Desetak dana uoči parlamentarnih izbora na tzv. Kosovu, aktuelni premijer Aljbin Kurti koji po svim procenama sa svojim "Samoopredeljenjem" vodi u predizbornoj trci, jedva je izvukao živu glavu iz – Srbice.
Iako svaku smotru, svako pominjanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, buduće kosovske vojske, iskoristi da naglasi da je ta formacija nastala na temeljima, idejama i borbi teroriste Adema Jašarija i OVK, da je i danas u KBS-u jedan Jašari, u Srbici, rodnom mestu nekadašnjeg komandanta UČK, sada haškog pritvorenika Hašima Tačija, i dalje misle da Kurti, u najmanju ruku, nije dostojan tradicija tzv. oslobodilačke vojske.
Kurtijeva epizoda iz Srbice sem što je pokazala da su podele i među Albancima i te kako vidljive, očit je pokazatelj i da, što se stava albanskih elita i prištinske politike prema Srbima tiče, na Kosovu i Metohiji nema promena. I dve i po decenije od rata.
Od Adema Jašarija, preko Hašima Tačija, do Aljbina Kurtija, cilj je isti – da na Kosmetu ostane što manje Srba. Metode su se, očito, donekle promenile, više nema otmica, bombaških napada, ubistava, logora, vađenja organa, kao u vreme OVK, sada se Srbi na tihi egzodus teraju stalnim pritiscima, hapšenjima, lažnim optužbama za ratne zločine, policijskim i vojnim bazama po severu, prebijanjima, krađom imovine, otimanjem zemlje, otimanjem lokala po centru Severne Mitrovice...
"O povratku Srba na KiM, ekonomskom osnaživanju srpske zajednice, povlačenju specijalaca sa Severa, o prestanku hapšenja i režiranih suđenja, prebijanja, pritiscima, o vraćanju zemlje koju su oteli za izgradnju policijskih i vojnih baza, o vraćanju dinara, o najmanjem pomaku da ne budemo građani drugog reda, o getima u kojima žive Srbi, u kampanji albanskih stranaka nema ni jednog jedinog slova. Njih to ne interesuje, sve zajedno. Jednostavnije rečeno, za albanske elite Srbi su neprijatelji bili i ostali", kaže jedan od naših sagovornika, Srbin iz Severne Mitrovice.
Aleksandar Gudžić, politički analitičar i istoričar iz Gračanice u razgovoru za RT Balkan kaže da je aktuelna vlast Aljbina Kurtija pokazala rigidan stav prema Srbima, da promene nije bilo ni tokom kampanje, da nenaklonjenost režima prema Srbima ide tako daleko da Priština krši čak i svoje zakone po pitanju, recimo, posmatrača i članova odbora koje bi Srpska lista trebalo da ima na biračkim mestima.
"Pre koju nedelju suočili smo se i sa zabranom Srpskoj listi da se kandiduje za izbore, dakle tu se ne radi o političkoj borbi već o borbi protiv Srba jer je Srpska lista, stranka sa najvećim poverenjem srpske zajednice na ovom prostoru. Ako Kurti osvoji novi mandat, možemo očekivati isti ili sličan proces. Predstavnici tzv. ratne koalicije oko Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, pokazivali su, čini mi se, nešto kooperativniji stav da Srbima daju makar neka prava", kaže Gudžić.
Naš sagovornik naglašava da Aljbin Kurti nije učestvovao u ratnim naporima stvaranja tzv. kosovske države i smatra da ga to i lično opterećuje, dok Tači, Haradinaj, i neki drugi, bivši i sadašnji akteri kosovske političke scene nemaju to breme.
"Suštinske razlike između najjačih aktera kosovske političke scene, elita, prema Srbima i Srbiji nema. Glavni cilj je priznanje 'Kosova' od strane Beograda, zaokruživanje procesa 'kosovske državnosti'. I, uz sve ovo, može se reći da je cilj i što manje Srba na 'Kosovu', jer, za 25 godina Priština, tamošnje političke elite nisu pokazale ozbiljnu spremnost da podrže proces povratka Srba niti njihovog ekonomskog osnaživanja", mišljenje je Gudžića.
Za Luku Jovanovića, istoričara sa severa KiM, februarske izbore srpski narod doživljava kao jednu od mogućnosti da se izbori protiv agresivnog režima Aljbina Kurtija ali i da obznani najavu povratka na vlast u četiri opštine na Severu.
