Odlaze li Amerikanci: Šta je novinar RT Balkan video u Bondstilu

Najava potpredsednika SAD Džej Di Vensa na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu da bi Sjedinjene Države mogle da započnu povlačenje trupa iz Evrope izazvala je pravu pometnju u Prištini.

Jer, ako posle USAID-a od koga su živele i NVO, ali i Tačijev a zatim i Kurtijev državni aparat padne i Bondstil, biće to udarac od kog će se "najmlađa evropska demokratija" zaista teško, ako se ikada i bude mogla oporaviti. Jer, od leta 1999. godine kada je 94. inženjerski građevinski bataljon američke vojske, zajedno za privatnom korporacijom "Kellogg, Brown and Root" kraj Uroševca podigao bazu ograđenu dva i po metra visokom ogradom, to mesto postalo je druga Meka, temelj, simbol slobode, tačka oslonca, stožer već pomenute mlade demokratije. Kosovo je Bondstil, Bondstil je Kosovo.

Iz godine u godinu legenda je samo rasla, narasla do neslućenih razmera. A slavu Bondstila, njegovu tajnu, mit, nije pomutila ni činjenica da je 2001. kroz ogradu visoku dva i po metra, iz najčuvanije baze u Evropi pobegao Fljorim Ejupi, Albanac osumnjičen da je u Lividacama kraj Podujeva sa 100 kilograma eksploziva digao u vazduh autobus "Niš eskpresa" i ubio 12 Srba.

I to tako što je makazama prošvercovanim u bazu u piti savijači, ili u rođendanskoj torti, to je u ovom slučaju jedina nerasvetljena tajna, presekao žicu, pobegao da bi bio uhvaćen tek tri godina kasnije u Tirani, a zatim i pravosnažno oslobođen, odnosno nagrađen za teroristički akt.

Najnovija najava Džej Di Vensa o zatvaranju Bondstila nije, kroz istoriju baze dugu četvrt veka, prva je koja kvari sreću prištinskog establišmenta. Jedina razlika jeste što iza ove sadašnje stoje Vens, odnosno Donald Tramp, a on, kad nešto najavi, onda su velike šanse da to i bude realizovano. A tu je i Ilon Mask sa zadatkom da kreše američke rashode gde god je to moguće.

Iako je tokom posete SAD 2022 godine Aljbin Kurti ultimativno tražio da se Bondstil pretvori u stalnu američku bazu na Kosovu, profesor Univerziteta Kolumbija Dejvid Filips tada je izjavio da bi "jedna od prvih stvari koje Tramp može da uradi" mogla da bude – "postepeno zatvaranje Bondstila".

Prethodno, 2011. godine tadašnji američki ambasador u Prištini Kristofer Del izjavio je da će zbog visokih finansijskih troškova američka baza kraj Uroševca "uskoro biti zatvorena".

Kamp je, dodao je ambasador "težak finansijski teret", a čitav prištinski establišment tada je iz sveg glasa zakukao, proradili su kuloari, lobisti, pa je baza ostala. 

Upravo tih dana, uljudno najavljen, posle odobrene posete, bezbednosno proveren, kulturno primljen, kao novinar jednog beogradskog dnevnog lista stigao sam sa par kolega na kapiju Bondstila. Mlad, naivan, verujući da ću videti sve tajne supertajne američke baze. Posle se ispostavilo da smo u Bondstilu videli samo ono što su oficiri za bezbednost želeli da vidimo, i – ništa preko toga. Što je i očekivano.

Ukratko, poseta je tekla ovako. Najpre su nam na kapiji uzelimobilne telefone, stavili ih u neke kutije, zatim nas po par puta propustili kroz skenere, da vide da šta ne krijemo, a isto suuradili i sa našim torbama, fotoaparatima, beležnicama, itd... Provera je uključivala i skidanje kaiša sa pantolona... Posla sata kasnije, pošto su obavljene sve provere, skeniranja, stavili su nas u autobus, nalik onima iz američkih filmova ukojima voze decu u školu, povezli kroz bazu, jednim od puteva, koji su u Bondstilu, kažu nezvanični podaci dugi – 40 kilometara.

