Da u ovom trenutku u Srbiji budu održani izbori, stranke bi dobile sličan broj glasova kao i na prethodnim, pokazuju istraživanja. Naravno, svaka kampanja sa sobom nosi određene poruke i diže ili spušta procente, ali za sada, promena u rejtinzima gotovo da nema.
Protesti studenata nisu uticali na raspoloženje opredeljenih birača, a to je najverovatnije zato što su se akademci jasno ogradili od stranaka, pokreta i nevladinih organizacija.
Kada je premijer Miloš Vučević juče podneo ostavku, otvorile su se dve opcije – novi izbori ili nova vlada koju bi formirao novi mandatar uz prethodno obezbeđenu parlamentarnu većinu. Kako sada stvari stoje, druga opcija je izvesnija.
Jedan od razloga su upravo procenti, ali i to što opozicija u ovom trenutku neće na izbore, već želi prelaznu vladu (što ne postoji u zakonu) na šta vlast neće da pristane, tvrdeći da opozicionari nemaju uporište u biračima za ovakve zahteve.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je opoziciji da "ako želi izbore da može odmah da ih dobije, ali da nije siguran da bi im to odgovaralo pošto po najnovijem velikom istraživanju SNS ima još veću dominaciju – 48,7 odsto, dok prvi u opoziciji ima sedam odsto".
"Hoćete izbore? Može. I to zahtevajte. A nisam siguran da vi to želite. Prvi u opoziciji je onaj koji nikad nije bio prvi u opoziciji - ovog puta sa sedam odsto. Sad ima 10 njih sa dva, tri odsto. Samo oni što su mnogo veliki, oni su pali na četiri odsto. I što su mnogo važni, ovi što su bili ništa, skočiše na sedam", rekao je Vučić.
Ministar spoljnih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kaže za RT Balkan da nam u ovom trenutku nisu potrebni novi izbori.
"Istraživanja pokazuju da, i kada bi se sada dogodili izbori, odnos snaga ne bi bio promenjen. Jasno je da vladajuća koalicija ne gubi glasove i pored protesta studenata. Opoziciji ne polazi za rukom da prisvoji proteste i građani su ih pročitali. Poenta je da se razgovara i da se tako dođe do rešenja. Prelazna vlada, koja ne postoji po zakonu, ne dolazi u obzir i opozicija nema uporište u rejtingu da bi takve stvari zahtevala", navodi Dačić.
Vladimir Pejić, direktor "Faktora plus" tvrdi za RT Balkan da istraživanja trenutno ne pokazuju promene u rejtinzima političkih igrača.
"Svako zauzima svoje pozicije, oni koji su bili protiv i dalje su protiv, oni koji su bili za i dalje su - za. Govorimo o opredeljenim biračima, čak i neki ljudi koji nisu za Vučića, nisu u ovom trenutku dali glas opoziciji. Da bi Vučić pao neko mora da poraste. U ovom trenutku nema toga ko bi mogao njemu da uzme glasove. Neki trendovi u društvu se mogu meriti, videti u kom pravcu idu, ali sam odnos snaga je ostao sličan", objašnjava Pejić.
On ističe da je, kada je predsednik Vučić govorio da neko u opoziciji ima sedam posto, mislio je na "Kreni promeni" Sava Manojlovića.
"Tu je i Đilas koji figurira kao vođa opozicije, Miki Aleksić koji se smatra perspektivnim, takođe profesor Nestorović kojeg najmanje ima, ali nije naivan sa brojkama. Ali, oni su svi pojedinačno tanki da bismo govorili o nekom lideru opozicije" tvrdi Pejić.
On je naveo da uvek ima mesta za nekog novog ili trećeg, metaforično govoreći da čovek kupuje novi automobil, ali ako je bolji od staroga, odnosno biračima bi dobro došlo neko novo lice, ali pod uslovom da mora biti bolji od postojećih rešenja.
"Nije dovoljno da bude nov, mora da ima kvalitet, da mu ljudi veruju da ima dobre namere i da nešto može da uradi, jer jedno je da vam je neko simpatičan, a drugo da može da vodi državu na pravi način", navodi za naš portal.
Govoreći o tome da li istraživanja miruju zbog odluke studenata da se ograde od stranaka, kaže da bi da se "nisu ogradili neka stranka možda imala više, ali bi studenti imali manje poverenja, jer je u pitanju uzročno posledična veza". Kako objašnjava, studenti nisu homogena grupa, razlikuju se ideološki, stranački, po načinu na koji života, kao i penzioneri, "mogu većinski negde da naginju ka nekoj opciji, ali da govorimo da će u oni u potpunosti povući jednu ili dve stranke ili opcije i da će to doneti preokret, to je nerealno".
"Mi se i sada nalazimo u tom nekom vakuumu po pitanju rešenja blokada tako i po pitanju raspodele moći, jer za sada je ta raspodela vrlo slična kao što je bila. Imate nekog ko će bezuslovno da bude uz studente, ali ako je u pitanju neko iz Vojvodine ko blago rečeno ima separatističke ideje, onda džabe", zaključio je.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da "nema ni priče o izborima, a kamoli izbora, bez ispunjenje svih studentskih zahteva".
"Kada se to desi onda formiranje tehničke - prelazne vlade koja pripremi uslove za izbore - mediji, pritisci na birače i kontrolore, kupovina glasova, birački spisak – i tek onda izbori", napisao je na Iksu.
Miloš Jovanović, lider Novog DSS "upozorio je Vučića da prihvati prelaznu vladu, jer za par nedelja ili dana može biti kasno".
Zanimljivo je da prozapadna opozicija nudi model prelazne vlade u kojoj bi njihovi predstavnici sedeli zajedno sa predstavnicima vlasti, a do nekih novih izbora, a za koje bi ta vlada trebalo da stvori "poštene uslove". Znači, bili bi u vlasti sa vladajućom koalicijom.
Manojlović, koji trenutno, ima pojedinačno najviše u opoziciji ponudio je da u toj privremenoj vladi sede eksperti, koji "ne duguju ni vlasti ni opoziciji, a trebalo bi da ih predlože studentski plenumi".
Na poslednjim parlamentarnim izborima koji su održani 17. decembra 2023. godine lista "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane" osvojila je 46,75 odsto glasova.
Opoziciona lista "Srbija protiv nasilja" na kojoj su tada bili Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Srbija centar, Zajedno, Pokret slobodnih građana, Rumunska partija i pokret Novo lice Srbije osvojila je 23,66 odsto glasova, a lista "Ivica Dačić – premijer Srbije" 6,55 procenata. Koalicija NADA dobila je 5,02 odsto glasova, lista Branimira Nestorovića "Mi – glas iz naroda" 4,69 odsto glasova.