Ko (ni)je čestitao Lukašenku: Za koga su izbori lažni, a ko je u bloku podrške?

Ustoličenje Aleksandra Lukašenka u fotelju predsednika Belorusije po sedmi put, posle ubedljive pobede sa skoro 87 odsto i više od pet miliona glasova na nedavno održanim izborima, izazvalo je nezadovoljstvo zapadnih zemalja koji ovaj rezultat osporavaju, pa se "kurtoazne" čestitke sa ovih adresa nisu ni očekivale. S druge strane, reči podrške putem telegrama ili "preko žice", Lukašenku su zasad stigle od lidera Rusije, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Venecuele, Kazahstana, a u isti blok stale su i Srbija i Republika Srpska...

Pobedu su kao nelegitimnu okarakterisali predstavnici Evropske unije i najavili da će Unija nastaviti da nameće restriktivne i ciljane mere protiv režima. Da EU bude jedinstvena u stavu da ne priznaje Lukašenkovu pobedu, i ovoga puta, kao i kod venecuelanskih izbora, Mađarska je "pomrsila" konce. Na istoj liniji je bila i Slovačka, ali je u poslednji čas, pristala da se priključi stavu EU, dok je Mađarska ostala dosledna. Predstavnici zvanične Budimpešte blokirali su zajednički apel zemalja EU, ali je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, bez potpisa svih 27 zemalja Unije, ipak, objavila saopštenje sa adrese EU.

Naš izbor

Srbija na pravoj strani: Ko (ni)je čestitao Maduru

"Lažni izbori u Belorusiji nisu bili ni slobodni, ni fer, narod Belorusije zaslužuje pravu reč o tome ko će upravljati njihovom zemljom. Nemilosrdna i neviđena represija ljudskih prava, ograničenja političkog učešća i pristupa nezavisnim medijima u Belorusiji, lišili su izborni proces svakog legitimiteta", stav je EU. 

U isti red osude izbora i "kršenje ljudskih prava od strane beloruskog režima", uz EU, stale su Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland, a Kanada i Velika Britanija uvele su sankcije beloruskim zvaničnicima. U saopštenju britanske vlade navodi se da mere predstavljaju "koordinirani multilateralni napor da se režim predsednika Belorusije pozove na odgovornost". 

Na osporavanje izbornih rezultata i uslova, Lukašenko je poručio da su nastojali da sve bude demokratski i da "ni poslednji neprijatelj ne bi mogao da se zakači za njih". 

Na stranu sveta iz koje pristižu čestitke beloruskom lideru, među prvima je stao ruski predsednik Vladimir Putin, koji je u telefonskom razgovoru čestitao pobedu. 

"Ubedljiva pobeda na izborima jasno pokazuje Vaš veliki politički autoritet, kao i nesumnjivu podršku stanovništva državnoj politici Belorusije", rečeno je u čestitki i navedeno da su "Putin i Lukašenko razmotrili i raspored predstojećih kontakata". 

Putin je iskreno poželeo nove uspehe Lukašenku u daljem delovanju na dobrobit bratskog beloruskog naroda i dodao da je on "na ruskom tlu uvek rado viđen i drag gost".

"Prema dogovoru, očekujem Vas uskoro u Moskvi", navedeno je u telegramu.

U svetlu najvišeg nivoa strateškog partnerstva u istoriji, podrška Lukašenku adresirana je iz Kine, a predsednik ove zemlje Si Đinping je istakao bliske kontakte i bilateralne odnose. 

"Drago mi je što čujem o Vašem ponovnom izboru za predsednika Republike Belorusije. U ime kineske vlade i kineskog naroda upućujem Vam iskrene čestitke", navodi se u poruci kineskog predsednika.

I predsednik UAE šeik Mohamed bin Zajed el Nahjan čestitao je Lukašenku na reizboru.

Čestitkama su se pridružili i predsednici Venecuele, Azerbejdžana, Tadžikistana, Uzbekistana i Kazahstana, Nikolas Maduro, Ilham Alijev, Emomali Rahmon, Šavkat Mirzijojev, Kasim Žomart Tokajev.

Iako je mađarski premijer odbio da podrži evropski stav po pitanju nepriznavanja izbora, pojedinačna čestitka je zasad izostala.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pridružio se klubu lidera koji su stali uz Lukašenka. On je u čestitki podsetio da nije zaboravio principijelan stav i dokazanu podršku Belorusije i njenog predsednika po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

"U ime građana Republike Srbije i svoje lično ime, čestitam Vam ponovni izbor za predsednika Republike Belorusije i želim Vam dobro zdravlje i uspeh u ispunjavanju Vaše odgovorne misije", poručio je Vučić i izrazio uverenje da će Lukašenkova "državotvornost doprineti prosperitetu zemlje, kao i razvoju bilateralnih odnosa u oblastima od zajedničkog interesa".

Iz Beograda je bezuslovnu podršku pružio i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, koji je istakao da "nikada nećemo zaboraviti da je bio jedini državnik koji je došao u Beograd za vreme NATO agresije i time pokazao da nismo sami".

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da "će podrška koju je narod Belorusije pokazao na izborima, doprineti političkoj i ekonomskoj stabilnosti države".

Nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama Branko Branković ističe za RT Balkan da ovakvo ponašanje u danima posle izbora nije iznenađenje imajući u vidu da se kako kaže, "ceo Zapad ograđuje od Lukašenka".

Branković napominje da ove države koje nisu čestitale izbor, pokazuju odsustvo "bazične diplomatske pristojnosti".

"Koliko god to što veliki broj država nije čestitao Lukašenku, možemo da okarakterišemo kao neku vrstu politike, reč je o političkom nevaspitanju. Ako je šef neke države izabran takvom ogromnom većinom, ne može da se govori o nekim manjkavostima. Diplomatski red nalaže da, ukoliko imaš diplomatske odnose sa tom zemljom, a najmanje polovina evropskih zemalja ih ima, da se čestita na izboru predsednika", objašnjava Branković za RT Balkan. 

On ističe da ovakvo ponašanje pokazuje očaj jer Zapad, kako kaže, gubi sve moguće pozicije zbog Ukrajine i Bliskog istoka.

"Ovo je jedan očaj Evropljana koji ne znaju šta će ni sa sobom, a kamoli sa drugim. To što oni tvrde da su izbori bili ovakvi ili onakvi, to su njihove stare priče koji su oni koristili i kod nas i u drugim zemljama kada im ne odgovara izborna volja naroda, uprkos tome što su podržali 5. oktobar, sa uplivom i režijom iz inostranstva. Pošto im ovoga puta, mešanje iz inostranstva nije uspelo kada je reč o Belorusiji, ogorčeni su i ne znaju šta da rade, pa mogu samo da tvrde da izbori nisu bili fer", napominje Branković.

Nekadašnji ambasador ističe da će sutradan te zemlje hteti da razvijaju ekonomsku i drugu vrstu saradnju sa Belorusijom, tako da se, kako napominje, ovakve stvari među ozbiljnim državama, u diplomatskim odnosima, ne smeju događati.