Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da rasformira USAID poslužila je kao povod da se javnost podseti na to da je list "Politika" pre više od 10 godina objavio seriju tekstova o finansiranju nezavisnih medija i nevladinih organizacija, o čemu je Ljiljana Smajlović, novinarka i autorka "Relativizacije", razgovarala u današnjoj emisiji sa urednicom RT Balkan i autorkom serije tekstova, tadašnjom novinarkom "Politike" Jelenom Popadić.
"Pozvala sam je da razgovaramo, jer je ona kanselovana pre nego što je kanselovanje izmišljeno. U dnevnom listu 'Politika' pre više od 10 godina objavila je, ne sluteći kakvu će oluju da izazove u javnom mnjenju, seriju tekstova o finansiranju nezavisnih medija, nevladinih organizacija, a naslov je bio 'Kuda idu američke pare'. Potom se na njenu glavu sručila oluja, kažnjavana je i proganjana", istakla je Smajlovićeva na početku razgovora.
Popadićeva je podsetila na to kako je izgledao redakcijski život pre 10 godina i kako je to uticalo na odabir tema.
"Redakcijski život nekada izgledao je mnogo drugačije i do tema se dolazilo tako što su se razmenjivala mišljenja sa kolegama, u dogovoru sa urednicima i u neposrednom kontaktu sa čitaocima", navela je Popadićeva.
Što se tiče nevladinih organizacija, istakla je ona, sve je počelo izveštavanjem o finansiranju EGZIT-a, do kojeg je došlo kada su se pojedine kulturne ustanove u Novom Sadu pobunile, jer država finansira jednu veoma profitabilnu manifestaciju, a ne finansira neke ustanove i manifestacije koje su značajne za kulturu.
Otkriveno je tada da šest privrednih društava organizuju EGZIT i dobijaju novac od države.
Kasnije je na dnevni red došla tema o tome koliko novca dobija NALED, a važna osoba u NALEDU je bila i Ana Brnabić, za koju Smajlovićeva podseća da je i sada važan državni funkcioner. NALED je bio tada jako nezadovoljan što se o njima piše na taj način.
Popadićeva je pratila vezu između novca i njihove aktivnosti i prva postavlja pitanje šta je Naled, zašto dobija toliko novca, zašto se baš toj organizaciji dodeljuju određeni poslovi, što je izazvalo bes Ane Brnabić. One tada nisu komunicirale, ali su Brnabićeva i ostali aktivisti iskazivali nezadovoljstvo na društvenim mrežama.
NALED je zapravo osnovao USAID, 2006. godine.
Govoreći o svom istraživanju, Popadićeva navodi da su podaci su bili dostupni, delimično i javno, bez učlanjenja, jer to je zapravo isto bila jedna nevladina organizacija: fondacija "Centar".
"Što se tiče američkih donacija, tu su bile prikazane donacije bez USAID-a, a dobili smo podatke i USAID-a i saznali smo da je od 2001-2014 uloženo 721 milion dolara za medije, NVO i civilni sektor u Srbiji. Saznali smo i da je 35 miliona dolara raspoređeno, 35 fondacija su bili darodavci, a oko 200 nevladinih organizacija dobilo je novac. Najveći darodavci bili su Fond braće Rokfeler, Fond za otvoreno društvo, Fondacija kralj Boduen. Ova poslednja, prema našim saznanjima, finansirala je organizaciju za izvoz obojenih revolucija 'Kanvas' za širenje demokratije u Siriji i Egiptu", kaže Popadićeva.
Smajlovićeva navodi da su tada shvatili, na osnovu podataka, da se u zemlju uliva veoma mnogo para, a oni kojima su najviše stizali dolari su Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno društvo, fondacija "Trag".
Autorka serije tekstova, međutim, suočila se sa patološkom mržnjom, kaže da je shvatila da postoji ideološka podeljenost, među određenim grupacijama novinara, a to se sada prelilo na naše društvo.
Bilo je i suprotnih primera: Popadićeva naglašava da su je kontaktirali novinari iz Rusije, kao i kolege iz Severne Makedonije, da bi je pitali kako je došla do podataka, i da im je pokazala kako da se uloguju i skinu podatke.
Na apsurd i veliku podeljenost u novinarstvu ukazuje i podsećanje Smajlovićeve da je Jelena Popadić čak prijavljena da je prekršila Kodeks novinara Srbije zbog toga što je objavila podatke sa sajta koji objavljuje ko finansira medije i NVO u svetu.