Srbija i Balkan
Izbori na Kosmetu: Koliko je Srba glasalo sada, a koliko pre četiri godine
Kada se sve Kurtijeve akcije saberu, a koje su osokoljene mlakim reakcijama međunarodne zajednice ili ignorisanjem, uopšte ne bi trebalo da čudi to što u južnoj srpskoj pokrajini, očigledno, ima manje Srba nego što ih je bilo pre četiri godine
Na prvim redovnim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji, od 2001. godine, koji su održani u nedelju, 9. februara, glasalo je 55.000 Srba.
"Ovde je pobedio narod, 55.000 Srba u rekordnom broju je glasalo, tako da je pobedila sabornost i sloga, olovka je pobedila duge cevi Aljbina Kurtija", istakla je predsednica Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić, preneo je Tanjug.
Na osnovu 95,7 odsto obrađenih glasova, prema poslednjim rezultatima koje je objavila kosovska Centralna izborna komisija (CIK), Srpska lista je osvojila 3,92 odsto glasova, odnosno 31.584 glasova, što ujedno znači i svih deset mandata, koliko pripada srpskoj zajednici na KiM u parlamentu tzv. Kosova.
U izbornoj trci na KiM, pored Srpske liste, učestvovalo je još pet lista kosmetskih Srba: Za slobodu, pravdu i opstanak (0,44 odsto ili 3383 glasa), Srpska demokratija (0,23 odsto ili 1730 glasova), Srpski narodni pokret (0,18 odsto ili 1401 glas), GI Narodna pravda (0,08 odsto ili 596 glasova), i Partija kosovskih Srba ( 0,05 odsto ili 348 glasova).
I na vandrednim parlamentarnim izborima koji su održani u februaru 2021. godine, Srpska lista je osvojila svih 10 mandata.
Na pomenute izbore, koje će Srbi dugo pamtiti upravo zbog toga što su označili početak četvorogodišnje vladavine "Samoopredeljenja" i Aljbina Kurtija, kako je saopštio na konferenciji za štampu tadašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić, izašlo je oko 65.000 ljudi, a izlaznost je bila za pet odsto veća, nego što je to bio slučaj na prethodnim izborima.
U izbornoj trci, koja je održana pre četiri godine, učestvovale su ukupno tri liste koje su predstavljale kosmetske Srbe: Srpska lista, Srpski demokratski savez i GI Za slobodu pravdu i opstanak.
Međutim, očigledna je jedna činjenica koja nimalo ne ohrabruje – na parlamentarne izbore koji su održani u nedelju, u poređenju sa onima od pre četiri godine, izašlo je oko 10.000 Srba manje.
Ovaj podatak ne bi trebalo da nas čudi, jer tokom poslednje četiri godine, premijer privremenih institucija nije gubio vreme – učinio se sve da Srbima oteža život ne bi li se iselili sa Kosova i Metohije.
Nema sumnje da je u tome negde i uspeo, ali zato što nije birao sredstva: svedočili smo brutalnim i nasilnim hapšenjima Srba, ranjavanjima, a među ranjenima su bila i deca, upadima i katančenju srpskih institucija, zabrani srpskog dinara, upadima na sever KiM i mnogim drugim (zlo)delima.
Izvođači su bili pripadnici tzv. kosovske policije, specijalnih jedinica ROSU i pripadnici tzv. kosovsko-bezbednosnih snaga, a režiser je bio Aljbin Kurti.
Nema sumnje da je na taj način srpskom narodu na KiM, a naročito onom delu stanovništva koji naseljava sever KiM, poslao jasnu poruku da u tzv. Kosovu nema mesta za njih. U prilog tome svedoči činjenica da se nije skrivao iza nekih anonimnih albanskih nasilnika ili večito neindetifikovanih ekstremista, već je institucije "države" na čijem je čelu "upregao" da obave prljavi posao.
U skladu sa tim tzv. kosovoske-bezbednosne snage nazivao je naslednicom tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, a tzv. kosovsku policiju nastavljačem borbe tzv. OVK.
Međutim, u isto vreme ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova Donika Gervala, i to obraćajući se iz Brisela, poručila je da "da Kosovo može da doprinese kao šampion demokratije i vladavine prava na Zapadnom Balkanu uspostavljanju novih standarda".
A tokom izborne kampanje, ovaj "večiti buntovnik", kako su ga svojevremeno opisali pojedini evropski mediji, najavljivao je da će prema pripadnicima srpskog naroda nastaviti da se ponaša isto kao i do sada – odnosno kao pravi tiranin.
Govorio je na svim skupovima "Samoopredeljenja", a ratni pokliči, podsećanje da ima "vojsku i policiju" za "paralelne srpske strukture", činili su okosnicu njegovih obraćanja.
Pokušao je i da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima, što mu nije pošlo za rukom, a putem medija na albanskom jeziku, uoči izbora, bila je plasirana informacija da će raseljenim Srbima biti onemogućeno da organizovano dođu autobusima na KiM i da glasaju.
Iz Kancelarije za KiM demantovali su ove navode i naveli da je reč o pokušaju Prištine da osujeti dolazak raseljenih Srba na glasanje.
Kada se sve Kurtijeve akcije saberu, a koje su osokoljene mlakim reakcijama međunarodne zajednice ili ignorisanjem, uopšte ne bi trebalo da čudi to što u južnoj srpskoj pokrajini, očigledno, ima manje Srba nego što ih je bilo pre četiri godine.
Ne bi trebalo da čudi ni to što među Srbima ima i onih koji nisu poverovali da je bezbedno uputiti se na KiM na glasanje. Privremene institucije u Prištini činile su sve protekle četiri godine da se Srbi, posebno raseljeni, osećaju nesigurno i da se ne vrate na KiM.
Međutim, kako to već biva, dok se Kurti bavio lovom na Srbe, njegovi politički rivali borili su se za glasove. I, ta borba nije bila uzaludna, što pokazuju preliminarni izborni rezultati – podrška "Samoopredeljenju" je opala u odnosu na 2021. godinu. Ovo tek ne bi trebalo da čudi, jer se ispostavilo da je samoprozvani albanski "tata Aljbin" velika štetočina, naročito kada su u pitanju odnosi sa saveznicima.
A posebno kada su u pitanju odnosi sa njihovim najvažnijim i omiljenim saveznikom, odnosno SAD.
A to, ipak, Albanci ne praštaju.
