Srbija i Balkan
SBB, "Telekom" i "Jetel": Kako je profit spojio nespojivo
Vlasnici "Junajted grupe" krenuli su u njeno rasparčavanje, prodajući "Telekomu" i "Jetelu" prava na sportska emitovanja i moćnog kablovskog operater
Ono o čemu je medijska čaršija šaputala poslednje dve godine, danas je i zvanično rečeno - SBB, drugi najveći kablovski operater u Srbiji, prodat je za 825 miliona evra Etisalat PPF Telekom grupi, a u portfoliju kompanije više se ne nalazi ni Eon TV Internešenel i njegova prava na sportsko emitovanje za Zapadni Balkan. Za 652 miliona evra pazario ih je doskora najveći SBB-ov neprijatelj i konkurent - "Telekom Srbija".
Tako je najprofitabilniji deo najvećeg privatnog vlasnika medija u Srbiji rasprodat, dok vlasnički udeo televizija N1 i Nova S, koje predstavljaju investicionu crnu rupu, nije menjan. Niti izgleda za tako nešto ima.
"Ne postoje pregovori ili planovi o prodaji bilo koje medijske kuće iz sastava Junajted medije, uključujući i produkcijske kuće Grand i IDJ", dodala je u saopštenju kompanija pod čijom kapom se nalaze dnevnik "Danas", nedeljnik "Radar", tabloid "Nova", sajtovi nova.rs i forbs.rs.
To što SBB više nije njihov neće se odraziti na televizije koje su i dalje njihove - emitovaće se preko istog kablovskog distributera i to je, kažu, zapisano u ugovoru.
Većinski vlasnik u "Junajted grupi" je evropski investicioni fond "Bi Si partners", koji je ovu firmu 2019. kupio od američkog investicionog fonda "Kolberg Kravis Roberts" (KKR), čiji je partner bivši šef CIA Dejvid Petreus. Osim KKR fonda i generala koji je morao da odstupi sa dužnosti glavnog obaveštajca SAD zbog seks-skandala u kojem je otkriveno da je najpoverljivije državne i vojne tajne otkrivao svojoj ljubavnici, manjinski udeo zadržao i srpski biznismen posvađan sa vlašću Dragan Šolak. Koliki, tajna je.
Upućeni u medijske prilike kažu da je "Bi Si partners" neplanirano dugo ostao u ovim poslu, a da razgovori o prodaji traju najmanje dve godine. Za to vreme najozbiljnije se pregovaralo, tvrde, sa jednom mađarskom firmom.
Ali ko je novi vlasnik SBB, kablovskog operatera koji, prema poslednjim podacima RATEL-a, u kablom premreženoj Srbiji ima udeo od 40 odsto tržišta?
"Samo da neko ne bi rekao da sam ja prodao 'Junajted grupu' ili SBB ili ne znam već šta. Dakle, pošto nisam ja vlasnik, nego znate već ko je Dragan Šolak i ne znam ko je još sve sa njim. Dakle, oni u ponedeljak, utorak, sredu, kad li već potpisuju ugovore o prodaji i svega toga. Nekim Slovacima, Česima, Poljacima, nemam pojma više kome sve. Nije ni bitno", rekao je predsednik Aleksandar Vučić u RTS-ovoj emisiji Četvrtkom u 9.
Kupci nisu ni Slovaci ni Poljaci, ali jesu Česi. Doduše, samo manjinski. Od avgusta 2023. u imovini PPF Telekom grupe, koja posluje pod brendom "Jetel", 50 odsto plus zlatnu akciju ima Etisalat. Dakle, Ujedinjeni Arapski Emirati.
Sve je dozvoljeno u ratu i - biznisu
Pre tačno četiri godine sva tri igrača - i SBB i "Telekom" i "Jetel" (tada "Telenor"), bila su jednako kao danas u centru pažnje javnosti. Samo što su tadašnja saopštenja imala drugačiji ton.
"Junajted grupa" tvrdila je su da vlast preko "Telekoma" i "Telenora" planira da sruši SBB i "uguši slobodne medije", a "Telenor" je insistirao da je na delu zloupotreba sopstvene štampe za "razračunavanje sa konkurencijom koja se nalazi u ekspanziji".
