Vučić samo jednom iskoristio pravo na pomilovanje: Kome su milost ukazali njegovi prethodnici?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je 13 pomilovanja za studente, direktore škola, dekana, docenta na fakultetu i pomoćnog radnika u školi i ovo je prvi put da je iskoristio pravo koje ima kao šef države.

Jedan od zahteva studenata, koji drže fakultete u blokadi, bio je da se odbace optužbe protiv uhapšenih i privedenih studenata, aktivista i građana na protestima povodom tragedije u Novom Sadu. Predsednik ga je ispunio odlukom o pomilovanjima, a na zahtev Ministarstva pravde i nakon odluke Komisije za pomilovanja.  

Vučićevi prethodnici su češće potezali pravo koje imaju po Zakonu o pomilovanju.

Predsednik ima ustavno ovlašćenje da na predlog Komisije za pomilovanje, i uz saglasnost Ministarstva pravde i nadležnog suda, donese odluku o pomilovanju. Zakon o pomilovanju propisuje da molbu nadležnom sudu podnosi osuđeni, a mogu i njegov zastupnik, bračni drug, brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac osuđenog lica. Po službenoj dužnosti zahtev za pomilovanje može podneti i Ministarstvo pravde. 

Tomislav Nikolić je, za vreme mandata na Andrićevom vencu pomilovao 104 ljudi, a Boris Tadić je tokom sedam godina predsedničkog staža potpisao 190 ovakvih odluka.

Tužilaštvo obustavlja krivično gonjenje 13 osoba: Poziva studente na razgovor

Tadić je pred kraj mandata pomilovao sada pokojnog glumca Žarka Lauševića, osuđenog zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu u kojem je ubio dvojicu a ranio jednog momka 1993. godine u podgoričkom kafiću "Epl". Laušević je dva puta bio osuđen na kaznu od četiri i po godine zatvora, a poslednja presuda donela mu je 13 godina zatvora. U pritvoru je, do izricanja prvostepene presude, proveo četiri i po godine. Tadić ga je oslobodio na preporuku Komisije za pomilovanja. Slučaj ubistva u Podgorici izazivao je polemike godinama, a Laušević je napisao i knjigu o danima provedenim u zatvoru "Godina prođe, dan nikad". 

Nekadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović pomilovao je 2000. godine Luku Bojovića koji je bio osuđen na zatvorsku kaznu od tri meseca zbog napada na policajca sredinom devedesetih godina. Kazna zatvora zamenjena je uslovnom kaznom od četiri godine. 

Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica potpisom je 2001. godine oslobodio Albance koji su se nalazili u srpskim zatvorima, a među njima je bio i sadašnji premijer lažne države Aljbin Kurti. On je tada u zatvoru u Nišu izdržavao kaznu od 15 godina zbog terorizma, a na slobodu je pušten posle dve i po godine.

Vučko Manojlović iz Leskovca pušten je na slobodu posle 27 godina provedenih u niškom zatvoru, pošto je predsednik Srbije Tomislav Nikolić 2013. godine doneo odluku o njegovom pomilovanju, kojom je oslobođen daljeg izdržavanja kazne.

On je gotovo tri decenije proveo u zatvoru zbog otmice i ubistva tužioca u Leskovcu. Najpre je bio osuđen na smrtnu kaznu, a 2002. aktom o pomilovanju predsednika Milutinovića, preinačena je u kaznu zatvora od 40 godina. Manojlović je četiri i po godine proveo u lancima, više od 18 godina u samici. U nekoliko navrata je tvrdio da nije kriv i da nikoga nije ubio. 

Advokat Zoran Živanović ističe za RT Balkan da postoje dve podvrste pomilovanja - jedna je abolicija koja podrazumeva da se ta osoba oslobađa krivičnog gonjenja i prestaje dalji postupak, a druga je klasično pomilovanje, kada je neko pravosnažno osuđen, iscrpeo je sve pravne lekove i onda se lice oslobađa kazne ili se ta kazna ublažava. 

"Ako je osuđen na godinu dana, ublažava se na šest meseci ili tri meseca. Imao sam i ja slučajeve kada sam tražio pomilovanje za branjenike iz humanitarnih razloga i bili su prihvatani. Naravno, ima mnogo slučajeva da zatvorenici traže, ali ne dobiju", objašnjava Živanović. 

U medijima se pisalo i o "četniku" kojeg je pomilovao Tito. U pitanju je Slavko Tomić koji je u intervjuima govorio da je uhapšen 1946. godine, osuđen na "smrt kao veliki izdajnik i saradnika okupatora". Život mu je tada, pričao je, spasio prvi sekretar Komunističke partije Jugoslavije, predsednik izvršnog veća BiH - Osman Karabegović, a ubeđen je i da je on sredio i pomilovanje.

Naš izbor

Živ je Sloba, umro nije: Na listi sankcija SAD svi Miloševići, pa i pokojni predsednik

"U obrazloženju naredbe, koja je čak bila postavljena na oglasnoj tabli zatvora, pisalo je da su povodom Dana Republike, ukazom predsednika, pomilovani svi pripadnici četničkog pokreta koji su početkom rata učestvovali zajedno s partizanskim jedinicama u organizovanju ustanka i borbama protiv okupatora", govorio je Tomić. 

Tito je potpisao i ukaz o pomilovanju nemačkog novinara Hans-Petera Rulmana, koji je uhapšen pod optužbom za vojnu špijunažu i osuđen na šest godina zatvora. Takođe, milost je pokazao i Laslu Totu, jugoslovensko-američkom državljaninu koji je tokom jedne od poseta SFR Jugoslaviji, kad je obilazio rodni grad, boravio u šećerani u Vrbasu i napravio nekoliko snimaka, nakon čega je zatvoren, optužen za trgovinsku špijunažu i dobio sedam godina robije.

Predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević odlučio se da pomiluje dvojicu Australijanaca, humanitaraca, koji su bili osuđeni za špijunažu.