"Najbitnije je da srpski narod pokaže jedinstvo i spremnost da stane iza svojih predstavnika i obezbedi im jaka leđa za predstojeću političku borbu na osnovu koje jedino može da ostvari prava na prostoru KiM i da dobije štit od agresivnih poteza koji jesu agenda 'Samoopredeljenja'. Ta agenda je ekstremni albanski nacionalizam usmeren isključivo protiv Srba i Srbije koji za cilj ima proterivanje države Srbije sa KiM kao i proterivanje srpskog naroda sa Kosova", kaže Jovanović.
Da li izbori, odnosno njihovi rezultati koji se naslućuju, mogu doneti bilo kakvu promenu prištinske politike prema Srbima?
"Mnogo toga zavisiće od procenta kojim pobedi 'Samoopredeljenje', da li će biti ispod, ili preko 50 procenata. Ako bude preko 50 posto, možemo očekivati da će Kurti nastaviti sadašnju politiku i praviti provizorijum u kome za njega Srbi samo figuriraju, a, i dalje će raditi sa Srbima koji su bili njegovi poslušnici. Ako bude manje od 50 posto, možemo očekivati da će međunarodna zajednica, posebno Vašington, potencirati pravljenje široke koalicije protiv 'Samoopredeljenja''", kaže Jovanović.
Pitanje na koje, čini se, takođe nije teško naći odgovor jeste i da li u stavu Prištine, od "ratne koalicije" posle 1999. godine do Kurtija, ima ikakve suštinske promene u odnosu prema Srbima, ili je strateški cilj ostao isti a samo su metode različite?
"Kad podvučemo liniju, svedemo račune u proteklih četvrt veka, zanimljivo je zapažanje da je srpski narod na KiM imao bolju saradnju, lakše razgovarao sa tzv. 'ratnom koalicijom', bivšim OVK komandantima Tačijem i Haradinajom, nego sada. Srbi su u jednom trenutku u vladi Haradinaja imali tri ministarstva. Kurti je 'Samoopredeljenje' proklamovao kao okupljanje mlađe generacije, neopterećene ratom, okrenute Evropi, ali je, čini mi se, u jednom trenutku kod njega proradio kompleks da pokaže da je on jednako ratni lider kao i njegovi prethodnici, Tači, Haradinaj. Pokazao je da želi da stekne ratne lovorike, da sebe proklamuje kao uspešnijeg od Tačija i Haradinaja, kao onog ko je zaokružio državnost 'Kosova' i stavio 'pod šapu' Sever. Svoju 'ratnu slavu' on sada proklamuje time što u kampanji potencira da je upravo on 'slomio Sever'", kaže Jovanović.
Po rečima sagovornika taj kontinuitet u politici Albanaca prema Srbima jasno se može podvući i definisati.
"Prisutan je i u činjenici da svaki put kada, kao i u neki drugim slučajevima, ne ide u ekonomiji, kada glasačima ne možete da isporučite rezultate u tom pogledu, u boljem životu, investicijama, da se pribegava neprijateljstvu prema Srbima i Srbiji, kako su Srbi i Srbija arhineprijatelji. Albanci ekonomski stagniraju već četvrt veka, nezaposlenost je velika, prosečna plata je mala, jedini način da se ne izgubi podrška jeste da se potencira ratna priča, priča o opstanku i o borbi, odnosno vraćanje na međuetničku agresivnu politiku", reči su Jovanovića.
Sagovornik u ovom kontekstu posebno pominje činjenicu da za četvrt veka na Kosmetu ni jedan Albanac nije uhapšen ni optužen za ratne zločine nego se hapse Srbi, najčešće povratnici, oni koji su došli da obiđu svoju imovinu, ili su došli da prodaju svoja imanja.
"Sad se u tom pogledu koriste legitimna sredstva, iako su mnoga od njih neosnovana, baziraju se na lažnim svedocima. Uvek je bitna poruka da postoji mehanizam i da Priština ima jasan plan i agendu a ona je da najpre na jugu a onda i šire treba osujetiti svaki povratak svaki normalan život. Šta se skoro dešavalo u Goraždevcu, srpskoj enklavi, gde su specijalci opkolili selo, maltretirali narod, pretresali a ništa nisu našli, poruka je bila da život Srba u enklavi zavisi samo od njih, od Prištine. Cilj je psihološki pritisak, tihi egzodus, stalno iseljavanje Srba sa Kosmeta kao što je bilo i ranije", zaključuje Jovanović.