Dva su načina da, posle ostavke premijera Miloša Vučevića, Srbija dobije novu vladu – da se ide na izbore, ili da predsednik Republike da mandat za sastav vlade onome ko ga uveri da ima većinu u Skupštini Srbije.
Procedura je sledeća: kad premijer podnese ostavku, on o tome obaveštava parlament i predsednika Republike. Njegova ostavka se konstatuje na prvoj narednoj sednici parlamenta, a tim iz Nemanjine nastavlja da radi u tehničkom mandatu do izbora novih članova izvršne vlasti.
U međuvremenu, na potezu je predsednik Republike koji treba da organizuje konsultacije sa parlamentarnim strankama, što inače čini nakon svakih izbora, a da bi utvrdio postoji li mandatar koji može da obezbedi većinu za formiranje vlade (najmanje 126 glasova poslanika). Predviđeno je da serija razgovora može da traje najviše 30 dana otkad se konstatuje ostavka prethodnog premijera. Ako niko nije u stanju da obezbedi većinu, šef države je dužan da raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore.
Ova procedura predviđena je u članu 132 Ustava Srbije.
Sednica Skupštine Srbije bila je zakazana za sutra, ali je na kolegijumu parlamenta odlučeno da se odloži za neki drugi dan. Doduše, zasedanje je bilo zakazano pre nego je došlo do povlačenja premijera, a još nema informacija kada će biti nova sednica.
Poslanik "Mi – glas iz naroda" Branko Pavlović rekao je za RT Balkan da je vlada u tehničkom mandatu tek od onog trenutka kada Skupština Srbije konstatuje ostavku Vučevića.
"Konstatovanjem ostavke predsednika Vlade Srbije na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine vladi počinje mandat u tehničkom mandatu. Oni su u punom radu do tog trenutka. Ustav ne predviđa rok do kad treba da se sazove ta sednica i kada se kaže – na prvoj sledećoj sednici, to se odnosi na redovno zasedanje. Mi smo u vanrednom zasedanju i to znači da vladajuća grupacija treba da sazove sednicu ili eventualno na zahtev opozicionih stranaka (najmanje trećina poslanika), ali je za rad svakako potreban kvorum od 126 poslanika. Znači mora vlast, jer imaju većinu", pojasnio je Pavlović.
On je naveo da očekuje će vlast sazvati sednicu u nekom relativno kraćem vremenskom periodu, ali, kako je naglasio, strogo govoreći nema roka.
"Kada se konstatuje ostavka onda predsednik države obaveštava parlament da počinje rok od 30 dana u kome su parlamentarne stranke dužne da ga obaveste ko ima većinu od 126 poslanika i ko je mandatar za sastav vlade. Dakle, procedura kao posle izbora. Ukoliko parlament nije u stanju da nakon konstatovanja ostavke vlade predloži novog mandatara i izglasa novu vladu, onda je predsednik države dužan da raspusti parlament i ide se na nove izbore", konstatuje Pavlović.
Računica je sasvim jasna. U ovom trenutku koalicija koja je na izbore izašla okupljena oko Srpske napredne stranke ima 130 poslanika. Uz njih su i socijalisti 13, Jedinstvena Srbija pet, kao i SVM sa šest parlamentaraca. To znači da vladajuću koaliciju čini 154 poslanika.
Pretpostavlja se da će novog mandatara, ukoliko se bude išlo na tu opciju, najverovatnije dati Srpska napredna stranka. Predsednik Vlade može biti stranačka i nestranačka ličnost i ne mora nužno da bude na izbornoj listi. Znači, moguće je da bude ekspert i lice nepoznato široj javnosti. Postoji i varijanta da neko od drugih stranaka iz vladajuće koalicije dobije mesto premijera (imao ga je SPS svojevremeno kada je predsednik Vlade bio Ivica Dačić), ali je to, sada, malo verovatno. Naravno, u vladi se mogu naći i predstavnici drugih partija izvan vlasti, ukoliko ima političke volje strana.
