Ković i Paić u "Danu uveče": Šta je ostalo od stare Jalte i da li je moguća "Jalta 2"

Pre 80 godina, na Krimskom letovalištu Jalta sastali su se Staljin, Čerčil i Ruzvelt kako bi rešavali tadašnju svetsku krizu izazvanu Drugim svetskim ratom u momentu kada je Nemačka bila pred porazom. Iako je konferencija bila zamišljena kao dogovor o posleratnom miru, faktički je podelila svet na istočni i zapadni blok, što je dovelo do Hladnog rata. 

Danas se svet nalazi u sličnoj situaciji. Rusko-ukrajinski sukob pokazao se kao najintenzivniji u skorijoj istoriji, a posle nebrojenih milijardi dolara, koje su saveznici Kijeva potrošili na njegovo potpirivanje, gotovo da se više niko čak ni na Zapadu ne pretvara da je u pitanju proksi sukob Zapada protiv Rusije. Bivši britanski premijer Boris Džonson, koji je okrivljen za sabotiranje mirovnih pregovora s proleća 2022. godine u Istanbulu, to je i otvoreno rekao.

Već mesecima je očigledno da se sukob nalazi u završnoj fazi – čak i zapadni, nedvosmisleno proukrajinski mediji poput "Gardijana" i "Independenta", gotovo svake nedelje otvoreno pišu o tegobama ukrajinske vojske, dok je novi državni sekretar Sjedinjenih Država Marko Rubio na tu funkciju stupio uz reči da se sukob mora okončati.

Šta je od stare Jalte ostalo i šta je donela? Koliko je uticala na redefinisanje svetskog poretka i kakvu ulogu bi danas imala eventualno "Jalta 2" i koliko je tako nešto uopšte moguće?

Istoričar Miloš Ković u emisiji "Dan uveče" na televiziji RT Balkan rekao je da je u pitanju klasičan susret velikih sila, te da je u njihovoj prirodi da pregovaraju o sudbini malih bez ikakvog osvrtanja na njihove interese.

Navodi da je Jalta bila velika škola za diplomate i istoričare međunarodnih odnosa koji ukazuje na to kako se veliki ponašaju i kako pregovaraju.

"U vreme Jalte, Rusija se nalazi na 60 kilometara od Berlina, SSSR ima višestruko jače trupe od zapadnih saveznika, ratuje u dubini Evrope... U ovom trenutku ruska moć se obnavlja i sva je prilika da će se Rusija kretati ka Zapadu, manjom ili većom brzinom. U Jalti vi vidite razgovore u kojima se Ruzvelt i Čerčil staraju da obuzdaju naraslu moć Rusije. Kada je Šarl de Gol pitao Čerčila što ga nisu pozvali u Jaltu, kako mogu da Anglosaksonci celu istočnu Evropu predaju SSSR, naročito Jugoslaviju, on je rekao: 'ruski medved je gladan, on će sve da proguta, kako će to da svari, videćemo'. To je klasičan primer podela interesnih sfera velikih u trenutku kada se znalo kako će se završiti Drugi svetski rat, vi vidite kako dele svet", objašnjava Ković.

Ković ističe da živimo u postjaltskom dobu, koje je zadržalo neke elemente iz tog vremena.

"Nije slučajno da Amerikanci govore o Jalti, što Marko Rubio govori da je potreban multipolaran svet. Videćemo da li će Rusija biti spremna da pregovara i da li je došao trenutak da Rusi pregovaraju. Oni su nudili pregovore pre sukoba u Ukrajini, ali nisu bili prihvaćeni. Sada ćemo videti da li će Rusija biti spremna na to i pod kojim uslovima", rekao je Ković.

Govoreći o vezi Jalte i potencijalne "Jalte 2", Ković ukazuje na to da su i danas ključni igrači Anglosaksonci i Rusi.

"Ali se javljaju i vanevropski igrači poput Kine. Amerikanci, koji komanduju EU, Britanci koji su između Amerikanaca i EU, i s druge strane su Rusi. Rusima je neminovno potrebna pomoć Kine", navodi Ković.

Ković ukazuje da je rusofobija najizrazitiji temelj spoljne politike Londona.

Sa druge strane, drugi gost "Dana uveče", bivši ambasador Milisav Paić podseća da se svet od Jalte mnogo promenio i da su u međuvremenu na međunarodnu scenu stupile neke nove zemlje.

"Brazil je izrastao u veliku zemlju, a Indija je u četiri najveće svetske ekonomije. Kina je primljena u grupu stalnih članica SB UN po Ruzveltovoj formuli, odnosno potrebi da bude zagovornik siromašnog sveta. U međuvremenu je postala prva realna ekonomija sveta i u mnogim oblastima prevazilazi tehnologije SAD. Imate nove vrste okupljanja zemalja koje su izvan bloka kolektivnog Zapada, poput BRIKS-a, koji ima velike ljudske, ekonomske i političke potencijale. Turska igra jednu ulogu koju tada nije mogla ni da zamisli. Ta podela na sfere uticaja je izgubila taj klasični značaj koji je imala u vreme Jalte. Da bi došlo do nove Jalte, mnoge stvari moraju da se raščiste", navodi Paić.

Ističe da su 1999. godina i NATO agresija bile prekretnica u svetu, jer je Rusija shvatila da je izigrana u svim razgovorim sa Zapadom i da mora da se okrene sebi i svojim interesima.