Iza optužbi krio se strah SBB da će se u distribuciju kablovskih kanala uključiti i treći veliki igrač "Telenor". Šta se i obistinilo. Ali menadžment "Junajted grupe" tvrdio je da ove dve konkurentske firme zajednički rade na uništavanju SBB-a. Što se nije obistinilo. Ili su se samo odlučili na drugačiju taktiku neutralisanja neprijatelja?
Pažnju medijskih poznavalac posebno je privukao način na koji je SBB video da će državni operater da sprovede njegovo uništenje - tako što će "Telenoru" da "ustupi kompletnu infrastrukturu kablovske mreže i kompletan sadržaj kablovske televizije". Jer do 2003. godine SBB je potpuno besplatno koristio državne resurse.
O tome je pisao bivši narodni poslanik i nekada istaknuti član LDP-a Zoran Ostojić u tekstu koji se bavio višedecenijskim uništavanjem državnog operatera. Naime, tadašnji generalni direktor "Telekoma" Draško Petrović samostalno je, bez Upravnog odbora, doneo odluku da se infrastruktura dodeli konkurentu - SBB. Tako je ovo izuzetno profitabilno tržište prepušteno privatnom sektoru i direktnom konkurentu.
"Tek 2003. godine 'Telekom' donosi odluku da to naplaćuje, ali po simboličnoj ceni čime je formalno legalizovana dotadašnja Šolakova uzurpacija državne imovine bez odobrenja ili ikakve nadoknade", ukazao je Ostojić u tekstu koji je objavio Antidot.
Ali dioptrija kojom SBB gleda na korišćenje državnih resursa naprasno se promenila kada se u priči pojavio "Telenor". Za programskog direktora televizije N1 Igora Božića to je politička igra jer "zašto bi neko resurse državne kompanije davao drugoj privatnoj kompaniji ako iza toga ne stoji politika".
"Junajtedova" i briselska podvala
Nije ovo jedina situacija u kojoj je "Junajted grupa" na istu stvar gledala kroz drugačije naočare. Kada je u oktobru 2023. Skupština Srbije usvojila zakone o informisanju, štampa u njihovom vlasništvu tvrdila je će nas oni odvesti u medijski mrak. I opet je zazvonio Božićev alarm - vlast pomoću novih zakona hoće da uspostavi medijski monopol! I to tako što će iz Srbije da najuri "Junajted grupu" i njene medije, što je, kako su sugerisali, ne samo njihov već i interes šire javnosti i borba za slobodu medija.
Pozivima u pomoć pridružila se i potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tvrdeći da su novi medijski zakoni "ubistvo s predumišljajem N1 i Nove S", "režimska i 'Telekomova' podvala" posle koje "ostaju samo 'bunkeri' SNS klike".
A šta je konkretno bilo sporno? To što je novim zakonom državnim preduzećima dozvoljeno da imaju medije, ali da ne primaju državnu pomoć. Preciznije, državni "Telekom" može da ima "Blumberg", "Juronjuz", "Njuzmaks" i "Arene sport" pod uslovom da ne dobija novac od države.
Dok su evropski zvaničnici u Srbiji hvalili nove zakone, "Junajted grupa" je negodovala. Tim pre što je televizija N1 i nastala tako što je "Junajted grupa" uspela da uz pomoć Evropske komisije natera Srbiju, odnosno vladu Aleksandra Vučića, da promeni svoje medijsko zakonodavstvo. Odredba po kojoj kablovski operater ne može da proizvodi medijski sadržaj izbačena je iz zakona na pritisak ove kompanije koja je uspela, uz skupe lobiste, da ubedi Brisel da to naloži Beogradu. Jer tada je Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, imala obavezu da zakone pre usvajanja šalje na proveru u Evropsku komisiju.
Nakon toga, televizija N1 je počela sa radom. Ali nepunu deceniju kasnije "Junajted grupa" je krenula u medijski krstaški rat kako se na "Telekomu" ne bi primenila ona odredba koja je 2014. skrojena po meri SBB-a.
A samo par godina pre kontroverznog zakona RTS je, po savetu istog Brisela, bio prisiljen da se odrekne distribucije programa i prepusti je ETV-u. Slična nepravda je učinjena i štampi - kako svoja izdanja ne bi držali na najboljem, a konkurenciju u budžaku, medijskim kućama je zabranjeno da budu i vlasnici novina i vlasnici trafika.
Ko se još seća kako je 2017. SBB, usred izborne kampanje za predsedničke izbore, uklonio RTS sa prve pozicije na daljinskom upravljaču?