Na pitanje, na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, da li može da kaže ko će biti novi premijer i da li će biti iz redova SNS-a, šef poslaničkog kluba naprednjaka Milenko Jovanov je rekao "da je predsednik Republike taj koji poverava mandat za sastav vlade onome za koga proceni da će imati većinu u parlamentu".
On je kazao da ne isključuje mogućnost izbora, ali isključuje "mogućnost prelazne vlade i da neko bez izbora dođe na vlast", o čemu govori deo opozicije.
"Sve ostalo ćemo videti u narednim danima kako će to da izgleda", rekao je Jovanov.
Profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Vladan Petrov kaže za RT Balkan da je Ustav jasan i da ukoliko se ne formira vlada po isteku roka od 30 dana, nakon što Skupština konstatuje ostavku Vučevića, ide se na izbore.
"Smatram da treba da se pokuša da se napravi minimalni politički konsenzus. Nova vlada bi trebalo da bude vlada šireg društvenog poverenja, tu bi trebalo da bude mesta za eksperte, čak i za one političare koji do sada nisu bili u vlasti ili oko vlasti. Ne verujem da bi to mogli da budu radikalno opozicioni političari koji bi da dođu na vlast nasilnim putem. Trebalo bi razgovarati sa političkim neistomišljenicima. Ne bi bilo loše da uđe neko sa posebnim autoritetom, ali da nije stranačka ličnost. Napraviti vladu najšireg društvenog poverenja sa snagama koji žele da funkcionišu kroz institucije", objasnio je Petrov.
On je dodao da dokle god parlament ne konstatuje ostavku, vlada ima sva ovlašćenja, pa može čak da predloži raspuštanje Skupštine Srbije.
Nakon što je premijer Miloš Vučević rekao da podnosi ostavku, a posle napada na studentkinju palicama u Novom Sadu, reagovala je predsednica Skupštine Ana Brnabić.
"Svaka čast Milošu Vučeviću. Pokazao je šta je odgovornost, šta je ljubav prema Srbiji, a ne prema funkciji i vlasti. Hvala Aleksandru Vučiću što je u Srpsku naprednu stranku usadio vrednosti i viziju koje su i danas, kada su teška vremena, puna izazova, pokazale šta znači odgovornost, posvećenost zemlji i beskrajno poštovanje prema svim njenim građanima. Ovo je razlika između SNS-a i svih ostalih", napisala je Brnabićeva na mreži Iks.
Ona je dodala da niko nije podneo ostavku kada je 2003. godine ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić, u dvorištu Vlade Srbije.
"U ovoj zemlji je 2008. ubijen Ranko Panić, samo zato što je želeo da iskaže svoj stav na legitimnom protestu koji je prijavljen u skladu sa svim zakonskim odredbama. Niko nije podneo ostavku. U ovoj zemlji je Dragan Đilas, vođa opozicije, čovek koji je postao multimilioner zloupotrebom vlasti, fizički napadao i vređao studente, pretio policajcima, fizički se obračunavao sa mladim ljudima samo zato što su se usudili da lepe neke plakate – i nije podneo ostavku ili pokazao trunku žaljenja. Ova zemlja je, između 2000. i 2012. godine, doživela Pogrom našeg naroda na Kosovu i Metohiji, paljenje naših najvećih svetinja i najvrednije kulturne i istorijske baštine, raspad savezne države, jednostrano otcepljenje dela teritorije – i niko nije podneo ostavku", navela je Brnabićeva.
Svojevremeno je 2008. godine tadašnji premijer Vojislav Koštunica podneo ostavku i "vratio mandat narodu", rekavši da koalicija nema jedinstvenu politiku oko Kosova i Metohije.
U narednim danima videće se rasplet dešavanja, a sigurno je da će, na ovaj ili onaj način, Srbija dobiti 19. vladu po redu.