Srbija i Balkan
Deceniju među vodećim kompanijama: NIS-ova prosečna vrednost izvoza 262 miliona evra
U godini za nama, NIS beleži blagi pad prihoda od jedan odsto, dok je neto dobit opala za 58 odsto. Ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA smanjen je za 35 procenata
Naftna industrija Srbije (NIS) u prethodnoj deceniji je bila u vrhu liste domaćih izvoznika sa prosečnim godišnjim izvozom vrednim 262 miliona evra, navodi se u najnovijem broju biltena Markoekonomske analize i trendovi (MAT), koji izdaju Ekonomski institut u Beogradu i Privredna komora Srbije.
U godini za nama, NIS beleži blagi pad prihoda od jedan odsto, dok je neto dobit opala za 58 odsto. Ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA (profit pre nego što se oduzmu kamata, porez na dobit i amortizacija) smanjen je za 35 procenata.
Ova kompanija se, zajedno sa još pet kompanija koje su registrovane u Luksemburgu, Tadžikistanu, Kazahstanu i Kirgiziji, našla na meti sankcija ministarstva finansija SAD zbog učešća ruskog "Gasprom njefta" od 50 odsto u akcijskom kapitalu.
Puna primena sankcija protiv NIS-a će nastupiti 27. februara, a u međuvremenu je Vlada Srbije osnovala radnu grupu s ciljem da prikupi dodatne informacije od američkog Ministarstva finansija i da ispita mogućnosti za pronalaženje rešenja sa ruskim partnerima.
NIS je 4. februara uputio zvaničan zahtev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na 90 dana, a to su podržale Vlade Srbije i Mađarske. Nedelju dana pre toga, hrvatski naftovod JANAF je preko advokatske kancelarije u Vašingtonu podneo zahtev američkom međunarodnom telu za sankcije da JANAF-u dopusti da ispuni svoj ugovor s NIS-om koji podrazumeva transport deset miliona tona sirove nafte.
NIS je glavni partner "Janafa" i oko 95 odsto sirove nafte doprema preko ovog naftovoda sa kojim ima aktivan ugovor o snabdevanju do kraja 2026. godine. Međutim, NIS od decembra 2022. godine više ne uvozi rusku naftu preko "Janafa" zbog šestog paketa EU sankcija Ruskoj Federaciji koji predviđa zabranu uvoza ruske nafte morskim putem.
Kako bi se zaštitili od mogućih sankcija, NIS je još u proleće 2022. godine promenio vlasničku strukturu tako što je većinski udeo "Gasprom njefta", koji je pod sankcijama, smanjen na 50 odsto u korist "Gasproma", koji tada nije bio pod sankcijama. To je omogućilo NIS-u da nastavi sa poslovanjem sa EU i ostvari značajan profit 2022. preradom diskontovane ruske nafte i prodajom njenih derivata sa premijom.
NIS je danas jedan od najvećih energetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi, koji ukupno zapošljava oko 13.500 ljudi. Pored toga, ova kompanija je jedan od najvećih budžetskih davalaca jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. iznosile oko dve milijarde evra, što je oko 12 procenata budžeta Srbije.
Prema studiji revizorsko-konsultantske kompanije KPMG Naftna industrija Srbije je u periodu od 2010. do 2020. godine imala prosečan godišnji direktan doprinos BDP-u u iznosu od 5,1 odsto, dok je prosečan godišnji doprinos NIS-a bruto dodatoj vrednosti Srbije bio oko 2,6 odsto.
