Srbija i Balkan
Sveti Sava i roker: Kako je vladika Grigorije doveo princa Rastka na studentske proteste
Vladika diseldorfski i sve Nemačke rekao je da je Sveti Sava bio strašan roker jer je pobegao u manastir, a onda je taj buntovnik postao utemeljitelj države, i poručio roditeljima da kažu svojoj deci u blokadama: "Sine, budi mi otac"
Moj utisak je da je Sveti Sava bio jedan strašni roker zato što je sa 18, 19 godina pobegao u manastir, rekao je vladika diseldorfski i sve Nemačke Grigorije na snimku koji je okačio na svom Instagram nalogu.
Njegova parabola vrlo je jasna, a dalje ide ovako.
"Njegov otac poslao je za njim konjicu da ga vrate iz manastira. Međutim, on (Sveti Sava) se nije dao. Taj mladi buntovnik postaje utemeljitelj te države. Brine se o zakonodavstvu, prosveti i medicini. I šta se još dešava? Njegov otac, koji je za njim poslao konjicu kad je bio roker, dolazi u manastir Vatoped nakon mnogo godina i kaže njemu: 'Sine budi mi otac'. Za kraj poželeo bih da svi roditelji u Srbiji svoj deci koja su sada u tim blokadama kažu te reči: Sine budi mi otac", rekao je vladika Grigorije.
Šta su pouke priče? Iako je vladika hteo da bude duhovit sa muzičkim paralelama, da se približi mladima, što bi se reklo, u ovom kratkom obraćanju o Svetom Savi on nam je objasnio da se u manastir beži iz buntovničkih pobuda, zato što si roker i zato što te nije briga za sistem i za okove koje vam nameće porodica i društvo, zašto što hoćeš da ostaneš slobodan, neću se vezati, važno je samo dobro se ze... Znate već kako ide dalje kad ste roker.
Deci na Savindan obično pričaju baš ovu priču o kojoj je govorio i vladika Grigorije, kako je princ Rastko postao Sveti Sava želeći da im ukažu ne da je mladi buntovnik postao utemeljitelj države, već da je mladi princ odabrao da postane siromašni monah. Zemaljsko je zamenio nebeskim, propadljivo nepropadljivim, telesno duhovnim. Zbog toga je i njegov otac krenuo za njim - zato što je tražio spasenje, a ne zato što nije mogao da sastavi vladu i spremao se za nove izbore. Niti je Sveti Sava otišao u manastir iz bunta prema ocu autokrati, vladaru svih srpskih zemalja, što bi možda želeo da nam sugeriše vladika Grigorije.
Na objavu vladike diseldorfskog, reagovao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, koji, izgleda, nije bio roker kada se zamonašio.
"Posle ovog videa brata Grigorija, ostadoh duhovno poražen. Ovako o Svetom Savi niko nije govorio, suviše zemaljski, da ne kažem dnevno politički. Mnogi su ljudi, svesno ili nesvesno napadali Svetog Savu, jer nisu razumevali njegovu misiju, njegovu Slavu", piše u stihovima ovde prevedenim u prozu mitropolit Fotije.
I dodaje: "Ne tako o Svetom Savi, već plačimo i ridajmo i oproštaj tražimo, dok vremena još ima, dok se angelska truba sa Nebesa ne začuje, a svetli Krst na Nebesima, znak Sina Čovečijeg se ne pojavi".
Mitropolit poziva na pokajanje i molitvu, vladika na barikade. I onda neko kaže da Crkva nije demokratska institucija.
Šalu na stranu, ono što je mitropolit Fotije provukao kroz redove, govoreći o dnevno-političkoj upotrebi Svetog Save u paraboli vladike Grigorija, sasvim je tačno jer episkop diseldorfski više puta je javno i otvoreno podržao studentske proteste. Između ostalog i rečima da "biti čovek danas, znači stati uz našu decu", jer, kako je nastavio, njihovi ciljevi su "ljudski i u najdubljem smislu reči hrišćanski".
Priča o mladom buntovniku koji je postao utemeljitelj države, što bi trebalo da bude Sveti Sava, upućena je njima. Ne osporavajući snagu i vedrinu mladalačkog bunta studenata, niti njihovu duhovnu čvrstinu, neko bi ipak trebalo da im kaže da oni nisu Sveti Sava. A da težiti ka tome da budemo kao Sveti Sava, znači pre svega ono na šta ih je uputio mitropolit Fotije: molitvu i pokajanje. Pa onda sve ostalo, kule i gradove, o kojima im je pričao vladika Grigorije.
Zbog Svetog Save i priključenija koja su mu dodavali tumačeći njegovu istorijsku ulogu, vodile su se velike polemike unutar Srpske pravoslavne crkve 2019. godine. Tada, u vreme kada je SPC obeležavala 800 godina od sticanja autokefalnosti, nezavisnosti, vladika zapadnoamerički Maksim u jednom intervjuu naveo je da je Sava došao u Nikeju 1219. godine. I da tada vaseljenski patrijarh "potpuno ignoriše kanonskog episkopa srpskih oblasti, a to je bio ohridski arhiepiskop Dimitrija Homatijan, i dodeljuje 'autokefaliju' srpskoj državi. Ovaj istorijski moment sa početka 13. veka jeste zanimljiva ali i snažna analogija sa nekim novijim dešavanjima u pravoslavnom svetu".
Ta novija dešavanja u pravoslavnom svetu, da podsetimo, bila su davanje autokefalnosti "Pravoslavnoj crkvi Ukrajine", potpuno nekanonski i do danas od većine pravoslavnih crkava nepriznati čin vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. Osudila ga je kao takvog i sama Srpska pravoslavna crkva, ali ne i vladika Maksim koji je Svetog Savu doveo u istu liniju sa "poglavarom" PCU Epifanijem (Dumenkom) i tadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Sugerišući da je svoju autokefalnost SPC, zahvaljujući svom najboljem "diplomati" i buntovnom sinu, dobila na prevaran način.
U svakom slučaju, Sveti Sava je sada prošao mnogo bolje. Bolje i da je roker nego da je Epifanije Dumenko.
Ali, kad smo već kod otaca, rokera, vladika i poziva "sine, budi mi otac", možda ne bi bilo zgoreg citirati jednog poznatog srpskog rokera, koji je, prema urbanoj legendi, rekao jednom sveštenoslužitelju nakon njegove besede: "Oče, ne budi očuh".
