inicijatore. Poslednjih tridesetak godina širom južne i jugoistočne Evrope se kroz obojene revolucije, predvođene zapadnim kapitalom i uticajem, ulazilo u obračune sa aktuelnim režimima – trenutno je u nekoliko zemalja žarište. 

O tome kakav mehanizam moći predstavljaju obojene revolucije, kakvi su im ciljevi, ko stoji iza njih i kako se njima upravlja u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su advokat Goran Petronijević i novinar Filip Rodić. 

Govoreći o tome kakvi su mehanizmi obojenih revolucija, advokat Goran Petronijević ističe da je pojam "obojena revolucija" nastao pre više od dvadesetak godina, ali i da pojavni oblici sežu dalje u prošlosti. 

"To je jedna vrsta nasilnog preuzimanja vlasti, bez ustavnog rešenja, a to su izbori i pokretanje jedne lavine u narodu, najčešće pokretanjem opravdanih nezadovoljstava, ali pokretanjem mehanizama i metodologije koja nije dozvoljena. To se samo zove revolucija, to je u stvari prevrat", ocenjuje Petronijević i dodaje da kao primer uzima onaj najteži, a to je događaj na Majdanu u Ukrajini. Petronijević ocenjuje da su obojene revolucije i jedna vrsta psihološkog rata u odnosu na stanovništvo koje izaziva strah. 

Objašnjavajući gde je početak, a gde kraj obojenih revolucija, novinar Filip Rodić kaže da je prva obojena revolucija bila 1968. godine protiv generala De Gola u Francuskoj i da je to začetak obojenih revolucija koji nije sam po sebi doneo rezultat. 

Rodić je saglasan da se radi o prevratu. 

"Revolucija mora da donese promenu sistema. Ni 5. oktobra nije došlo do bilo kakve značajnije promene sistema, stvari su se manje-više nastavile istim tokom. Jedina suštinska razlika u odnosu na vladavinu Slobodana Miloševića je bila privatizacija, koja je posle 5. oktobra započeta na jedan skroz slobodan način, dok je za vreme Slobodana Miloševića, iako je bilo nekih privatizacija, one su bile usko koncentrisane i vrlo pažljivo dirigovane sa državnog vrha", ocenjuje Rodić.

On ističe, da smo mi opet, na neki način, predmet eksperimenta, jer do sada za svaku obojenu revoluciju bila potrebna kritična masa koja se kretala oko 50 odsto podeljenosti društva. 

"U Srbiji se sada pokušava obojena revolucija sa manjinom", zaključuje Rodić. 

Iz Moskve se obratio politikolog Andrej Manojlo i ukazao na to da se u Srbiji trenutno razrađuje scenario obojenih revolucija, dodajući da to ni spontani protesti. 

"Ovo su iscenirani protesti i oni se kontrolišu", ocenjuje Manojlo i dodaje da je to klasična primena tehnologije obojenih revolucija, ali i da protesti ne mogu postojati bez spoljne finansijske podrške, a naveo je i da proteste kontroliše deo predstavnika nevladinih organizacija i stranih ambasada. 

Ocenjuje da je ovo signal zvaničnom Beogradu u vezi sa spoljnopolitičkim kursem zemlje. 

Petronijević smatra da je reakcija vlasti na proteste neadekvatna. 

Novinar Filip Rodić ocenjuje da je rupa u ideji iza protesta težnja za selektivnom pravdom i dodaje da problem selektivne pravde postoji i u SAD. 

"Kako možemo govoriti o nezavisnosti pravosuđa, ako se vrši ovakav pritisak na tužilaštvo i na sud da rade po političkoj volji demonstranata", ističe Rodić i podseća na to da je za uspeh obojene revolucije potrebna podela u vojno-bezbednosnom aparatu.