Ekspo – mera istine i mera očekivanja

Srbija planira da u Ekspo izložbu, koja bi 2027. godine trebalo da bude održana u Beogradu, uloži 1,2 do 1,3 milijarde evra.

Paralelno, u infrastrukturu, razvoj turizma i industrijalizaciju u ostatku zemlje, vlada bi trebalo da uloži još približno 16 ili 17 milijardi evra.

Prema najavama zvaničnika, Ekspo izložba u Beogradu trebalo bi da bude ključni ekonomski zamajac i katalizator na nacionalnoj "prečici" do prosečne plate od 1.400 evra i penzija, odnosno minimalno zagarantovanih zarada u iznosu od po 650 evra.

Širi plan Ekspo izložbe, koji obuhvata i pomenuta, do sada neviđena ulaganja u infrastrukturu, nazvan je "Skok u budućnost – Srbija 2027".

Ekspo nije bio značajna tema sve dok kandidatura Beograda nije prihvaćena

Ekspo izložba u Beogradu nije bila zapažena tema u srpskom društvu, sve dok kandidatura Beograda nije bila prihvaćena.

Vlast u Srbiji je čak tvrdila da je oko kandidature Beograda za domaćina Ekspo izložbe bila postignuta saglasnost svih političkih snaga, što je bilo obećavajuće, ali očigledno nije potrajalo.

Nakon što je kandidatura Beograda prihvaćena, deo javnosti počeo je da postavlja pitanje svrsishodnosti održavanja ove međunarodne izložbe koja je čak nazivana i "lažnom".

Ekspo: Vrednost ukupnih troškova organizovanja izložbe u Srbiji 1,29 milijardi evra

Njeni projekti označeni su kao potencijalno koruptivni, a motiv protivljenja beogradskoj Ekspo izložbi, po društvenim mrežama i medijima, orbitira i oko tekućih protesta, ne i unutar njih, kao jedan od lajtmotiva nezadovoljstva.

Srpska vlada odgovorila je da je posredi važan razvojni projekat i da bolji, veći i ambiciozniji Srbija trenutno ne može da zamisli, a da su protivnici Ekspo izložbe oni koji ne žele da Srbija dalje napreduje.

"Pravi" i "lažni" Ekspo

Mediji iz "regiona" prenosili su, redom, pisanje "Jutarnjeg lista" iz Zagreba, o beogradskoj Ekspo izložbi kao "lažnoj", posebno naglašavajući "da to nije ona velika svetska izložba koja je Parizu podarila Ajfelov toranj ili Palatu lepih umetnosti u San Francisku".

U tim napisima, neka vrsta malograđanske komšijske ljubomore ili zavisti, bila je i ostala očigledna.

Prenoseći zluradi tekst "Jutarnjeg lista", Beogradu su se podsmevali delovi ne samo našeg, već i skoro svih bivših jugoslovenskih društava, što je dobro merilo ukupnog stanja "građanske" i političke svesti na Balkanu.

Šolc pisao Vučiću: Nemačka potvrdila učešće na "EKSPO 2027"

Istini za volju, Beograd nikada nije krio da je posredi takozvani tematski ili specijalizovani Ekspo, čiji su domaćini prethodnih godina i decenija bili, pored ostalih, Berlin, Budimpešta, Astana, Rim, Jerusalim, Pariz, Stokholm, Helsinki, Saragosa, Vankuver, Nju Orleans ili Minhen – ali nije ni preterivao kada je tvrdio da će srpski Ekspo biti jedna od najvažnijih manifestacija u svetu 2027. godine.

U Beogradu očekuju da bi Srbija mogla da ostvari prihod od oko dve i po milijarde evra, ugosti više miliona ljudi i otvori tridesetak hiljada novih radnih mesta, što bi svakako Beograd stavilo u ravan najznačajnijih ekonomskih i turističkih događaja u svetu.

Za razliku od predočenih podataka o domaćinima specijalizovanih ekspo izložbi, preuzetih sa zvaničnog sajta organizatora, hrvatski medij je naveo samo nepotpunu informaciju, da je "lažni" Ekspo do sada organizovan tri puta samo u Plovdivu, što je valjda trebalo da devalvira ukupni značaj beogradske Ekspo izložbe.

Podsetimo, za domaćina Ekspo izložbe 2027. godine kandidati su, pored Beograda i Malage, bili Puket (Tajland),  San Karlos de Bariloće (Argentina) i Blumington (Minesota, SAD).

