Srbija i Balkan
Još jedan izveštaj EP o Srbiji: "Neosnovane su optužbe da organizujemo obojenu revoluciju"
Pozivamo Srbiju da se sistematski i bez odlaganja uskladi sa restriktivnim merama i generalnim politikama EU u odnosu na Rusiju, navedeno je u izveštaju hrvatskog političara Tonina Picule, koji je bio i učesnik ratova devedesetih
EU kritikuje Srbiju zbog nedostatka napretka u pristupnim pregovorima, ali pozdravlja ekonomske korake preduzete u prethodnom periodu, proizilazi iz nacrta izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji koji je pripremio poslanik Tonino Picula, a u koji je N1, kako navode, imao uvid.
Iako dokument potvrđuje stratešku posvećenost Srbije evropskim integracijama, istovremeno ukazuje na "ozbiljne nedostatke u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, pravosuđe i usklađivanje sa spoljnom politikom EU".
U nacrtu izveštaja je navedeno da su posebno zabrinjavajuće "sistemski problemi koje su istakli studentski protesti širom Srbije".
Evropski parlament, kako je navedeno, izražava saučešće porodicama nastradalih u tragediji u Novom Sadu i poziva na "otvaranje potpunih i transparentnih pravnih postupaka nakon istrage koju sprovode nadležne vlasti".
Izražava duboku zabrinutost zbog navoda o ograničavanju građanskih sloboda, nedostatku institucionalne i finansijske transparentnosti, kao i o političkim pritiscima na akademsku zajednicu.
"EP ističe značaj slobode govora i okupljanja, najoštrije osuđuje nasilne napade na mirne demonstrante, izražava zabrinutost što su neki od demonstranata uhapšeni i što su protiv njih pokrenuti pravni postupci i poziva diplomatske misije EU i zemalja članica da nastave da prate tekuće pravne slučajeve koji se odnose na proteste", navedeno je.
U nacrtu se "oštro osuđuju neosnovane optužbe srpskih vlasti" da su zemlje članice EU bile uključene u organizovanje studentskih protesta s ciljem izazivanja "obojene revolucije".
"U tom kontekstu EP snažno osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca", navodi se u nacrtu izveštaja koji je pripremio Picula, hrvatski političar koji je učesnik ratova devedesetih kada su iz Hrvatske proterani gotovo svi Srbi domaćoj javnosti je poznat po izjavama negativnim po Srbiju.
U dokumentu koji je Picula pripremio navodi se i da Srbija nije ostvarila napredak u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, uprkos usvajanju nove strategije za period 2024–2028.
Evropski parlament, kako se navodi, "izražava zabrinutost i zbog političkog uticaja na pravosuđe i kašnjenja u donošenju ključnih zakona".
Takođe, kritikovana je spoljna politika Srbije, posebno u vezi sa Rusijom i činjenica da "nije napredovala u Poglavlju 31".
"Pozivamo Srbiju da se sistematski i bez odlaganja uskladi sa restriktivnim merama i generalnim politikama EU u odnosu na Rusiju", navodi se u izveštaju.
Izveštaj se takođe osvrće na probleme u oblasti slobode medija, izražavajući zabrinutost zbog nedovoljne transparentnosti vlasništva nad medijima i finansiranja. Posebno je osuđen početak rada ruskog državnog medija RT (bivši Russia Today) u Beogradu, što se vidi kao signal širenja ruskog uticaja u regionu.
Kada je reč o odnosima sa tzv. Kosovom, u izveštaju se naglašava se potreba za poštovanjem prethodno postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština, kao i za hitnim procesuiranjem odgovornih za teroristički napad u Banjskoj 2023. godine.
"Očekuje se da Kosovo i Srbija potpuno sarađuju i preduzmu sve potrebne mere kako bi uhvatili i brzo doveli pred pravdu počinioce terorističkog napada u Banjskoj iz 2023. godine; izražavamo žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala odgovorne, naročito Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste i ponavljamo da počinioci terorističkog napada u Zubinom Potoku moraju biti odgovorni i moraju se suočiti sa pravdom bez odlaganja", navodi se.
Iako se u dokumentu pretežno ističu kritike, prepoznaje se i određeni napredak u ekonomskoj sferi. Pozdravlja se "stabilan rast BDP-a i aktivno učešće Srbije u sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan". Takođe, primećen je zakonodavni napredak u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Ipak, nacrt izveštaja jasno ukazuje da će brzina pristupanja Srbije EU zavisiti od konkretnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava, slobode medija i usklađivanja spoljne politike sa EU.
EU Parlament očekuje da "Srbija sprovede očekuje brže i odlučnije korake ka reformama, ukoliko zaista želi da ostvari samoproklamovani cilj da do kraja 2026. godine bude spremna za ulazak u EU".
