Konferencija u Ruskom domu: Osiromašeni uranijum vodi čovečanstvo ka samoubistvu

Dvodnevna međunarodna konferencija "Mirni i nemirni atom" počela je danas, 30. januara u Ruskom domu, okupivši stručnjake iz više od 20 zemalja, koji su govorili o aktuelnim pitanjima mirnodopske primene nuklearne energije i izazovima koji se nameću. 

Organizatori konferencije istakli su da je mirnodopska nuklearna energija osnova za održivi razvoj, globalnu energetsku bezbednost i napredak u sferi medicinskih tehnologija, te je u kontekstu aktuelnih dešavanja u svetu razgovor na ovu temu od posebnog značaja.

Učesnici konferencije posebnu pažnju posvetili su pitanju odgovornog pristupa korišćenju nuklearnih tehnologija za dobrobit čovečanstva.  

Dobrodošlicu organizatorima i učesnicima međunarodne konferencije poželeo je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, koji je poručio da će "izlaganja stručnjaka, državnih zvaničnika i javnih ličnosti iz Rusije, Srbije, zemalja ZND i Evrope omogućiti da se na sveobuhvatan način sagledaju mogućnosti korišćenja nuklearne tehnologije u energetici, medicini, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, naučnim istraživanjima i drugim važnim oblastima".

"Relevantni razvoj događaja će nesumnjivo biti od ključnog značaja, ali u isto vreme moramo da naučimo prave lekcije iz prošlosti. Potrebno je dati jasnu i negativnu ocenu neselektivne upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom varvarske NATO agresije na bivšu Jugoslaviju i izuzetno opasnih pokušaja kijevskog režima da izvrši napade na nuklearna postrojenja u Rusiji", naveo je Bocan-Harčenko u pozdravnoj poruci, koju je pročitao njegov savetnik Vladlen Zelenin.

Kako je istakao, potrebno je i da se analiziraju posledice nesreća koje je prouzrokovao čovek, uključujući i nuklearnu elektranu u Černobilju, kao i da je veoma važno da javnost shvati da upravo obiman rad na greškama garantuje da se ovakvi incidenti ne ponove u budućnosti.

Bivši zamenik predsednika Državne dume i istaknuti ruski akademik Sergej Baburin poručio je da su "posle agresije na Jugoslaviju 1999. godine, agresori, umesto da priznaju krivicu, organizovali međunarodno suđenje svim Srbima koji su branili Jugoslaviju".

"Onda su, retroaktivno, legalizovali tu agresiju, nazvavši je 'humanitarnom intervencijom', da bi zatim 2005. godine na nivou Generalne skupštine UN usvojili deklaraciju o potrebi humanitarnih intervencija u onim zemljama u kojima se stvaraju pretnje. Štaviše, 1999. je odobrena nasilna agresija na suverenu državu, da bi se nakon toga izvršile 22 agresije u različitim delovima sveta, krijući se iza te rezonancije.
A čovečanstvo ćuti", istakao je Baburin.

On je istakao da su nepovredivost međunarodnog prava razvijale mnoge generacije, kao i da bez međusobnog poverenja i razumevanja ne može biti budućnosti.

"Svojim delovanjem pozivamo Srbe, Crnogorce i sve stanovnike Balkana, Evrope da razmisle o tome šta se desilo. Setimo se i kada se agresori kasnije to oružje sa osiromašenim uranijumom koristili na Bliskom istoku, kao i na teritoriji Ukrajine. To sve nije bezopasno i dovodi čovečanstvo bliže samoubistvu. Nadležni moraju da shvate da to nije hir penzionisanih generala ili političara, već pokušaj da se zaustavi katastrofa", naglasio je ruski akademik.

Prisutnima se obratio i starešina podvorja Ruske crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev koji je istakao da se ova konferencija bavi izuzetno važnom temom, značajnom za čitavo čovečanstvo, kao i da se Srbija uvek trudila da utiče na pojedince da se najveća naučna dostignuća koriste isključivo za dobro čoveka.

"Jako je bitno da se sa ove konferencije pošalje jasna poruka, koja se neće čuti samo u srpskoj i u ruskoj javnosti, već pre svega u svetskoj javnosti. Čast mi je i da vam prenesem blagoslov od njegove svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije gospodina Kirila, koji je poželeo bogougodan rad svim učesnicima", rekao je stavrofor Vitalij Tarasjev.

Radni deo konferencije najavila je projekcija dokumentarnog filma "Toksik NATO" Endersa Morica iz Nemačke, koji svedoči o stradanju srpskog naroda u NATO agresiji 1999. godine i prikazuje pravnu borbu advokata Srđana Aleksića iz Niša za ljude koji su oboleli od kancera usled trovanja osiromašenim uranijumom. 

Među glavnim temama današnje konferencije bile su izgledi za mirno korišćenje nuklearne energije u medicini, energetici i drugim industrijama, značaj međunarodne saradnje u oblasti nuklearne bezbednosti i masovna kršenja ljudskih prava na život i zdravlje u kontekstu upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.

Organizator konferencije, koja se završava sutra, je srpski ogranak Fonda duhovnog jedinstva pravoslavnih naroda uz podršku ambasade Rusije u Srbiji i pomoć Fondacije za podršku i zaštitu prava sunarodnika koji žive u inostranstvu.