Srbija i Balkan
Bajatović za RT Balkan: Neće biti nikakve nacionalizacije NIS-a
Bilo bi glupo da najsavremeniju rafineriju na Balkanu konzerviramo, jer to nikome nije u interesu, poručio je generalni direktor "Srbijagasa"
U ovom momentu još uvek nemamo konačan odgovor u vezi sa sankcijama NIS-u, jer će ta situacija morati da se reši na relaciji Moskva-Vašington, naravno uz učešće Srbije koja mora da ima mogućnost da kupuje naftu, kaže za RT Balkan generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.
Američko Ministarstvo finansija saopštilo je sredinom januara da su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije "Gaspromnjeftu" i njenim podružnicama, kojima, između ostalog, pripada i Naftna industrija Srbije. Osim toga, SAD su uvele sankcije za više od 30 ruskih naftnih kompanija.
Naime, kompanija "Gaspromnjeft" je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, "Gasprom" 6,15 odsto, 29,87 odsto akcija poseduje Republika Srbija, dok ostatak pripada manjinskim akcionarima.
"NIS ni do sada nije kupovao rusku naftu, kao posledicu sankcija. Ali moramo imati prerađivača nafte da bismo mogli da imamo derivate na našem tržištu. Nije nemoguće kupiti derivate sa okolnih tržišta, ali jednostavno će se desiti da naše tržište postane plen okolnih tržišnih kompanija. Ima nekoliko varijanti kako se to može rešiti. Najveći problem su do sada bile finansije, odnosno da kompanije koje sarađuju sa NIS-om potpadnu pod finansijske sankcije. Ali se mogu koristiti umesto VISA kartice, domaće DINA kartice. To bi delom rešilo problem", ukazao je Bajatović.
On je dodao da se "može razgovarati i sa ruskim partnerima da neko kupi naftu, te da je posle Srbija prerađuje u NIS-u i da joj se to dozvoli do konačnog rešenja".
"Što se tiče vlasničke strukture, ponovio bih još jednom da nikakve nacionalizacije neće biti. Mi to nećemo ni politički, jer Rusija nam treba, koja je naš zaštitnik u celoj priči", istakao je Bajatović.
Američki pritisak siguno neće biti mali, dodaje Bajatović, jer je Srbija okružena NATO zemljama, te ujedno očekujemo razumevanje i Amerikanaca i Rusa, a očekujemo od SAD da zadržimo proizvodnju naftnih derivata, odnosno preradu u Srbiji.
Prema njegovim rečima, bilo bi glupo da najsavremeniju rafineriju na Balkanu konzerviramo, jer to nikome nije u interesu.
"Netačno je da je NIS na bilo koji način pomagao rat u Ukrajini ili rusku vojsku, kako to neki žele da kažu. Jednostavno je NIS 95 odsto svoje dobiti reinvestirao u Srbiju, do sada tri milijarde i 600 miliona evra. Prema tome, nema nikakve pomoći i finansiranja rata u Ukrajini. Uostalom, videćemo šta će biti nakon razgovora koji su sprovedeni na visokom nivou i koji praktično vode ka mirovnom procesu i smirivanju sankcija. Ostao je samo sastanak američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina", ukazao je naš sagovornik.
Bajatović je istakao da Srbija ima ozbiljne argumente, pre svega i pravne, te je naveo da su primer "Gasprom" banka, koja radi još uvek u Evropi, kao i "Rosnjeft", koji radi u Nemačkoj i predstavlja 12 odsto nemačkog tržišta.
"Vidimo da su tu napravljeni neki izuzeci. Jasno je da će to biti u pet do 12 da se postigne neki dogovor, da NIS nastavi da radi, a videćemo pod kojim će to biti uslovima. I najvažnije je da u ovom momentu imamo lek za najvažnije finansijske sankcije koje mogu nastati prema onim kompanijama koje rade sa NIS-om. Mislim da ni neke zapadne banke neće reagovati, a vidimo i da sad neke zapadne firme žele da se vrate u Rusiju. Dakle, sve je vrlo konfuzno, ali mislim da ima argumenata da budemo optimisti", zaključio je Bajtović.
