Stojanović i Gujaničić u "Danu uveče" o panici od AfD-a: Stubovi nosači Evrope u krizi

Hoće li AfD preživeti zahteve da bude ukinut i da li će uopšte ući u izborni proces, veliko je pitanje šta čeka Francusku i kako će ekonomija EU uopšte preživeti i koliko će nestabilna politička situacija uticati na ove zemlje.

O ovim i drugim temama u emisiji "Dan uveče" na RT Balkan govorili su dr Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije i novinar i dugogodišnji dopisnik "Politike" iz Nemačke Miroslav Stojanović. 

U Nemačkoj su demonstranti zabrinuti zbog uspona krajnje desničarske stranke AfD, demonstracije su privukle masu, a nemački parlament odbacio je imigracione mere koje je predložila konzervativna opozicija, a koju podržava krajnja desnica. 

Na konferenciji Alternativa za Nemačku, koja prema poslednjim podacima, beleži podršku od 20 odsto, putem video uključenja obratio se i američki milijarder Ilon Mask.

On je otvoreno izrazio simpatije prema ovoj partiji i rekao da Nemačkoj nedostaje samostalno vođenje politike bez upliva globalne elite i briselske birokratije. AfD se zalaže za ponovno uspostavljanje nuklearnih elektrana, koje su Nemci počeli da zatvaraju pod upravom Angele Merkel 2011. godine i napuštanje politike tzv. zelene tranzicije, ukidanje sankcija prema Rusiji i ponovno uspostavljanje kupovine prirodnog gasa iz Rusije. Mnogi lideri vodećih stranaka strahuju da bi predizborna rasprava o zabrani AdF mogla samo da ojača partiju pred izbore. 

Govoreći o tome da li Evropa ulazi u neku eru netrpeljivosti i šta se može očekivati od desnice i da li će preuzeti poluge vlasti, dr Dušan Gujaničić je istakao da je neizvesnost započela negde sa kovid krizom, 2020. godine, i koja je dodatno produbljena sa eskalacijom i izbijanjem sukoba na relaciji Rusija-Ukrajina. Gujaničić objašnjava da je period političke nestabilnosti nešto što Evropa prolazi, a to je povezano i sa stepenom ekonomske neizvesnosti, čitavim nizom socijalnih pitanja, a kako kaže, ne može se isključiti jedan širi kulturni i civilizacijski kontekst. 

"Nesporno je da u dve najveće evropske države, Nemačkoj i Francuskoj, dva motora EU, jedna specifična, neuobičajena, politička situacija. U Nemačkoj imate situaciju da je nešto što je bukvalno do juče bilo nezamislivo, jedna tvrdo desne partija, kao AfD, ima toliki stepen podrške, dok u Francuskoj ne postoji stabilna većina u parlamentu", ističe dr Gujaničić. 

Upitan o tome šta se i zašto promenilo u Nemačkoj za četiri godine, novinar i dugogodišnji dopisnik "Politike" iz Nemačke Miroslav Stojanović rekao je da treba naglasiti da su stubovi nosači u Evropi, dve zemlje koje su u krizi, što je neuobičajeno, jer su oni oslonci. 

"Nemačka je bila jaka ekonomski, drugo, paralamentarno jedna stabilna demokratija", istakao je i dodao da se teško sastavljaju vlade i da se nalazimo u situaciji da je krajnje neizvesno šta će biti posle 23. februara. Manevarski prostor Fridriha Merca, koji ima najviše izgleda da bude kancelar, navodi Stojanović, dosta je sužen. Istakao je da je situacija nestabilna. On dodaje da je situacija u vezi sa tim kuda ide Nemačka, a kuda Evropa je krajnje neizvesna. 

O tome koliko je realno zabraniti AfD, ali i zašto se ovo pitanje postavlja, kada AfD ima značajnu podršku dela stanovništva istraživač saradnik sa MGIMO Jevgenija Pimenova, koja se uključila u program iz Moskve, rekla je da je AfD postala neprihvatljiva, praktično nakon toga što je pobedila na saveznim izborima 2016. godine i ušla u parlament, formirani su 2013. godine, a tada se smatralo da je marginalna grupa. 

Kada je ova stranka dobila dovoljno glasova da uđe u narodni parlament, svi su počeli da se pitaju "šta sada", tada je odlučeno da partija blokira od učešća u koalicijama, a bez obzira na to što dobijaju puno glasova, naročito na istoku Nemačke, i dalje ne ulaze u koalicije. Pokušaj da se bilo ko nazove pro-ruskom u Nemačkoj ili Mađarskoj, jeste izvrtanje činjenica, jer je AfD pro-nemačka partija.