Pod budnim okom bezbednjaka, naravno, da ne zalutamo, da ne vidimo šta ne bismo trebali, da ne sretnemo i nešto ne upitamo nekoga koga ne bismo smeli. Sve uz napomenu – zabranjeno fotografisanje dok se drugačije ne kaže, i naravno može fotografisanje baraka, teretane, kantine, bioskopa, etnički mešovitog vatrogasnog sastava, neke samouslugeu kojoj ime svega sem ptičjeg mleka... Sve ostalo ostalo je van našeg dometa. Sem iznenađenja i ponude koja se ne odbija. Let helikopterom "crni jastreb" iznad Kosova, uz, naravno, prethodno potpisanu saglasnost da ni vi ni vaši nećete tražiti naknadu Vojske SAD ako vam se prilikom leta nešto desi, i uz zabranu – zabranjeno fotografisanje pilota, kabine, instrumenata, prekidača, monitora u helikopteru, itd...

Tada se desio i prvi incident, ako se to tako može nazvati. Naime, pre leta pojavio se komandant baze, američki pukovnik da nam poželi sretno poletanje, let i prizemljenje, a na pitanje znamo li po čemu je poznato to čudo tehnike, američki borbeni helikopter, jedan od kolega je bubnuo "po filmu 'Pad crnog jastreba"'...

Situacija je na tren bila neprijatna, američki pukovnik se napravio da nije shvatio odgovor.

Ono što smo videli odozgo, kad su nas američki piloti kojima od vizira nismo videli lica podigli u nebesa, bilo je impozantno. Četiri stotine pet hektara zemlje opasane žicom i betonskim zidovima, više od 40 kilometara puteva, vojne instalacije, jedinice borbene tehnika, čitav grad drvenih baraka u kojima je smeštena vojska, antene, heliodromi sa parkiranim helikopterima, koliko – nismo smeli da brojimo, postrojenja za proizvodnju struje, preradu vode...

"Bondstil je pravi grad koji može samostalno da živi. Imamo agregate za struju, bolnicu sa hirurškim salama i laboratorijom, poštu, prodavnice, bioskop, terene za treniranje, fitnes centre, vatrogasnu jedinicu, crkvu... U gradu trenutno živi oko 1.500 vojnika i radi 1.200 civila koji su proteklih dana dosta brinuli zbog netačnih vesti da napuštamo bazu", objasnila nam je pripadnica američke vojske, naš vodič kroz Bondstil.

Pitanje – šta još imaju u bazi sem sala i laboratorija, pošte i crkve, ostalo je bez odgovora.

Onda se desio i drugi, nazovi incident koji je takođe brzo "zatrpan". Opet je isti kolega pitao američkog pukovnika, veterana "Pustinjske oluje" zna li možda na čijoj je zemlji podignuta baza, aludirajući na činjenicu da se radi o njivama i livadama uglavnom Srba starosedelaca.

Usledio je nemušti odgovor kako je baza izgrađena na zemlji Albanaca i kako pukovnik veruje da su oni pravično namireni.

Onda je neki oficir iz pukovnikove pratnje zamolio dotičnog novinara da mu još jednom, u tefter izdiktira svoje lične podatke. Iz razloga koji su svima bili razumljivi. Ubrzo se naša poseta Bondstilu i završila.

Videli smo sve, ali nismo videli ništa. Posle, dok smo se u crvenom "mercedesu", dotični novinar, fotoreporter, prijatelj iz Severne Mitrovice koji nas je vozio i ja vraćali iz Uroševca ka severu, često smo se okretali, gledali da nas kakva sila ne prati.

Jedino zanimljivo na tom putu bile su slike iz Uroševca u kome je bio pazarni dan. Ulice puna naroda, mnogi sa belim kapama i crveno-crnim oznakama UČK na čelu. Pod okriljem, kišobranom, zaštitom američke baze, Bondstila, tu nadomak grada. Kako će im biti sada, ako Tramp ispuni obećanje pa Bondstil ode, samo oni znaju.