Dakle, beogradski Ekspo je takozvani specijalizovani Ekspo, za razliku od svetskih Ekspo izložbi koje se održavaju svakih pet godina. Ove godine, svetski Ekspo biće održan u Osaki, a 2030. u Rijadu.

Šta je Malaga očekivala od Ekspo izložbe?

Značaj Ekspo izložbe koja bi trebalo da bude održana u Beogradu može se izmeriti očekivanjima koje je u pogledu organizacije ove manifestacije imala Malaga, čija kandidatura na kraju nije prihvaćena.

Sudeći prema podacima navedenim u studiji izvodljivosti, koju je predstavio gradonačelnik Malage, obim prihoda od Ekspo izložbe u tom gradu procenjen je bio na najmanje tri milijarde evra, uz dolazak oko četiri i po miliona posetilaca i otvaranje oko trideset hiljada radnih mesta u samoj Malagi, ali i u drugim delovima Andaluzije i ostatku Španije.

Prema istoj studiji, Malaga je planirala da ukupan prihod od Ekspo izložbe bude takođe oko tri milijarde evra, što bi u osnovi finansijski pokrilo osnovna ulaganja u sam projekat.

Šta su u Malagi očekivali u slučaju neuspeha, koji se na kraju dogodio?

"Ukoliko kandidatura Malage ne dobije dovoljno glasova da bude izabrana, jedna od najvećih ambicija grada u poslednjim godinama biće oborena. Zemljište na kojem je planirana izložba vlasništvo je centralne vlasti, koja je potpisala protokol o namerama sa gradskom upravom da ga ustupi u slučaju da grad bude izabran. Ukoliko to ne bude slučaj, zemljište će ostati u potpunosti u rukama centralne vlasti", navedeno je u izveštaju lista SUR (Diario SUR, Južni dnevnik).

"Prvobitno, ovaj prostor je bio rezervisan za proširenje centra za teretni prevoz. Međutim, na forumu koji je organizovao SUR u martu, kao 'plan B' razmatrana je mogućnost razvoja poslovnog parka za digitalne nomade, ukoliko Malaga ne bude izabrana", kaže se u nastavku izveštaja.

"Međutim, ono što izgleda da će biti realizovano (u slučaj da Malaga ne bude izabrana), jeste projekat 1.362 subvencionisanih stanova za iznajmljivanje koje promoviše Entitet javnih preduzeća za zemljište (SEPES) na susednom zemljištu koje pokriva površinu od 272.400 kvadratnih metara, iako je njegova namera da ugovori izgradnju sa privatnim kompanijama. Ako izložba bude uspešna, ovi stanovi će biti korišćeni za smeštaj radnika na događaju.

Nacionalni interes, a ne razmimoilaženje

Puna političkih tektonskih raselina i razvalina, Srbija je postala društvo nepomirljivih suprotnosti u kom se jedino pomenuta nepomirljivost ne dovodi u pitanje.

To nije samo pitanje oprečnih ideoloških i geopolitičkih opredeljenja unutar društva, već je raspolućenost nacije stvorila posebnu vrstu nepomirljivosti u beskrajnom naboju negativnih emocija koje su postale instrument opšteg političkog "promišljanja".

Gosti izložbe EKSPO 2027 spavaće i na kruzerima: Brodovi hoteli će biti postavljeni na reci

To znači da će pristalice predsednika države do poslednjeg daha "braniti" Ekspo smatrajući da time, zapravo, "brane" svog političkog ljubimca, a oponenti će radije uništiti sam Ekspo, zbog (opravdanih) sumnji da bi deo ulaganja u okviru šireg programa "Skok u budućnost – Srbija 2027" mogao da sadrži koruptivne aranžmane, nego što bi se uporno borili i na kraju ipak izborili za mehanizme kontrole u okviru nečega što bismo, hladne glave, lako i argumentovano mogli definisati kao deo šireg nacionalnog interesa, a ne po svaku cenu nacionalnog razmimoilaženja.

Autor ovih redova, naime, nigde nije pročitao da je neko, s leva ili s desna, odozgo ili odozdo, u javnosti, u samoj Srbiji, zahtevao formiranje samostalnog ekspertskog nadzornog tima, ili sličnog javnog organa, koji bi kontrolisao ulaganja u beogradski Ekspo, koji sam po sebi nije loša ideja, sudeći barem prema onome što je od Ekspa očekivala Malaga, već je nailazio samo na omalovažavanje tog projekta i guranje klipova u njegove točkove, upravo na beskompromisno klanje ozbiljnog ekonomskog vola zbog kilograma političkog mesa.