Jeste da je sinoć proglasio pobedu, jeste da je ispred kancelarije Samoopredeljenja u Prištini noćas bio velelepni vatromet, ali Aljbin Kurti je nervozan. Da nije tako, ne bi sinoć u pobedničkom govoru kolege opozicionare, među kojima su mnogi OVK veterani koji su "lili krv za nezavisno Kosovo", nazvao – hajvanima!
Ovaj turcizam u slobodnom prevodu znači naime – stoka ili marva, u prenesenom označava nekoga ko je – tupan, mamlaz ili prostak, glupan naprosto, odnosno neko ko je – nedokazan. Problem je samo što će u pravljenju nove vlade, što je sinoć i najavio, Aljbin Kurti morati da se obrati upravo nekome od tih "hajvana", jer, druge opcije, kako trenutni rezultati izbora govore – nema.
Šta se to na Kosovu i Metohiji dogodilo, kako je Kurti dopao u ovako nezavidnu situaciju? Šta se to desilo pa nacija nije prepoznala njegove napore, posebno na severu KiM, gde je dan i noć, poput komandira stanice policije Gornje Polje iz čuvenog filma, "gladan i jadan" hapsio, prebijao, osuđivao Srbe?
Kako se moglo desiti pa, to se sada već otvoreno da zaključiti, nezahvalna nacija nije vrećama glasova njegovoj stranci nagradila proterivanje srpskih institucija sa severa, zatvaranje srpskih banaka, pošta, zabranu dinara i srpske robe, otimanje zemlje Srbima na severu KiM?
Kako nisu nagrađene tolike akcije specijalaca, onoliki pretresi i maltretiranje Srba, onolike novoizgrađene vojne i policijske baze, hici ispaljeni u leđa Srba na Bistričkom mostu?
Sva ova pitanja nisu noćas, sve su prilike, dala zaspati Aljbinu Kurtiju? Gde je pogrešio?
Da nije možda prethodnih meseci, zajedno sa saborcima, ministrima Svečljom, Krasnićijem i Maćedoncijem preterao u ispijanju kafa na šetalištu u severnom delu Kosovske Mitrovice i u slatkim baklavama u jednom od novootvorenih albanskih lokala tik kraj spomenika Knezu Lazaru, s ove strane glavnog mosta?
Verovatno je noćas, u bunilu i neprospavanim satima sebe pitao da li bi, možda, bolje prošao da je poslednjih par godina, naročito poslednjih meseci, manje ispijao kafe u severnom delu Kosovske Mitrovice, a malo više u Peći ili Đakovici, u Srbici ako bi mu tamo dozvolili, i malo više radio na još kojem radnom mestu u svojoj lažnoj državi?
Ili možda, koliko je njegovih glasova nepovratno otišlo sa KiM u poslednjih godinu dana od uvođenja vizne libaralizacije za zemlje Evropske unije, među desetinama hiljada Albanaca koji su trbuhom za kruhom otišli put Nemačke, Švajcarske ili Holandije?
Ili možda, da li bi bolje prošao da je u međuvremenu koju kafu više popio u američkoj ambasadi u Prištini, umesto što su njegovi policajci dan po izborima u Americi, u sredu ujutru, cepali plakate sa likom Donalda Trampa u severnom delu Kosovske Mitrovice, Zvečanu i u Zubinom Potoku? Ili možda, da se u nedelji pred izbore, nije kačio sa Ričardom Grenelom?
Sve to na stranu, ali totalna nezahvalnost nacije na tolikim poduhvatima, tolikim naporima, nešto je sa čim će se Aljbin Kurti teško pomiriti u danima i noćima koji dolaze kada po Prištini, sa akcentom na zdanja ambasada zapadnih sila, bude tražio koalicione partnere.
Šta god bilo, neke stvari prosto su neobjašnjive.
Je li izvukao iz zatvora onog pripadnika tzv. KBS-a koji je na Badnje jutro 2022. pucao na srpske dečake u selu kraj Štrpca? Jesu li njegovi policajci uhapsili a sudije osudili onolike Srbe za "ratne zločine"? Je li ijedan Srbin od ono pet – šest koliko ih se za njegove vlasti vratilo na Kosovo i Metohiju, došao kući a da u danima i noćima kasnije nije maltretiran, pokraden, zastrašivan?
Je li nabavio onolike "džaveline" i "bajraktare", je li obećao helikoptere? Jesu li po Kosovu i Metohiji opljačkane i popaljene onolike srpske kuće? Je li okupirao sever KiM i od severa napravio geto za Srbe? Je li obećao milijardu evra za odbranu? Je li rekao da su njegova vojska i policija "jači od Srbije"?
I, gde je tu sad zahvalna nacija? Vredi li se uopšte za njih boriti i raditi ili ih treba prepustiti hajvanima?